Posle dve godine odlaganja zbog pandemije koronavirusa u Beogradu će od 23. do 30. oktobra biti održan 65. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom "Povratak napisanih", potvrdio je za Nova.rs dramski pisac, reditelj i predsednik Odbora sajma knjiga Dušan Kovačević.
Književnik, koji je na čelu Saveta sajma, izričit je u stavu da ne dolazi u obzir ponovno odlaganje Sajma knjiga, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, najavljujući da će danas, na susretu s medijima u Skupštini grada Beograda, biti i zvanično predstavljeno 65. izdanje manifestacije u slavu knjige.
– Sajam će biti održan u starom terminu, poslednje nedelje oktobra, i siguran sam da će sve proteći u najboljem redu. Prati se čitava situacija i sve vreme se rukovodimo kriterijumima i merama Svetske zdravstvene organizacije i naših nadležnih institucija. I kada smo odlagali Sajam nije to bilo zato što smo se mi pitali, već smo pratili njihove preporuke. Uostalom, na snazi je bila zabrana okupljanja koja je važila za sve kulturne manifestacije – podseća Dušan Kovačević.
Dramski pisac, reditelj i predsednik Odbora sajma napominje da su 65. izdanje manifestacije zamislili malo drugačije:
– Sajam će biti malo redukovaniji, i odvijaće se u Centralnoj hali, i još jednoj pomoćnoj. Svakako da niko ne očekuje da na Sajmu bude 200.000 posetilaca kao na nekim prethodnim izdanjima. Prijavilo se jako puno izdavača iz Srbije i regiona, čak i inostranstva, a počasni gost je Rumunija. Već su nam počasni gosti nagovestili da će na Sajam doći nekolicina najpoznatijih rumunskih pisaca. Zanimljiv je program pred posetiocima – otkriva Kovačević, uz poruku:
– Značajno je što će Sajam ponovo biti održan. Ne govorim to samo zato što sam pisac i volim da čitam, jer Sajam je zaista jedan od najznačajnijih događaja kod nas! Sećam se kad smo se sedamdesetih i osamdesetih okupljali i odlazili na Sajam kao na slavu. Posle obilaska Sajma odlazili bismo na ručak. Za jednim stolom je sedela čitava generacija pisaca, koja se ubraja među najznačajnije književnike druge polovine 20. veka i čija su dela danas u udžbenicima, a nažalost otišli su pre vremena. Posete Sajmu su bile važne, kako za one koji pišu knjige, tako i za posetioce – priča Dušan Kovačević.
Direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Klio“ i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije Zoran Hamović nema, kako naglašava za Nova.rs, uvid u to koliko se izdavača prijavilo za predstojeći Sajam knjiga:
– Ali, ono što je bitno jeste to da postoji veliki optimizam kod izdavača da se manifestacija konačno održi. Došlo je vreme za taj susret između publike, izdavača, pisaca i novinara. Smatram da pretnja koja postoji oko korone i porasta broja zaraženih ne zavređuje veću pažnju i izdavačka kuća „Klio“ i članice Upisa učestvovaće na Sajmu – kaže Hamović.
I izdavačka kuća „Arhipelag“, kako nam je potvrdio direktor i glavni i odgovorni urednik Gojko Božović, vraća se na Sajam knjiga. Pandemija više ne predstavlja toliku pretnju, ocena je našeg sagovornika, da bi manifestacija u slavu knjige ponovo bila otkazana:
– Ponovno održavanje Sajma knjiga je dobra vest. Sajam je potreban svima – našoj kulturi, izdavačima, bibliotekarima, čitaocima. I zato Sajam već dugi niz godina privlači veliki broj posetilaca. Iako su prethodne dve godine pandemije učinile nemogućim održavanje Sajma, verujem da posle pauze, koja je bila nužna, potreba za Sajmom nije nestala. Potreban je Sajam kao mesto za promociju knjiga, ali i kako bi konačno susret između knjiga i čitalaca ponovo bio neposredan – smatra Božović, koji će na Sajmu, kao pisac, predstaviti eseje o Danilu Kišu, Borislavu Pekiću i Aleksandru Tišmi u knjizi koju je nazvao „Biografije i ožiljci“ („KOV“).
„Klio“ je pripremio brojna izdanja za predstojeću manifestaciju, a Zoran Hamović od pregršt naslova za Nova.rs izdvaja nekoliko:
– Tu je „Istorija Osmanskog carstva“, koju je priredio francuski istoričar Rober Mantran, potom jedinstvena biografija psihijatra Adama Filipsa „Kako je Frojd postao Frojd“, ali i neverovatna književna rekonstrukcija zločina nad novinarima koji je potresao svet slovačkog autora Arpada Solteša – „Svinja“. Tu su i tri bisera arapskog pripovedanja u zbirci „Priče iz Delte Nila“ i spektakularan opis do sada nevidljivog dela istorije književnosti u studiji Markusa Buna „Pisci na drogama“.
I „Arhipelag“, kako najavljuje Božović, sprema brojna izdanja za 65. izdanje. Pored nedavno objavljenih romana Jelene Lengold „Lakonogi dan“, knjige Mihajla Pantića „Beskonačni razgovori“, ili eseja Veselina Markovića, posetioce očekuju i drugi naslovi:
– Predstavićemo „Antologiju savremene rumunske priče“, potom novu knjigu Ljudmile Ulicke „Zaista kuga“, delo Renate Salecl „Čovek je čoveku virus“, koje govori o političkim i društvenim posledicama pandemije, roman Uglješe Šajtinca „Koljka i Sašenjka“, istorijski roman Nikole Moravčevića o Nikoli Pašiću, kao i delo Čedomira Antića „Republikanizam u Srbiji 1804-1917“ – priča Božović, dodajući da će se pred čitaocima naći i studija Ljubomira Erića o poslednje dve decenije života Sigmunda Frojda „Život sa strahom od smrti“, a povodom veka od rođenja Vaska Pope biće objavljena knjiga autopoetičkih tekstova književnika „Kalem“.
Pominjući ponovo važnost ove manifestacije Dušan Kovačević se na kraju za naš sajt priseća prve posete Sajmu još kada je bio osnovac:
– Došao sam u drugoj polovini šezdesetih na Sajam knjiga kao učenik osmog razreda osnovne škole. I kao i svi ljudi koji dolaze iz malih mesta, bilo mi je tako uzbudljivo da uđem u halu u kojoj je milion knjiga, jer sam do tada veći broj knjiga viđao samo u lokalnoj biblioteci. Tada sam ugledao velikog Branka Ćopića na Sajmu i ta mi je slika ostala urezana u pamćenje do danas, a desilo se eto da sam već 20 godina u UO njegove zadužbine…
Bonus video: Beogradski sajam knjiga nekad i sad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar