Vesa je voleo ljude i kao vrhunski novinar nije im postavljao previše pitanja već je slušao njihove reči, ovako se reditelj Darko Bajić za Nova.rs priseća svog prijatelja Veselina Simonovića, koji je juče preminuo u 63. godini.
– Kad tako smrt iznenada kao furija doleti pomislimo koliko smo i kako proživeli svoj vek. Prebrzo i nepravedno, dragi moj prijatelju – započinje sećanje na „svog dragog Vesu“ reditelj i profesor FDU Darko Bajić.
Veselin Simonović je, kako se seća Bajić, uvek bio „s nogama na zemlji“, a s glavom u snovima:
– Ali ono što je najvažnije, osećao je svu vrelinu beogradskog asfalta, ali i sve zakulisne radnje prljavog grada. Uvek u pokretu, napregnut u očekivanju borbe, uvek sa adrenalinom u krvotoku, jer sutra izlazi novo izdanje.
Svaki dan Vesinog života, kako primećuje reditelj, „bile su novine“:
– Vesa je stvarao prostor slobodne misli oko sebe, svoj Dorćol platz. Voleo je ljude i kao vrhunski novinar nije im postavljao previše pitanja, već je slušao njihove reči. Često bi bio dovoljan samo njegov pronicljiv pogled, osmeh i uzdah da odgovori ljudima sa kojima se ne slaže – ukazuje Bajić.
Ali, kako konstatuje sineasta, nije ni bilo potrebno da im odgovori, jer „sutra izlaze Vesine novine“:
– Dragi moj Veso, bićeš u mojoj kući slavnih prijatelja koje nikada neću zaboraviti, i kad god te se budem zaželeo, ja ću se setiti naših druženja i tvog oslobađanja slobode – reči su kojima se Darko Bajić oprostio od Veselina Simonovića.
Bonus video: In memoriam – Veselin Simonović
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar