0
Skockani, uparađeni, okruženi plavetnilom Jadranskog mora i kanala, voze se u gondolama ili luksuznim brodićima i smešeći se i mašeći silnim fotoreporterima stižu u Veneciju. Sav glamur glumačkog poziva mogao bi se svesti na bilo koju fotografiju ili snimak iz decenijama duge istorije Venecijanskog filmskog festivala. Jer, ako postoji mesto u koje su hrlili glumci odasvud onda je to Mostra.
I ta Venecija, jedan od dva najznačajnija filmska festivala na planeti, počinje večeras. Za sam start 80. filmske smotre odabrano je, iz prinude, italijansko ostvarenje „Comandante“ Edoarda de Angelisa, epski film koji se bavi jednim od prelomnih događaja iz Drugog svetskog rata – Bitkom za Atlantik. Zašto iz prinude?
Pa, zato što je 80. Veneciju prvobitno trebalo da otvori novi film Luke Gvadanjina „Izazivači“ sa Zendajom u glavnoj ulozi, međutim onda se Mostri, ali i celom svetu „isprečio“ štrajk. I to ne samo scenarista, koji u Americi traje od maja, već i glumaca od prošlog meseca. A to u praksi znači da su već drugi mesec zaredom crveni tepisi diljem sveta bez holivudskih zvezda, da nema izjava, intervjua, publiciteta…
Ako i pričaju o bilo čemu, onda je tema štrajk ili prava glumaca. Već je na Filmskom festivalu u Lokarnu ispao problem, nastavilo se u Sarajevu, a „kulminacija“ je očigledno u Veneciji. Festival, koji slavi veliki 80. rođendan, nažalost biće narednih dana obeležen štrajkom Udruženja filmskih glumaca (SAG-AFTRA). I već je počelo, s obzirom da su se na današnjoj pres konferenciji i foto-kolu članova žirija Glavnog takmičarskog programa, čak troje njih – i to Dejmijen Šazel, koji je i predsednik, Martin Mekdona i Laura Poitras pojavili s majicama – Udruženje scenarista – Štrajk!
Takođe, Šazel je otvorio susret s medijima rečima:
– Danas je 121. dan kako su scenaristi u Holivudu u štrajku!
No, ipak će neki glumci doći, ali samo oni koji glume u filmovima iza kojih ne stoje veliki holivudski studiji. Čelnici Venecije potvrdili su da će se gondolama provozati i crvenim tepihom prošetati Adam Drajver, Penelopa Kruz, Džesika Čestejn, Mads Mikelsen, Kejleb Landri Džons, Piter Sarsgard, Olga Kirilenko…
A pošto je pobuna američkih glumaca prepolovila broj holivudskih ikona na Mostri, fokus će zato biti na filmovima i rediteljima, koji će „izigravati“ zvezde. A neki od njih su, kako pišu svetski mediji, sami po sebi skandalozni i kontroverzni. To se, prevashodno, odnosi na Romana Polanskog i Vudija Alena. Dakle, neće biti toliko priča i tračeva o zvezdama, a baviće se neki mediji opet time što Venecija nudi svetske premijere novih filmova „prokaženih“ sineasta Vudija Alena i Romana Polanskog. Još kad je obnarodovana selekcija, direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera bio je prinuđen da se brani što je uvrstio nove naslove legendi filma u gala program. Jer, malo ko je propustio da podseti da je Vudi Alen (87) praktično zabranjen u Holivudu, pošto je bio pod istragom za nedolično ponašanje prema usvojenoj ćerki, dok je Polanski (90), uprkos tome što je odslužio kaznu, i dalje na poternici SAD zbog silovanje maloletnice sedamdesetih. A na sve to će na Mostri biti i svetska premijera novog filma Lika Besona „Dogman“, koji je nedavno na sudu oslobođen optužbi za silovanje.
– I Beson i Alen su oslobođeni optužbi, i ne vidim gde je problem – odsečan je bio Alberto Barbera, dok je govoreći o Polanskom istakao:
– Na strani sam onih koji kažu da bi trebalo praviti razliku između odgovornosti pojedinca i odgovornosti umetnika.
Novi film Polanskog „Palata“ okarakterisao je kao „grotesku i satiru čovečanstva“, a Alenov „Coup de Chance“, 50. film i prvi na francuskom, genijalnim.
Bez obzira na izostanak velikog broja holivudskih glumaca, 80. Mostra nudi brojne poslastice, a velike se nade polažu u nekoliko ostvarenja. S nestrpljenjem se čekaju premijere novih filmova Sofije Kopole, Bredlija Kupera, Eve DuVerne, Dejvida Finčera, Rjusukea Hamagučija, Jorgosa Lantimosa i Majkla Mana.
Čileanski reditelj Pablo Larejn, nakon što je na veliko platno doneo kroki života princeze Dajane, u mračnoj komediji i svojevrsnoj političkoj farsi „El Conde“ vraća se svojoj opsesiji – Pinočeovom režimu.
Još jedan miljenik kritike širom sveta, vrsni japanski sineasta, ovenčan Oskarom za film „Drive My Car“, vraća se na Mostru s naslovom „Zlo ne postoji“ (Evil Does Not Exist), pričom o samohranom ocu i maloj ćerki, koji žive u selu izvan Tokija, ali čiji spokoj narušavaju korporativni planovi da se tamo izgradi luksuzni kamp.
Potpisnik „Vreline“, jednog od retkih filmova u kojima su „koplja ukrstili“ Al Paćino i Robert de Niro, Majkl Man ovoga puta se „dohvatio“ priče o ingenioznom preduzetniku, inženjeru i trkačkom vozaču, koji je 1947. osnovao automobilsku kompaniju „Ferari“. Man smešta priču filma „Ferrari“ u leto 1957. kada Enco, kojeg igra Adam Drajver, bivši vozač Formule 1 prolazi kroz težak period – kompanija mu je na ivici bankrota, a buran brak s Laurom, koju igra Penelopa Kruz, na rubu je propasti nakon tragične smrti sina.
Nekih dvadesetak godina nakon što je u Veneciji dočekan na nož i izviždan film koji će postati kultni „Borilački klub“ Dejvid Finčer na Lidu predstavlja „Ubicu“ (Killer). U psihološkom akcionom trileru Majkla Fazbinder igra unajmljenog ubicu koji upada u problem sa svojim šefovima, ali i samim sobom nakon nezamislivog promašaja, zbog čega postaje „predmet“ međunarodne potere.
Glumac Bredli Kuper, nakon što je s rediteljskim debijem „Zvezda je rođena“ očarao Veneciju, ponovo je seo u rediteljsku stolicu kako bi doneo priču o čuvenom američkom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu „Maestro“. Ali, iz perspektive braka s glumicom Felisijom Montalegre, koji je trajao 27 godina, iako su svi znali da je maestro gej. Bernštajna igra Kuper, a suprugu Keri Maligan, dok još jednu biografsku priču – ovoga puta o supruzi kralja rokenrola Elvisa Prislija Prisili Lidu prezentuje Sofija Kopola. Ali, Kopola ne centrira priču samo oko Elvisa, kojeg glumi Džejkob Elordi, već joj je bila želja da donese perspektivu jedne srednjoškolke Prisile, koju igra Kejli Spaeni, čiji je život preokrenula ljubavna afera i potom i brak s muzilkom zvezdom.
Meksički sineasta Mišel Franko je u „Memoriji“ angažovao Džesiku Čestejn i Pitera Sarsgarda, koji se sreću posle mnogo godina na okupljanju u srednjoj školi. I taj ponovni susret znači otvaranje rana prošlosti i borbu za uspostavljanje poverenja, neophodnog za izgradnju veze.
Jedina Afroamerikanka u 80-godišnjoj istoriji Venecijanskog festivala koja predstavlja film u Glavnoj takmičarskoj selekciji jeste Eva DuVerne. Rediteljka je potpisala „Poreklo“ (Origin), inače adaptaciju bestselera iz 2020. Izabel Vilkerson „Caste: The Origins of Our Discontent“, koji istražuje nepoznate hijerarhijske podele koje su oblikovale Ameriku, a i danas na poguban način nastavljaju da definišu društveni poredak SAD.
Kao i u „Miljenici“, ovenčanoj Oskarom, Jorgos Lantimos ponovo se udružio s Emom Stoun kako bi u filmu „Poor Things“ ispričao storiju o mladoj ženi iz 19. veka koju je oživeo „ludi“ naučnik, kojeg igra Vilijam Defo, a danski reditelj Nikolaj Arcel uzda se u zvezdu Madsa Mikelsena, koji u epskoj hronici smeštenoj u 18. vek „Obećana zemlja“ (Promised Land), igra siromašnog vojnika u potrazi za bogatstvom, nepopustljivog i spremnog da rizikuje život pred moćnim neprijateljem.
Van konkurencije biće prikazani novi film Vesa Andersona, zasnovan na priči Roalda Dala „Čudesna priča o Henriju Šećeru“, kao i novo ostvarenje Ričarda Linklejtera „Hit Man“, ali i poslednji naslov u bogatom opusu Vilijama Fridkina, koji je preminuo početkom meseca u 87. godini – „The Caine Mutini Court-Martial“.
Anderson, kojem će u Veneciji biti uručena i nagrada „Cartier Glory to the Filmmaker Award“ za doprinos filmskoj industriji, Nikolas Vinding Refn, Edvard Berger i Dejmijen Šazel, inače predsednik venecijanskog žirija, održaće tokom trajanja festivala masterklasove.
Venecijanski filmski festival trajaće do 9. septembra, a Zlatnog lava za životno delo dobiće italijanska sineastkinja Lilijana Kavani, rediteljka kultnog „Noćnog portira“, kao i veliki honkgonški glumac Toni Leung.
Na 80. filmskoj smotri biće prisutno i ovo podneblje. U venecijanskoj selekciji „Horizonti“, prvi put posle „Oaze“ Ivana Ikića, biće prikazan jedini film s ovih prostora – „Domaćinstvo za početnike“ Gorana Stolevskog, koprodukcija Srbije, Makedonije, Kosova, Poljske i Hrvatske. Donoseći univerzalnu istinu o porodici, kako onoj u kojoj smo rođeni, tako i onoj koju sami pronalazimo, Stolevskom se, kako je priznao za Nova.rs, ostvario san o kojem mašta od svoje 12. godine – da se njegov film nađe u Veneciji.
A za 6. septembar zakazana je premijera serije, čiji je kreator Jasmila Žbanić, „Znam kako dišeš“ s Jasnom Đuričić u glavnoj ulozi. Glumica, koja u seriji igra sarajevsku tužiteljku, čiji život iz korena menja slučaj samoubistva 15-godišnjeg dečaka, za Nova.rs je ocenila da je odlazak u Veneciju fantastična stvar za seriju:
– To joj omogućava prohodnost i u Evropi. Neće je gledati samo region, već i daleko šire. Nadam se da će i u Srbiji serija biti prikazivana. Jer, u fokusu su deca, mladi ljudi koji, hteli mi o tome da pričamo ili ne, imaju ozbiljne probleme…
Bonus video: Bono Voks i Edž u Sarajevu
