"Vlast naložila da nam isključe struju, režimski mediji nas najstrašnije targetirali, stizale poruke da će nam oduzeti život. Tužićemo Informer i Alo"

- Kad ulazimo u fazu nečega što se zove diktatura, gde svakog momenta imamo povrede svih građanskih prava, kad se dešavaju masovna hapšenja studenata i građana koji mirno protestuju snažno apelujem na međunarodnu zajednicu, ali i ovu vlast da se pod hitno obustavi nasilje na ulicama. Šta može da izađe iz ovoga? Kakvo društvo i državu želite da nakon ovoga imamo?

Ovim rečima izvršna direktorka Udruženja Krokodil Milena Barić započela je susret s medijima u Beogradu, na kom je bilo reči o tome kakvim su pritiscima, uvredama i pretnjama bili izloženi tokom pripreme i realizacije 17. Festivala Krokodil, koji je održan 27. i 29. juna u Beogradu, pod naslovom "Under Pressure".

Organizatori festivala, koji je okupio 150 učesnika iz Srbije, regiona i Evrope, bili su suočeni s kampanjom blaćenja uz preko pet stotina objava i više od pet sati programa u kojoj su koordinisano učestvovali svi prorežimski mediji. Bila je praćena, kao i prethodnih desetak godina, baražama uvreda i pretnji od strane pojedinih javnih ličnosti, kao i fizičkim i onlajn napadima na Udruženje Krokodil, zbog ćega će prvi put pokrenuti pravne mehanizme i potražiti zaštitu prava na sudu.

Milena Berić je na susretu s medijima precizirala da su punih deset dana "uspešno ćutali" oko svega što se dešavalo iza kulisa pripreme i realizacije festivala. A sve je počelo pet dana uoči starta festivala putem prorežimskih medija, kad su objavli program i naročito onaj segment posvećen obeležavanju 30 godina od zločina u Srebrenici.

- Godinu dana smo pripremali festival, pogotovo što smo očekivali veliku zvezdu da dođe. To je razlog zašto je festival još pre godinu dana zakazan za 27, 28. i 29. jun. Saznavši da se protest održava za Vidovdan otkazali smo progame za taj dan kako bismo podržali građane i bili na ulicama. Pored kampanje blaćenja, dobijamo poziv dva dana pred početak od Muzeja Jugoslavije u kom navode da su dobili direktivu da se ograde od Krokodila posle 17 godina saradnje, iako park i amfiteatar, u kom se festival odigrava, ne podležu pod ingerenciju Muzeja Jugoslavije. Mislili smo da će se na tome sve završiti - ispričala je Berić.

Krokodil glavna meta napada

No, dan kasnije pritisci se nastavljaju. Iako festival na otvorenom, koji je imao sve neophodne dozvole za održavanje, koristi samo malu količinu struje iz Muzeja Jugoslavije, i to pre svega za šank, što su po ugovoru o strateškoj saradnji i učinili u tom trenu opet im dolaze ljudi iz ovog muzeja:

- Dok naša produkcija postavlja festivalsku tehniku, dolaze i kažu nam da su im iz Ministarstva kulture naredili da nam se struja ne dostavi. Ovde nije posredi samo kampanja blaćenja, ili pretnje smrću, već fizičko onemogućavanje održavanja festivala. Ministarstvo kulture traži da nam se hitno isključi struja. I dok je se suočavamo sa situacijom kako će festival da se održi, stiže nam poziv na dijalog s predstavnicima vlasti, Evropske delegacije, ambasada, nevladinim sektorom. Dakle, u istom danu kad vlast isključuje struju festivalu koji je podržan od strane Evropske delegacije u Srbiji, pozvani smo, u prisustvu ambasada i predsednika delegacije, na sastanak sa onima iz vlasti. I ja sam otišla i prišla predsedniku Evropske delegacije, koji je bio okružen predstavnicima vlasti, i saopštila mu šta se tog jutra desilo. On mi je rekao: "Nestalo vam je struje", a ja njemu: "Ne, vlast nam je isključila struju za festival koji vi podržavate" - pojasnila je Berić.

U međuvremenu su nabavili agregat uz pomoć prijatelja iz nevladinog sektora i krenuli da dočekaju goste festivala, među kojima i švdesku književnicu Saru Stridsberg, koju su punih šest godina pokušavali da dovedu na Krokodil.

- Strane goste pokušavamo da zaštitimo od svih tih loših informacija kako bi se osećali lepo i prijatno kod nas, kako bi mislili da pripadamo civilizovanom, emancipovanom društvu. U isto vreme na kraju prve večeri festivala zovu nas iz Muzeja Jugoslavije da nam kažu kako, ipak, možemo da se priključimo na struju, iako se program već završio. Zovu nas iz Evropske delegacije da provere da li smo dobro, bezbedni... I shvatamo da se nešto dešava.
Tih 24 sata uoči protesta na Vidovdan vlast je koristila Krokodil kao instrumenmt za obračun sa studentima i građanima. Jedan od naslova u režimskim medijima bio je, primera radi, "Blokaderi spremaju genocid revoluciju".

- Postali smo glavna meta napada. Videli smo više od 100 objava blaćenja, stižu nam privatne poruke kako će oduzeti život našoj porodici. A drugog dana festivala, u nedelju dolaze režimski medji i snimaju direktno lica učesnika i posetilaca Krokodila - ispričala je Berić.

Na to se nadovezao direktor festivala Vladimir Arsenijević nastavljajuči s pričom o dramatičnim okolnostima u kojima se odigrao 17. Krokodil. Većina tabloida ostrvila se na njih zbog obeležavanja tri decenije od Srebrenice. Bila je to, kako je naveo Arsenijević, crvena marama za vlast.

- Ova atmosfera akutnog revizionizma dovela nas je do toga da je moguće negirati bilo kakve zločine, čak i taj, jedan od najdokumentovanijih zločina u istoriji čovečanstva. Ali to ne znači ništa onima koji daju sebi za pravo da kreiraju istinu, odnosno da je iskrivljuju - ocenio je Arsenijević i ispričao šta se desilo kad su organizovali projekciju filma i knjige u okviru projekta "Srebrenica. 30 godina kasnije":

- Organizovali smo i debatu "Pisci i sloboda" na kojoj su učestvovali Dinko Gruhonjić, Marko Vidojković, Dejan Atancković i ja, želeći da govorimo o tome kakve posledice trpe oni koji koriste svoju poziciju u javnosti da pokušaju da utiču na društvu kakvo je Srbija. Razgovarali smo, bilo je divno, a onda smo u poslednjem redu u publici videli trojicu momaka u crnim majicama koju su držali telefone i snimali. I Vidojković, koji je razgovoru prisustvovao onlajn, jer je bio prinuđen da ode iz Srbije, kaže nam da u trenutnom vremenu bivamo objavljivani u tabloidu "Alo", s naslovom: "Užas, antisrbi, blokaderi prave zaveru kako da unište Srbiju".

Više od 500 uvredljivih objava, javne ličnosti koje u tok šou emisijama govore pogrdno o Krokodilu u čak pet sati programa posvećenih ovoj temi bile su organizatorima festivala jasnije kad je 2. jula Viši sud u Beogradu oslobodio optužbe za genocid bivšeg komandanta Drinskog korpusa Milenka Živanovića, s obrazloženjem da je bila reč o vojnim dejstvima.

- Ta vrsta dizanja buke bila je način da se ova vest mirno provuče, bez šuma. Ali, tek nam sledi datum obeležavanja genocida u Srebrenici - 11. jul i mi ćemo nastaviti s aktivnostima, jer smo odlučni da se borimo protiv revizionističkog cunamija. Pa režimski medji su pisali da smo mi proglasili Srbe za genocidan rad, da smo organizovali na festivalu radionice gde decu učimo da su Srbi genocidan narod, da nas je podržao lično Rokfeler donacijom… To može da se desi samo u društvu koje je duboko potonulo, te može da proguta sve gluposti - naveo je Arsenijević.

Tužićemo "Informer" i "Alo"

Zbog svega sa čime su bili suočeni prvi put će pokrenuti krivične i parnične postupke protiv svih onih koji su ih targetirali i ugrozili ih lično, najavili su Berić i Arsenijević, a advokat Miloš Janković ocenio je da se desio "neviđeni progon ljudi koji vode književni festival":

- Ne osporavamo da svako ima pravo na slobodu izražavanja, pa tako i mediji pod uticajem aktuelne vlasti. Ali, to pravo podrazumeva i odgovornost za izrečeno, kako po Evropskoj konvenciji, tako i našem Zakonu o javnom informisanju i medijima koji propisuju da je javni interes nepristrasno i blagovremeno informisanje. U negativnom svetlu, posredstvom neistinitih, neproverenih i smišljeno iskrivljenih činjenica predstavljeni su organizatori Krokodila, zbog čega im je bila ugrožena bezbednost, čast i ugled. Koristićemo sva legalna pravna sredstva i preduzećemo sve pravno dozvoljene instrumente kako bismo kroz krivični i parnični postupak zaštitili prava ugroženih od propagande aktuelnog režima. Obratićemo se sudovima i tužilaštvu, a u slučaju izostanka zaštite srpskog pravosuđa ostaje nam nadležnost evropskih sudova - istakao je Janković.

Berić je dodala da će najpre pokrenuti postupak protiv onih medija u kojima su "imenom i prezimenom targetirani", a to su "Infomer" i "Alo", a upitana veruje li srpskom pravosuđu, odgovorila je:

- Meni je jedna Amerikanka, kad sam je upitala veruje li tamošnjem pravosuđu, rekla: "Ne verujem institucijama već pojedincima koji u njima rade". Tako je i s nama. Mi ćemo probati i dati sve od sebe. Imali smo do sada 28 tužbi, i sve smo ih dobili. Želim da verujem kako živimo u najuređenijoj zemlji jer time dajemo primer ovim mladim ljudima koji se takođe bore da institucije društva funkcionišu - poručila je Milena Berić.

Ćerku smo sklonili na sigurno

Koliko su bili uplašeni zbog pretnji koje su dobijali putem društvenih mreža, poruka, mejlova svedoči i još jedan iskaz Milene Berić:

- Vladimir i ja imamo ćerku s izazovima u razvoju, koja zahteva pratioca, negu, stalnu pažnju. I mi smo, zbog pretnji, ponovo morali da je dislociramo van grada, da bi bila u sigurnom okruženju. Te poruke su jako opasne, a oni koji ih upućuju nisu svesni posledica. Pa 3. maj 2023. se nije slučajno desio, nije ni nadstrešnica 2024. Kod nas se na društvenim mrežama može napisati sve bez posledica. A posledice ovakvog targetiranja i hajke su ogromne. Moramo da promenimo donosioce odluka, da se suočimo s činjenicama i prošlošću da bismo mogli da krenemo napred - zaključila je Berić.