Ko je ukinuo otkup dela savremenih umetnika i gde je novac?

Otkup dela savremene vizuelne umetnosti obnovljen je 2014. godine, kada je za te namene iz budžeta Ministarstva kulture bilo utrošeno 71, 8 miliona dinara. Tada je za otkup prihvaćeno 80 predloga institucija i organizacija, a odobreni iznosi bili su u rasponu od 20.000 dinara pa do oko 10 miliona, koliko je odobreno Muzeju savremene umetnosti za video rad "Confessions / Ispovest" Marine Abramović.Prema podacima iz Udruženja likovnih umetnika Srbije, naredne, 2015. godine bilo je opredeljeno oko 50 miliona dinara, za otkup 2016. dato je 39,5 miliona dinara, godinu kasnije 24,7 miliona, 2018. oko 26 miliona, a prošle godine oko 28,2 miliona dinara. Koliko je novca predviđeno za otkup u 2020. godini - nije poznato. Kao što nije najjasnije ni to da li je taj novac utrošen i, ako jeste, šta je njime plaćeno.Iz Ministarstva kulture na pitanja portala Nova.rs da li će, kada i kako konkurs za otkup dela iz oblasti savremene vizuelne umetnosti za 2020. godinu biti održan, koliko novca je opredeljeno i da li će taj iznos, ako otkupa ne bude, biti prenet u sledeću godinu sa istom namenom, do objavljivanja teksta nije nam odgovoreno.Odgovore na slična pitanja mesecima već pokušavaju da dobiju i članovi Udruženja likovnih umetnika. Grupa umetnika okupljena se oko neformalne grupe "Inicijativa - vizuelni umetnici" je još u junu zatražila od Ministarstva da se nastavi sa praksom otkupa i "što hitnije objavi poziv za aktuelnu godinu"."Većina umetnika dovedena na ivicu egzistencije"Nina Torodović iz ove grupe, na pitanje zašto nije bilo otkupa ove godine, kaže da je to, pre svega, pitanje za Ministarstvo kulture.- Možemo da nagađamo koliko je iz budžeta za kulturu odvojeno konkretno za otkup umetničkih dela i da li je nešto od toga preusmereno ili pak smanjeno u nekom trenutku tokom ove godine, a ova godina je svakako teška u svim segmentima. Treba imati u vidu da je budžet za kulturu i u redovnom stanju izuzetno mali, negde oko 0,62 odsto i da to treba rasporediti na mnoštvo projekata. Otkup bi trebalo da bude čvrsto ustanovljena i neizostavna stavka u budžetu. Pre svega, treba da predstavlja kapitalno ulaganje u kulturu, a ne smemo izgubiti iz vida ni poražavajuću činjenicu da za mnoge samostalne umetnike to predstavlja gotovo jedinu zaradu tokom kalendarske godine - ističe ova umetnica.

Neformalna grupa "Inicijativa - vizuelni umetnici" više od 10 godina se bavi problemima (samostalnih) umetnika i izmenama zakona o kulturi, a između ostalog i pitanjem otkupa.- Od kada je 2014. godine prvi otkup raspisan, mi smo u kontaktu sa Ministarstvom, u cilju da što više približimo celu proceduru umetnicima, a takođe i da sprovedemo neku vrstu senzibilizacije različitih institucija koje mogu da uzmu učešća na konkursu i obogate svoje kolekcije umetničkih dela, a nisu direktno vezane za kulturu, budući da otkup i dalje predstavlja nepoznanicu za veći deo javnosti. Ove godine nismo dobili nikakav konkretan odgovor, ni mi kao grupa, ni pojedinci koji su se takođe obraćali Ministarstvu, a koliko znam ni ULUS. Jedan od razloga i jedno od opravdanja svakako može biti i vanredna situacija u kojoj se cele ove godine nalazimo, ali upravo zbog toga i treba da se održi kontinuitet otkupa jer je većina umetnika zbog pandemije lišena mogućnosti da ostvari prihode i dovedena bukvalno na ivicu egzistencije - napominje ona.Meseci prepiske sa MinistarstvomSamostalni umetnik Branko Milisković, kome je 2019. kao prvi nematerijalni rad otkupljen performans "Appointed" za Kolekciju Oktobarski salon, izveden godinu ranije na 57. Oktobarskom salonu, takođe je od Ministarstva više puta tražio da se nastavi sa otkupom u 2020. godini.