Pripremajući predlog pet novih knjiga za lektiru, uzimao sam u obzir knjige srpske književnosti objavljene u poslednjih 30 godina. Ali, želeći na napravim nove predloge za razmišljanje, nisam uzimao u obzir knjige pisaca koji se u nekom obliku već nalaze u lektiri, čak ni u slučajevima kada mi je izgledalo da bi neke druge njihove knjige možda više odgovarale izboru lektire, ističe Gojko Božović, pesnik, esejista, kritičar i izdavač.
Česte su polemike o tome da li je školska lektira obimna i zastarela, zašto se neka dela izbacuju, a na listu uvode neka druga, potencijalno popularnija, ali nauštrb književne vrednosti… Pozvali smo zato vodeće književne kritičare da predlože po pet dela savremenih pisaca koja bi, prema njihovoj oceni, trebalo da se nađu u lektiri. Prethodnih dana predstavili smo izbore Mihajla Pantića, Marije Nenezić, Vladislave Gordić Petković i Branka Kukića, a slede još i izbori Gojka Božovića i Aleksandra Jerkova, nakon čega ćemo napraviti završnu analizu.
– Stvaranje novih čitalaca veći je poduhvat nego što je to ikada bio. S jedne strane, knjiga više nema povlašćeni status koji joj je, koliko do juče, pripadao u svim modernim vremenima evropskog društva. S druge strane, nove generacije čitalaca su digitalne, a knjige im često deluju analogno. Otuda izbor knjiga za lektiru ima naročit značaj. Od tih knjiga ne u jednom slučaju zavisi da li će neko postati čitalac ili će pomisliti da književnost, klasična ili savremena, više nema šta da mu kaže. Ključno pitanje jeste pitanje vrednosti. Sledeće po važnosti jeste pitanje senzibiliteta. Izbor knjiga za lektiru ne sme da pravi vrednosne kompromise, ali mora da vodi računa i o senzibilitetu novih generacija čitalaca –
objašnjava Božović.
David Albahari – Gec i Majer
Moćna slika istorije koja se ne smiruje. Albaharijev roman sugestivno pripoveda o pokretnoj gasnoj komori u Beogradu na početku Drugog svetskog rata, kada dvojica vozača, Gec i Majer, u kamionu-dušegupki prevoze Jevreje od logora na Banjici do stratišta u Jajincima.
Novica Tadić – Lutajući oganj
Izabrane pesme jednog od vodećih pesnika srpske književnosti XX veka. Jezički minimalizam njegove poezije oblikovao je jednu od najuzbudljivijih slika modernog sveta na egzistencijalnoj ivici, i u prvoj fazi njegove poezije, u kojoj osvaja demonska slika modernog grada, i u drugoj fazi njegove poezije u kojoj se njegov gradski čovek, zgrožen iskustvom svog doba, obraća poslednjim instancama iskustva.
Radoslav Petković – Sudbina i komentari
Petkovićev roman je odličan primer istorijske metafikcije raskošnog stila i široke slike dva istorijska razdoblja. Ruski oficir u Trstu na početku XIX veka i srpski istoričar u Budimpešti u vreme Mađarske revolucije 1956. nestaju iz istorije. Sudbina obojice junaka tako pokazuje da u interpretacije istorije uvek moramo više sumnjati nego što o istoriji odista možemo znati.
Jelena Lengold – Vašarski mađioničar
Čitana, prevođena i nagrađivana, knjiga priča Jelene Lengold ispoveda jedno izrazito moderno razumevanje književnosti. Književnost tako nije priča o dalekoj ili bliskoj istoriji, ili o bilo kojoj velikoj sili društvenog života. Književnost je priča o intimnim i privatnim prostorima ljudskog života u kojima se odigravaju velike drame i veliki uzleti, pojavljuju moćne emocije i čovek suočava s konačnim istinama svog postojanja.
Vladimir Tasić – Oproštajni dar
Najkraći roman Vladimira Tasića otkriva neobično obrazovanog pisca i vrhunskog stilistu. Nastavljajući i razvijajući kišovsku tradiciju književnosti, „Oproštajni dar“ je nesvakidašnje snažna priča o bratu i o nestanku brata, o krajnjim situacijama egzistencije i o trenucima iskušenja u sasvim modernom kontekstu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare