Novi dani starog heroja: Kritika filma "Spider-Man: Brand New Day"

PIŠE: Jovan Semi Pjević

Priča o običnom mladiću koji pokušava da uskladi svakodnevni život sa odgovornošću superheroja pokazala se dovoljno univerzalnom da funkcioniše u gotovo svakoj eri, a i večno možemo da se poistovetimo sa Parkerovim svakodnevnim nedaćama. Nakon skoro pet godina, Spajdi se vraća na velika platna. Sa filmom „Spider-Man: Brand New Day“, Spajdermen dobija novo poglavlje, svežu kreativnu ekipu i priliku da još jednom pokaže zašto je jedan od najvoljenijih likova Marvelovog univerzuma.

Piter Parker sada punom parom bori protiv kriminala kao Spajdermen, u svetu koji ga se više ne seća. Dok gleda kako njegovi nekadašnji prijatelji nastavljaju sa svojim životima bez njega, u Piteru počinje da se događa velika promena koju možda više neće moći da kontroliše. Ipak, upravo ta transformacija mogla bi da bude jedina stvar koja će mu omogućiti da se suprotstavi novoj, zastrašujućoj pretnji po Njujork i ljude koje voli: moćnom neprijatelju koga niko čak ni ne može da vidi.

Tom Holand je ponovo naslovni heroj. Ovo je sedmi put da oblači kultni kostim našeg omiljenog zidopuzca i, iskreno, ovo je najbolje do sada. Iako je isprva bio savršen kao Spajdi u „Civil War“, kada je dobio svoju celu trilogiju, nije uspeo da me oduševi i pokaže da je zaista Piter Parker kojeg toliko volim kao lika. Zaista se trudio da pokaže glumačke, ali i akrobatske zube, ali mi se nekako uvek isticao, ne na najbolji način: nije uspeo da prodre do mene i potpuno me emotivno obuzme, a čak je i nesnađeni Garfild uspeo u tome. Ipak, sa najvećim zadovoljstvom mogu da kažem da me je u svom sedmom pojavljivanju najzad oduševio i pokazao da je sposoban da postane jedan od najboljih glumaca koji su ikada obukli Spajdermenov kostim.

Holand je sazreo zajedno sa ovim likom i konačno ga učinio potpuno svojim. Iako još uvek ne uspeva da me oduševi u filmovima van MCU-a, čak i kada se u njima vidno trudi, Piter Parker je ovim ostvarenjem definitivno postao njegov lik. Pritom, u ovom projektu se oseća i njegova producentska ruka i očigledno je imao ozbiljan uticaj na to kako će ova, presudna priča biti ispričana. Drago mi je zbog toga, jer se Holand vidno trudi, a ovde mu to zaista polazi za rukom. Verujem da ga tek čeka ona velika uloga koja će pokazati koliko zaista može, i radujem se da vidim šta će nam još ponuditi, kako kao Spajdi, tako i kao neko sasvim drugi.

Spajdermen filmovi su uglavnom jaki onoliko koliko su jaki njihovi sporedni likovi. Oni su uvek emotivna potpora priči, a neretko i otelotvorenje problema sa kojima se Spajdi susreće. Iako su zaboravili njegovo postojanje, Meri Džejn i Ned ostaju presudni likovi i u ovoj priči. Činjenica da više ne znaju ko je Piter Parker daje ovom Spajdi unosu novu dimenziju, onu preko potrebnu emotivnu težinu koja „Brand New Day“ uvodi u ozbiljan emotivni koštac, mnogo uspešnije nego što su to činila neka slična MCU izdanja iz prošlosti.

Zendaja je jedna od onih giga popularnih glumica sadašnjice koje me dugo nisu ubedile da umeju da glume. Ipak, ovo je njena godina u kojoj me je najzad „kupila“. Njena uloga u ovogodišnjem unikatu „The Drama“ iskreno me je iznenadila i pokazala mi da u sebi ima mnogo više nego što sam joj ranije priznavao. Tamo je, barem za mene, pokazala da može da parira čak i Robertu Patinsonu, a sada nastavlja da iznenađuje i u „Brand New Day“, gde je ova verzija Meri Džejn njeno najbolje izvođenje do sada.