- Obično sam čitao rezultate konkursa svake godine i uočavao da se manje više jedan isti broj umetnika tu nalazi, što me je navelo na mišljenje da bi trebalo da budem u nekom klanu ili da me neka institucija direktno preporuči. Poseban je problem što ovaj konkurs za otkup, kao i svi ostali konkursi Ministarstva kulture nisu namenjeni individualnim umetnicima, već, pre svega, institucijama. Sve te činjenice su me odbijale do 2019. godine, kada je sa mnom kontaktirao Kulturni centar Beograda i predložio mi da konkuriše sa mojim performansom "Appointed" za Kolekciju Oktobarski salon. Taj performans sam izveo 2018. kao integralni deo 57. Oktobarskog salona, ali nisam pretpostavljao da bi mogao da ima duži život od tog jednog izvođenja. Aplicirali smo i ja sam posle dva meseca dobio informaciju da je Ministarstvo kulture otkupilo ovaj rad, što se ranije nije dešavalo. To mi je ulilo neku nadu da ipak konkurs funkcioniše i da bih mogao i u 2020. godini da apliciram, međutim nisam znao kome treba da se obratim i koji je tačno princip konkurisanja. Odlučio sam da pišem svim institucijama koje sam pronašao u rezultatima konkursa i da samoinicijativno predložim tri svoja foto rada za konkurisanje. Dobio sam pozitivan odgovor od tri institucije i poslao im predlog i preliminarne otkupne cene. Sve je izgledalo veoma obećavajuće dok nije nastupila korona u martu i poremetila sve što se moglo poremetiti. Konkursi su stali, komisija prestala sa radom, svi mi pod policijskim časom i onda smo počeli da se bavimo načinima kako da dođemo do obećane finansijske pomoci od 90.000 dinara za samostalne umetnike. Paralelno sam ipak provlačio i pitanje o samom konkursu za otkup jer je vreme prolazilo, konkurs je trebalo da bude raspisan u maju, a mi smo već zašli u jun i nije bilo reči o njemu. Dva dana pred izbore smo uspeli da iskukamo 90.000 dinara nakon nebrojanih peripetija i kolektivnog urlanja i onda je nekako postalo "bezobrazno" sada pitati šta je sa konkursom za otkup. Nastavio sam da insistiram i pišem Ministarstvu kulture, ali nisam uspevao da dobijem nijedan odgovor - kaže Milisković.

On kaže da je sa prolaskom vremena i novog talasa korone "pitanje famoznog konkursa postajalo sve besmislenije jer se smatralo da su sredstva potrošena i da je teško da će konkurs uopšte biti raspisan do kraja godine". Tada je u ime grupe samostalnih umetnika napisao i otvoreno pismo Ministarstvu kulture, tražeći da iza njega stane i ULUS, što se zvanično nije dogodilo, pa ga je na kraju samoinicijativno poslao. U tom pismu insistirao je i na tome da, bez obzira na to kojim budžetom Ministarstvo raspolaže, konkurs za otkup ne bude doveden u pitanje, jer "otvara vrata potencijalnom zanemarivanju konkursne prakse", ističući da to ne može da se pravda pandemijom, jer je "budžet za te programe Ministarstva kulture namenjen za te svrhe i ne može se trošiti na druge potrebe"."Sistemski otkup je sistemski i insitucionalizovan oblik obogaćivanja javnih zbirki i na taj način kapitalno ulaganje u kulturu ovog društva i zemlje i kao takvog moramo da ga branimo, a i u širem kontekstu odbrane institucija, inače ćemo postati predpolitičko, predcivilizacijsko društvo”, napisao je, između ostalog, Milisković.Iz Ministarstva mu je konačno stigao odgovor 21. septembra, u kojem se u osnovi navodi da su svesni značaja konkursa za otkup, da se on sprovodi bez prekida od 2014. godine, te da je u proteklih pet godina otkupljen veliki broj umetničkih dela, ne samo za ustanove kulture, nego i za druge ustanove poput bolnica, porodilišta, škola, fakulteta, centara za socijalni rad...Međutim, što se tiče konkursa za otkup u 2020. godini, odgovor je bio da je budžet Sektora za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije zbog epidemije značajno smanjen, pa da, iako je blagovremeno sprovedeno svih 13 konkursa iz ove oblasti planiranih za ovu godinu, njega nije moguće objaviti. U pismu se navodi i da je Ministarstvo kulture poslalo 10. juna zahtev Ministarstvu finansija da se odobre dodatna sredstva za taj konkurs, nakon čega bi on odmah bio objavljen.To se, sudeći po tome što nije objavljen, nije dogodilo.- ULUS je u međuvremenu počeo da se bavi brojnim drugim pitanjima i izgledalo je kao da ne postoji nikakva zainteresovanost da se pitanje konkursa pokrene. Verujem da su neki članovi UO radili na tome, ali ULUS nikada javno nije izašao sa ovim pismom. Lično sam prisustvao sastanku gde sam postavio pitanje u vezi sa konkursom, međutim shvatio sam da neki članovi UO smatraju da tim konkursom "monopoliše" dvadesetak umetnika koji svake godine dobijaju i da bi to trebalo da se menja, da se Ministarstvu predlože alternative. Takođe, iz ULUS-a su me obaveštavali da ima jako mnogo zahteva upućenih Ministarstvu kulture i da ne bi trebalo još i konkursom za otkup dolivati ulje na vatru jer bi to isto Ministarstvo moglo da se "osujeti", a još nije ni rečeno da konkursa neće biti. Tako je nastao jedan čudan vakuum, a o konkursu prestalo da se diskutuje. Ako konkurs za otkup ne bude raspisan ni u 2021. godini, sasvim je sigurno da se radi na potpunom ukidanju i preusmeravaju novca namenjenog za to na druge aktivnosti. Ako to dozvolimo, onda to znači da ne postoji ni umetničko tržište, jer bih novokomponovane kolekcionare pre nazvao priučenim dilerima umetnina i bićemo suočeni sa sistemskim kulturnim genocidom i idiokratijom - zaključuje Milisković."Pandemija se uvek provlačila kao džoker iz rukava"I vizuelna umetnica Slobodanka Stupar, kojoj su ranije takođe bili otkupljivani radovi preko konkursa Ministarstva, kaže da su iz ULUS-a dobili informaciju da konkursa neće biti.- Oni su tu informaciju dobili iz Ministarstva kulture. Prvo su 20. novembra dobili informaciju da će konkursa biti do kraja godine, a 12 dana kasnije da neće. Razmišljala sam kako će ga organizovati, s obzirom na to da se budžet za 2020. godinu zatvara 15. decembra, kao što znamo. Mislila sam da će možda sada u decembru raspisati konkurs i odrediti iznos, pa ga sprovesti možda početkom sledeće godine ili kasnije, ali je stigla informacija da ga neće biti, nego da se planira za sledeću godinu. Pandemija se uvek povlači kao džoker iz rukava. Mi razumemo da je situacija složena, zato proletos i nismo insistirali na tome, nego smo tek od leta počeli da postavljamo to pitanje, pre svega da bi se održala ta institucija dobre prakse. Pandemija, recimo, nije sprečila postavljanje onog spomenika kod Železničke stanice. Ne radi se ovde samo o tome da će umetnici ove godine ostati bez novca od otkupa, nego pre svega o očuvanju institucija - ističe ona.

Umetnica ocenjuje da "konkurs možda i ima nedostataka, ali oni se mogu otkloniti i važno je da on postoji".- To je pitanje kapitalnog investiranja u kulturu. Tako su nastale zbirke savremene umetnosti u muzejima u manjim gradovima. Mnogo je važno očuvati tu instituciji i njen kontinuitet. Možda je moguće sve to organizovati početkom sledeće godine, pa spojiti konkurs za ovu i sledeću godinu. Tu je princip je bitan - navodi Slobodanka Stupar.Ona podseća da je svojevremeno bilo kritika i na nacionalne penzije, da su one bile i opravdane, ali da je trebalo unaprediti način na koji se one dodeljuju, a ne ukinuti ih. Na pitanje da li strahuje da isto može da se dogodi i sa otkupom dela iz savremenih vizuelnih umetnosti, odgovara potvrdno.- Opravdamo sumnjamo da to može to da znači. Ističem još jednom da ne treba ukidati primere dobre prakse - zaključuje ona.ULUS: Nikakav zvaničan odgovor nismo dobiliPredsednica UO ULUS-a Vahida Ramujkić, međutim, ističe da ovom udruženju nije stigao nikakav zvaničan odgovor iz Ministarstva.- Zvanično nismo dobili odgovor, samo nezvanično da otkupa ove godine neće biti. Postalo je to jasno i kada nije ostalo vremena da se ispune rokovi, iako smo mi još negde odmah posle ukidanja vanrednog stanja, u maju, pitali šta je sa konkursom za otkup, pošto je to jedan od glavnih izvora kroz koje država obezbeđuje umetnicima prihode. Dobili smo i informaciju da će biti sledeće godine u roku. Otkupi su uvedeni još 1950. ili 1951. godine, tada je doneta preporuka za sprovođenje otkupa i to je uvek funkcionisalo, ta se praksa održavala. Tada su na izložbe, i Jesenju i Prolećnu, i na samostalne, dolazili predstavnici različitih ustanova i otkupljivali su radove i to je bio glavni izvor prihoda umetnicima, ali i način da muzeji, ustanove kulture, kao i druge vrste ustanova, formiraju svoje kolekcije i tako učine umetnost dostupnom širim slojevima građanstva - kaže Vahida Ramujkić.

Na pitanje zašto onda nije bilo otkupa ove godine, ona kaže da je to obrazloženo time što je rebalansom u budžeta za kulturu ostalo manje novca. (Podsetimo, rebalansom je u aprilu budžet Ministarstva za kulturu skresan za 2,7 milijardi dinara.)- Mislim da su ostali bez sredstava za otkup. Sad imamo informaciju da je budžet za 2021. godinu povećan, u odnosu na onaj rebalans, ali da neće biti na nivou onog iz 2020. pre rebalansa, nego manji. Mi svakako imamo predloge kako bi otkup bolje funkcionisao, kako da se taj novac raspodeli i kako da se formiraju cene. Do sada su potencirana poznatija imena, pa je, recimo, par poznatijih umetnika dobijalo više od polovine sredstava opredeljenih za otkup. Tu ne bi trebalo gledati radove isključivo kao gotovu robu, nego bi tu mogli da budu uključeni i produkcijski otkupi koji bi bili realizovani po narudžbini nekih ustanova, shodno kontekstu i društvenoj dimenziji - ističe Vahida Ramujkić.U ULUS-u nameravaju da “na sastanku sa pomoćnikom ministra kulture Radovanom Jokićem predlože da, ako to bude moguće, sledeće godine budu objedinjeni otkupi za 2020. i 2021. kako bi bio održan kontinuitet".Šta je potrebno promeniti?- Pre svega, najvažnije je da se konkurs ustanovi kao redovna praksa koja ne sme da podleže odlaganjima, ukidanjima i slično. Da bude apsolutno institucionalizovana praksa, da umetnicima to bude zagarantovano - kaže Nina Todorović.Ona tako odgovara na pitanje šta bi trebalo promeniti pri organizovanju otkupa.- Trebalo bi, zatim, da se javnost i sve institucije koje imaju pravo učešća na konkursu bolje upoznaju sa mogućnostima koje on pruža i da se od strane organizatora konkursa ohrabre da učestvuju. Trebalo bi naći i pravni način da se umetnicima olakša učešće i kasnije isplata novca, budući da se još susrećemo sa problemima različitog tumačenja uslova konkursa i isplate, kao i sa različitim statusima i ograničenjima institucija koje konkurišu, pa u birokratskim procedurama na lokalnom nivou može da dođe do raznih prepreka, a umetnicima je, ponavljam, ovaj otkup od izuzetne važnosti. Generalno, samostalni umetnici bi trebalo da budu sistemski i redovno materijalno obezbeđeni, kako bi kvalitetno mogli da se posvete radu, a otkup bi trebalo da predstavlja ono što primarno i jeste, a to je kapitalno ulaganje u kulturu -zaključuje ona.