Rasprava o istini, veri i slobodi mišljenja: "Filozof neznalica" ponovo pred čitaocima

Francuski književnik i filozof Volter u raspravi "Filozof neznalica" piše o istini, veri i slobodi mišljenja. Ova rasprava prvi put je objavlјena anonimno 1766. godine. Već naredne ponovo izlazi pod naslovom "Pitanja čoveka koji ne zna ništa", da bi dve godine nakon prvog, doživela još šest izdanja.

"Na tragu izvorne lјudske potrebe onoga koji ne zna, a želi da zna, ovaj korifej francuskog prosvetitelјstva 18. veka, suvereno prolazeći kroz filozofsko nasleđe, smatra da se moralne ideje, kao i sve druge, začinju u čulima, te da prirodni moral vodi poreklo od Boga. Ipak, poslednje Volterove reči iz ovog dela glase da čovek treba da sledi svoj večni poriv za istinom", podseća prevodilac Milan Tasić D.

U drugom delu knjige drama je posvećena jednom od najvećih filozofa - Sokratu, kog Volter doživljava kao teistu ili "božanskog arhitektu sveta". Poredi ga sa Isusom Hristom i naziva ga "Sokratom iz Galileje". Sokrat je, piše Volter, žrtva verskog fanatizma i netolerancije:

"A tragedija tog instruisanog (samo)ubistva baca senku ne samo na Atinu već i daleko u budućnost, na presude protiv francuskih prosvetitelja, i još dalje, sve dok traju totalitarizam, netolerancija i prezir prema duhu filozofije i kritičkom mišljenju", napominje prevodilac.

Fransoa-Mari Arue, kako je glasilo pravo Volterovo ime, bio je jedan od najistaknutijih mislilaca prosvetiteljstva.

Rođen 1694. u Parizu, školovao se kod jezuita, ali je rano "skrenuo" s puta koji mu je namenio otac i posvetio se književnosti. Još kao mlad pisac stekao je slavu svojim stihovima i dramama, ali i reputaciju oštrog satiričara koji je bez zazora kritikovao vlast, crkvu, društvene nepravde i verski fanatizam. I više puta je dolazio u sukob sa vlastima - bio je zatvoren u Bastilji, a potom je nekoliko godina proveo u Engleskoj, koja je snažno uticala na njegovo filozofsko i političko mišljenje.

Po povratku u Francusku nastavio je da piše poeziju, drame i istorijska dela, kao i filozofske eseje, polemike i pripovednu prozu. Najpoznatija Volterova dela su "Kandid", "Zadig", "Mikromegas" i Filozofski rečnik.

Poslednje decenije života proveo je uglavnom u Ferneju, na granici Francuske i Švajcarske, gde je oko sebe okupljao intelektualce i nastavio da se zalaže za slobodu mišljenja, versku toleranciju i građanska prava. Umro je u Parizu 1778. godine, a Volterovo ime je i danas sinonim za duh kritičkog mišljenja, razuma i borbe protiv fanatizma.

Ni izdavačka kuća "Dereta", koja je objavila ovo dragoceno delo, ne učestvje na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu. Umesto na Beogradskom sajmu, organizuju svojevrstan Mesec knjige u "Dereti", omogućavajući pubici popuste od 30 do 40 odsto na sva svoja izdanja, kako na njihovom sajtu, tako u knjižari ovog izdavača.