Piše Ivan Tokin: Anketa - Kako se osećate? (4)

Pitala sam muža šta misli o tome on kaže da se ćemo pokušati nekako do jeseni da odemo još jednom na more i ako bih mogla nekako da se pritrpim do tada. Kaže da će mnogo lakše biti ako još jednom vidim more ove godine. Više puta je ponovio more, govorio je more, more, more, more… i sad računam ako uzmemo produženi vikend i ukrademo još jedan dan, ako nam plate nešto što su nam dužni i ako nam padne još 200-300 evra s neba, možemo da spojimo i celih novih pet dana na moru, dok ne počnu kiše…(Zvezdana, 36, majka, supruga, slikarka)Osećam se čarobno. Noćas sam sanjao da sam iznad oblaka, mnogo iznad oblaka, kao da sam u crtanom filmu samo što nisam. Oblaci su se valjali ispod mene, nekad su ličili na dim cigarete koje neko ispušta iz pluća, neki su me podsećali na oblake prašine kad se ruše velike zgrade, ili pri vulkanskim eupcijama. Ja sam bio iznad, kažem vam, baš daleko iznad, ali nigde nije bilo sunca ili ga ja nisam video, sve je bilo sivo i braon, sad kad bolje razmislim, oblaci uopšte nisu bili beli i to sve nije bilo prijatno. Osećao sam se čarobno dok me niste pitali kako se osećam, sad se osećam razočarano.(Peđa, 28, graver – pečatorezac)Ja sam princeza. Bila sam na moru i tamo su mi talasi namestili frizuru, imam punđu i cvet iza uveta i najlepša sam.(Mila, 7, princeza)Tamo gde sam se kupao letos, iza te plaže, neko zida kuću na tri sprata, plus potkrovlje. To će biti neki luksuzni apartmani sigurno. Ta kuća je sada valjda u sivoj fazi, samo zidove ima, i to ne sve zidove. Negde može da se vidi kroz građevinu, negde ne, negde je zid na pola puta do zadnje strane zgrade, a negde već gotovi zidovi s prednje strane, ka plaži. Jednom sam, dok sam se tu kupao, baš tu ispred, zviznuo, pa mi se zvuk odbio od nekog zida, i vratio mi se, promenjen. Da vas ne davim, osećam se kao muzičar, jer kad se okrenem ka različitim delovima te kuće u izgradnji, i zviznem, dobijem različit zvuk, i eto, tamo sam svirao letos.(Ognjen, 49, tehničar)Osećam se urbano. Malopre sam preko puta Bajlonijeve pijace videla Dragančeta. Draganče ispred sebe gura kolica na tri točka. Na ta kolica može da stane jedan veći kofer komotno, ja bih umela da spakujem veliki kofer na ta kolica, Draganče sigurno može čoveka da preseli tim kolicima. Draganče je pogrbljen ali je visok. Njegova kolica imaju metalnu konsrukciju i dugačku metalnu ručku kojom ih on gura. Večeras ih je gura po tramvajskim šinama, odmah pored trotoara. Na prednjem delu kolica napisao je – Taxi Draganče. Na semaforu kod Cetinjske bilo je crveno za automobile i tramvaje, pa je stao. Kad se upalilo zeleno, krenuo je.(Nina, 44, javni beležnik)