Maja Uzelac Foto:privatna arhiva Sonja Leković

Svi znamo da sam imala onaj tekst gde srce počinje slovom q.

Ostala sam dužna ovaj nevini i nežni

Gde su stvari i dalje iste kao pre deceniju, tri ili pet

Gde je to? U srcu. Srcu stvari.

A ono je u srcu dece.

Imam dvoje.

Čarobniji su nego što bilo ko odrastao ikad može da razume.

Srećom, nisam odrasla.

Družimo se na moru.

Val i Lana na moru. Foto: Privatna arhiva

Val kaže da se posebno volimo poslednjih dana. Kažem uvek se volimo najviše, samo sad smo stalno zajedno. Kaže: da, sad se volimo posebno najviše.

Jutro je, i dreka. Aaaaaa/ Mama, Lana me plaši! Pokazuje mi hleb!!!

Val se plaši hleba.

Ali voli špagete.

Lana još uvek kaže pažgete tu i tamo. Ja je puštam. Srcolom. Svaki put.

Jer znam, odrašće.

Ona je napunila osam na moru. Neki dan je kasnije i stižu kumovi iz belog sveta. Naprave joj reprizu rodjendana – sve sa svećicama pesmicama vatrometom. Okej, bez vatrometa/ ponelo me. Lana: Mama, ja se osećam kao da je sve ovo stvarno.

Posle toga, spava s rukama iznad glave. Tako bebe kad su site i srećne.

Ima obraze da se pojedu. Teško mi je da sam kul.

Uzmem jabuku.

Idemo na plažu. To je stenovita uvala u šumi.

Val: Neću plažu s kamenjem. Ja: Ali, tu imamo dogovor s Jelenom. Val: (6) Pa sad – ja bih voleo oba: i da se vidimo s Jelenom, a i da ja ostanem živ.

Kažem: Val, ne brini.

Val brine: Samo molim vas ne zaboravite na jedan mali detalj! – A šta je taj detalj, Val? …(vikne) JAAAA!!!

Val, ti si naš omiljeni detalj i nikada te ne bismo zaboravili. Ti si naš prioritet. Val: I Lana! Ja: I Lana.

Val: Šta je to prioritet? Ja: Najvažnija stvar.

Minut kasnije. Val je u vodi na svom novom naduvanom krokodilu. Mama, vidi me na mom prioritetu!

Jašu zajedno na talasima, kaže – to su:

Moji dvojnici, valovi!

U vodi, ima neku modernu umetnost na glavi. Val – KAKVA frizura! Val: AKVA frizura! A-Q-U-A.

Onda se uvale u uvalicu gde Vala vole valovi. Kaže Val.

Tamo mlate stopalima dok vrište od sreće.

Lana i Val.

Koji skupljaju školjke i zeleniš u masku za ronjenje. Lana sve fotka. Ona je velika i talentovana.

Val sve prospe nazad u more, pa pamti: U moje pamćenje se urezao onaj morski zoo vrt. I sada je deo mog gugla!

Mama, koji je gugl tebi omiljeni?

…..

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji –
o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike;
shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja,
koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.
 
I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo
vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam
najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare