0
Direktni izveštaj poznate novinarke iz kreveta u 3 i 37 ujutru: ’’Gruvaj Slovenska plažo Beograda, samo daj bar da bude tehno, da ne kukaju neki treš pevači... Kad će da se pobune posh stanovnici Bgd na H2O, možda nas izbave?’’ A njena koleginica dodaje: ’’ Evo me probuđene istim zvucima s pitanjem dal’ je moguće i dal’ je zaista to ono što nas čini posebnim. Raj za divljanje, to je verovatno ono što nas preporučuje’’. A drugi gradjani komentarišu: ’’Jedva sam zaspala u 4 i 30h’’; ’’Ozbiljno smo se pozicionirali kao vodeći evropski kupleraj’’; ’’Neispavan, besan na posao. Kako’’?
I mene je, u centru grada, do ranih jutarnjih sati u besanici držala glasna muzika koja istovetnim ritmom udara pravo u glavu prodirući i kroz zatvorene prozore. Godinama su komšije uzalud zvale sve nadležne i svi su se pravili mrtvi. Neka potpisnica savetuje da se vlasnicima splavova i noćnih klubova obraćamo na njihovim nivou, jezikom necivilizovanih, bahatih i zaštićenih, jezikom psovki, uvreda i pretnji. Kad na dugogodišnje nasilje nad građanima, na terorisanje okoline, komšiluka i ukidanje našeg prava na neometan san, ne deluju nadležne institucije.
Ali, teror bukom je sada razorniji po mentalno zdravlje nego ranije. On ozbiljno ugrožava obolelo društvo koje preživljava pandemiju suočeno sa svetskim ratom i ekonomskom krizom. Britanci su počeli da štede pripremajući se za nestašice i poskupljnja. Grci uvode pravila štednje struje. A mi se sprdamo sa laičkim zavrtanjem sijalica, dok Beograđanka cele noći svetli kao novogodišnja jelka. Šta to mi slavimo uz pesmu i pucanje!? Japanci odavno praktikuju razne terapije inspirisane zen budizmom i meditacijom u prirodi kojima se kontrolišu stres, depresija i anksioznost od kojih sada naši građani, a ne samo ratni veterani, masovno obolevaju.
U Japanu su građani naučeni da blokiraju spoljne nadražaje pa u vreme povratka sa posla i najveće gužve u gradskom prevozu vlada tišina koju putnici koriste da se opuste i odmore. Samo mir garantuje odmor. I zato dugovčni Japanci nastavljaju da rade poslove za seniore i u devetoj deceniji trudeći se da budu korisni i da im život bude ispunjen.
Slika umetničke instalacije koju sam okačila na FB izaziva pozitivne reakcije. Mlado drvo zasađeno u nekom zelenom parku u džinovsku saksiju u obliku šaka koje ga zaštitnički okružuju. Potpis: Kaise Ho ( Kako ste, na urdu jeziku ) – Art is everything. Stavila sam podnaslov – Bez reči. A prijatelji su dodali: ’’Bez reči, a tako mnogo rečeno’’; ’’Kao malo vode ( vazduha ) na dlanu’’; ’’Znamo šta je lepo ali nam ne vredi jer nas niko ne pita a terorišu nas neukusom’’… I bukom i, svakom drugom brukom.
Lek za besane u Beogradu? Humanizam i ekologija.
Bonus video – Santovac: “Ana je tu” – film koji razbija predrasude o konzervativnoj Srbiji