Ono što posebno funkcioniše jeste odnos Em Džej i Pitera. U MCU smo već imali sličan narativni motiv sa Starlordom i Gamorom iz drugog univerzuma: ljubavnici koji se ponovo sreću, ali samo jedno od njih nosi sećanje na ono što su nekada bili. Međutim, ovde je situacija mnogo bolnija upravo zato što nema nikakvog multiverzumskog trika koji bi Piteru omogućio da jednostavno prihvati novu verziju osobe koju voli. Em Džej je tu, pred njim je, potpuno ista osoba koju poznaje i voli, ali za nju je on praktično stranac. Piter mora da posmatra osobu sa kojom je delio najvažnije trenutke svog života kako nastavlja dalje, dok je on jedini koji zna šta bili imali zajedno . Upravo zbog toga njihova priča funkcioniše kao jedna od najemotivnijih tačaka filma, a Zendaja uspeva da tu distancu i potpunu nesvesnost sa druge strane pretvori u nešto mnogo bolnije nego što sam očekivao od nje, ali i generalno jednog MCU ostvarenja. Čeka se njeno izvođenje u „Dune: Part Three“, nadam se da će nastaviti da glumački iznenađuje.

Džejkob Batalon je ponovo Ned, Piterov najbolji ortak i još jedna osoba koja ga se više ne seća. Iako je njegov lik ovde nešto manje zastupljen, Batalon ponovo uspeva da unese onu dozu topline i humora koja je oduvek bila važan deo njihovog prijateljstva. Njihove zajedničke scene su među boljim delovima filma i lepo podsećaju koliko Holand i Batalon zapravo imaju dobru glumačku hemiju.

Iako je ovo zasebna Spajdermen priča, ipak je deo MCU-a, te su se gostujuća pojavljivanja drugih heroja nekako i očekivala. Pojavljivanje Hulka i Panišera se isprva čini čudnim za jedno Spajdi izdanje, ali su se oba lika i te kako smisleno uklopila u priču. Priznajem da me je pomalo brinulo kako će se dramaturški infiltrirati u film, a da njihovo prisustvo ne deluje forsirano, ali Kretin uspeva da ih uvede dovoljno prirodno i bez osećaja da su tu samo zato da bi publika dobila još dva poznata MCU lica.

Nakon dugo vremena konačno smo dobili sekvencu u kojoj je Hulk ponovo onaj dobro staro zeleni besno čudovište. Otkako je u „Endgame-u“ uveden Profesor Hulk, ovaj lik je izgubio veliki deo svoje haotične energije, pa mi je posebno drago što film publici poklanja jednu pravu, razuzdanu Hulk sekvencu. Pojavljivanje Brusa Benera jeste donekle narativno opravdano zbog mutacija kroz koje prolazi Piter Parker, ali je prilično jasno da su Baner i Hulk ovde ponajviše zbog fanova i želje da se ova dva heroja konačno upuste u pravi megdan. Srećom, film tu želju ispunjava bez osećaja da je reč o pukom fan servisu.

Hulk sekvenca je sigurno jedna od najboljih u filmu i vidi se da je reditelj Kretin istinski uživao u njenom osmišljavanju. Borba je režirana kao višeslojna akciona celina koja se najzad ne svodi isključivo razmenu udaraca: konstantno menja ritam, prostor i dinamiku okršaja. Posebno su efektni pokreti kamere koji dodatno pojačavaju osećaj haosa i nepredvidivosti borbe sa bićem poput Hulka. Pritom, vizuelno, Hulk izgleda fantastično i verovatno bolje nego ikada do sada; dosta smo dogurali od „The Incredible Hulk“.

Panišer je još jedan MCU lik koji se pojavljuje u filmu, a ovo mu je ujedno i prvo pojavljivanje u nekom MCU filmu. Iskreno, njegovo prisustvo u jednom PG-13 Spajdermen ostvarenju me je prilično brinulo. Frenk Kesl je lik čije su priče u Marvelovom univerzumu gotovo uvek mračne, brutalne i izrazito nasilne; može se reći da je na krajnje surove načine pobio na stotine ljudi. Takav senzibilitet se teško uklapa u laganiji i nasiljem znatno suzdržaniji ton jednog „Spider-Man“ filma, pa sam se plašio da će Panišera potpuno ublažiti, odnosno „diznifikovati“.

Iako se i ovde oseća određeno ublažavanje njegovog karaktera, to na kraju ne smeta ni približno onoliko koliko sam očekivao. Film uspeva da zadrži dovoljno njegove opasnosti i grubosti da lik i dalje deluje kao Frenk Kesl, a ne kao neka njegova sterilnija verzija. Spajdermen ga povremeno „cenzuriše“ na komične načine, ali ti momenti više funkcionišu kao sudar dva potpuno različita senzibiliteta nego kao pokušaj da se Panišer ublaži po svaku cenu.

Štaviše, upravo je njegov metod rešavanja jedan od ključnih razloga zašto film ima jedan od najboljih završetaka koje je MCU ponudio u poslednjih desetak godina. Ako ste brinuli da će Panišer da naruši utisak filma, mislim da možete da budete potpuno mirni. Njegovo prisustvo ne deluje kao fan servis: važan je kontrapunkt Piterovom moralnom kodeksu.

Pored toga, hemija između Džona Berntala i Toma Holanda je očigledna i izuzetno opipljiva. Vidi se da se dugo poznaju i da među njima postoji prirodan ritam, a ne bih se iznenadio da je deo njihovih zajedničkih scena nastao upravo iz improvizacije i međusobnog poverenja koje imaju kao glumci.

Zlikovci su jedan od večitih problema MCU-a, ali „Spider-Man“ filmovi za sada nisu imali previše problema na tom polju. U prethodna tri filma imali smo priliku da vidimo Misterija i Lešinara, ali i stare glave poput Doktora Oktopusa, Zelenog Goblina, Elektrе i Lizarda. Može se reći da Holandovi filmovi nisu toliko patili od klasičnog MCU virusa loših zlikovaca. „Brand New Day“ nastavlja tu tradiciju, ali zbog prirode filma ne bih smeo da otkrijem ko je ovde glavna pretnja; iako verujem da većina vas to već zna.

Sejdi Sink je misteriozna antagonistkinja o kojoj je teško govoriti bez ulaženja u teritoriju spojlera. Ono što mogu da kažem jeste da njena uloga nije samo da predstavlja novu prepreku za našeg heroja. Ona menja način na koji posmatramo njega, njegove moći i, možda najvažnije, ono što zapravo znači biti Spajdermen. Sink se pritom izuzetno dobro uklapa u prirodu svog lika, za koji imam utisak da bi mogao da bude mnogo važniji nego što se na prvi pogled čini. Ako ste pratili glasine, verovatno već znate o kome je reč. Ako niste: neka tako i ostane.

Pomenuo bih i Tramela Tilmana u ulozi direktora Mecgera. On je onaj tip misterioznog, prikrivenog korpo-antagoniste koji vam „smrdi“ od samog početka filma, čak i kada još uvek nemate dovoljno razloga da mu ne verujete. Tilman je većini gledalaca verovatno poznat iz kultne „Apple TV+“ serije „Severance“, a ovde, makar na prvi pogled, igra gotovo pa varijaciju na isti tip lika. Ipak, ljubitelji stripova znaju da Mecger nije tek još jedan bezlični korporativni negativac, već lik sa mnogo dubljim korenima u „X-Men“ mitologiji. Zbog toga imam utisak da ono najzanimljivije u vezi sa njim tek dolazi. U svakom slučaju, uvek je zadovoljstvo gledati Tilmana u ulozi za koju deluje kao da je rođen.

Video sam da se neki ljudi žale što pojedine kultne Spajdijeve zloće praktično uopšte nismo videli. U trejleru se pojavljuju Tumbstoun, Bumerang, Tarantula, Škorpion i još nekoliko poznatih lica, dok u finalnom proizvodu gotovo pa ih i nema. Iskreno, meni to ne smeta previše, jer se iskreno nadam i verujem da ćemo neke od njih još gledati u budućim Holandovim Spajdermenima.

Ipak, Majkl Mando kao Škorpion je definitivni izuzetak: on makar dobija jednu poštenu akcionu sekvencu koja pokazuje koliko potencijala ima. Mando je prosto savršen kao ovaj zloća i zaista je šteta što smo skoro čitavu deceniju čekali da ga konačno vidimo u akciji, samo da bismo na kraju dobili jednu i po scenu. Posle svega, jedino što mogu da kažem jeste: dajte čoveku konačno ceo film.

Reditelj Džon Vots stajao je iza takozvane „Home“ trilogije, dok je za početak nove, i već znatno bolje ere, zadužen Dastin Denijel Kretin. Njegov rad u MCU univerzumu smo već imali priliku da vidimo u zapravo potcenjenom filmu „Shang-Chi and the Legend of the Ten Rings“, gde se pokazao kao izuzetno sposoban reditelj visokobudžetnog akcionog filma. Posle „Endgamea“, jedno je od retkih ostvarenja koje je zaista ulivalo nadu da ovaj univerzum još uvek može da ponudi nešto autorski promišljenije.

„Shang-Chi“ je pokazao da Kretin ume da rukovodi ogromnom produkcijom, ali i da razume kameru, prostor i ritam akcije na način koji odudara od MCU automatizma. Početkom 2026. smo dobili i njegovu seriju „Wonder Man“, koja je, nažalost, prerano prekinuta, ali je otkrila drugu stranu njegovog senzibiliteta: sposobnost da iznese priču koja počiva na likovima, odnosima i dijalozima.

Upravo zato mi je posebno drago što je u „Brand New Day“ dobio priliku da spoji obe strane superherojskog projekta: spektakl koji ima osećaj prostora i akcije, ali i priču koja pokušava da funkcioniše kroz svoje likove, a ne samo kroz puki i neretko sterilan spektakl.

Kroz ceo film se oseća da je Kretin zaista razumeo senzibilitet Spajdermena, odnosno priča o Piteru Parkeru. To se pre svega vidi u načinu na koji režira sekvence veranja po zgradama i kretanja kroz gustu betonsku džunglu Njujorka. Još od Garfildovih filmova, nijedan Spajdermen nije delovao toliko fleksibilno, agilno i rasterećeno, sa očiglednim užitkom u tome što radi i u činjenici da pomaže običnim ljudima.

Kretin koristi Njujork fantastično kao kulisu, ali bolje kao prostor u kojem Spajdermen postoji i sa kojim je u stalnoj interakciji. Svaka sekvenca kretanja kroz grad deluje promišljeno, kao da je dugo razmišljao o tome kako da publici dočara njegovu energiju, humor i osećaj slobode.

Najzad reditelj koji je shvatio da je Njujork presudan lik u svakoj dobroj Spajdermen priči. Grad je prostor koji oblikuje Pitera Parkera i njegov odnos prema ljudima. Spajdi razgovara sa prolaznicima, dobacuje fore, pohvaljuje ih i usput rešava njihove sitne probleme. Ponovo je taj prijateljski komšija iz kraja... Upravo ta svakodnevna interakcija sa Njujorčanima vraća ono što je Spajdermena oduvek izdvajalo od većine drugih superheroja.

