2
Moja prva asocijacija na Veselina Simonovića je - otmenost. Tako je i umro. Otmeno, reči su dramaturga Ivana Lalića.
– Ode nam Vesa. Ćutim, ne verujem – ovim rečima započeo je svoj oproštaj od Veselina Simonovića dramaturg Ivan Lalić na svom Fejsbuk profilu.
Emotivan oproštaj nastavio je ispisujući ove redove:
Zaspim, pa ustanem, pa opet ne verujem.
Danas ću na sahranu.
Biće tamo puno sveta. Lepog, pametnog, čestitog sveta. Kakav je i on bio.
Sve manje-više znamo o njemu. Zato nam je i toliko teško. On je predvodio, mi smo ga sledili. Šta ćemo sad?
Moja prva asocijacija na njega je – otmenost. Kada čitate njegove kolumne, pričate s njim, pravite neke planove, sve je to nekako otmeno i gospodstveno. I toplo. Tako je i umro. Otmeno.
Jedino što sad nije ni malo toplo. Jezivo je. Ostavi nas naš Vesa ko njegovo stado sa crnogorskog katuna. Kad je meni, koji sam ga znao ne toliko dugo ko većina koja će danas doći na oproštaj, sudbonosno teško, kako li je najbližima.
Izgubili smo oslonac i predvodnika. Isti osećaj kao kad je otišao Đinđić. Slava ti legendo!
Sjeban sam skroz, ali moram biti otmen i hrabro nastaviti dalje. Tvoja poslednja lekcija!
Bonus video: Ovako je govorio Veselin Simonović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