Najzad smo dobili MCU film koji izgleda kao pravi film, a ne kao festival često odurnih kompjuterski generisanih efekata. Promenom reditelja, „Brand New Day“ je postao nešto vizuelno organsko i čisto, barem u okvirima visokobudžetnog superherojskog filma. Iako se tu i tamo pojavi očigledna i neprijatna CGI intervencija, ogromna većina filma je i te kako gledljiva i urađena s merom.

Njujork konačno izgleda kao grad, a ne kao puka digitalna kulisa. Scene u kojima se Spajdermen vere između zgrada su fantastične i verovatno najbolje do sada, dok akcione sekvence uglavnom imaju taj old skul osećaj praktične režije i stvarnog prostora, koliko god uslovi modernog blokbastera to dozvoljavali. Voleo bih da budući MCU filmovi krenu ovim putem; „Brand New Day“ bar pokušava da ne bude još jedan sterilni, generički proizvod, i već samo zbog toga deluje osvežavajuće.

„Brand New Day“ je pre svega prizemljen Spajdermen film. Dok je u prethodnim ostvarenjima Piter odlazio u svemir i uglavnom funkcionisao kao deo velike MCU slagalice, ovde konačno dobijamo priču koja stoji na sopstvenim nogama. Ovo je prvi Holandov Spajdermen film koji zaista deluje kao zasebna celina, a ne kao poglavlje u nečijoj tuđoj franšizi.

Naravno, poželjno je da se pogledaju prethodni Holandovi filmovi, ali čak i bez tog predznanja publika ne gubi mnogo. Kretin vrlo brzo uspostavlja svet, odnose i emocionalni kontekst, pa „Brand New Day“ funkcioniše kao film koji mogu da prate i oni koji nisu ispratili većinu MCU ostvarenja.

Takođe, Kretin se odlično snašao u akcionim sekvencama, poklonivši nam vraški dobro režirane momente koji odišu čistom stripovskom energijom. Akcija je dinamična, pregledna i, što je možda najvažnije, ima osećaj težine i prostora koji je u modernim superherojskim filmovima postao prava retkost. Već od uvodne sekvence vidi se očigledan uticaj raznoraznih stripovskih momenata, ali i sada već kultnih „Spider-Man“ igara kompanije „Insomniac“. Kretin uspeva da sve te različite vizuelne uticaje spoji u celinu iz koje nastaju neki od najpamtljivijih Spajdijevih akcionih trenutaka do sada.

Za razliku od prethodnih Holandovih filmova, čija je akcija često izgledala očigledno digitalno i neretko monotona, Kretinov pristup deluje neuporedivo prirodnije i mnogo više odgovara samom liku. Njegov Spajdermen konačno deluje kao neko ko zaista postoji u prostoru, koristi grad oko sebe i uživa u sopstvenoj fizičkoj sposobnosti; akcija napokon ima čar samog lika.

Jednostavno se oseća da je ovo i te kako „Novi dan“, ne samo za Spajdermena kao lika, već generalno za filmove svima omiljenog zidopuzca. Posle dugo vremena, ovaj lik ponovo deluje kao neko ko je preslikan sa stranica stripa, a film kao ostvarenje koje razume zašto ga publika toliko voli i poklanja istoj opakih dva i po sata kokicožderačke zabave.

„Spider-Man: Brand New Day“ možda nije savršen, ali je bez dileme najbolji Spajdermen Toma Holanda do sada. Dastin Danijel Kretin konačno vraća lik njegovim korenima i pravi film koji razume da Spajdermena čine pre svega Piter Parker i njegov odnos prema ljudima oko sebe. Holand je konačno potpuno svoj kao Spajdi, Njujork ponovo deluje kao pravi grad, a akcija ima energiju, težinu i razigranost pravog stripa. Posle svih multiverzuma i MCU povezivanja, posebno prija što „Brand New Day“ konačno deluje kao prava, samostalna Spajdermen priča. Ako je ovo novi dan za Spajdermena, onda je definitivno počeo u pravom smeru.

VIDEO: Najbolji Spider-Man? | Spider-Man: Brand New Day