1
Izložba koja se ne sme propustiti, likovni događaj godine, postavka koja je viđa jednom u životu, najčešći su superlativi koji se obično "kače" uz predstavljanja različitih događaja likovne i vizuelne umetnosti. No, ako je nešto pokazala 2020. godina to je da se bez svega može, pa i bez izložbi.
Ako je nešto obeležilo likovnu umetnost u prethodnoj godini to se može sumirati rečima da se publika pretvarala da u njoj uživa uživo. U godini u kojoj je svet stao, umetnost je bila neminovna žrtva.
Većina muzeja, zabravljena zbog koronavirusa, prešla je u virtuelnu sferu. A publici je za „posetu“ bio potreban samo laptop ili telefon.
Mnoge kulturne institucije koje su važile za progresivne, pokazale su svoju nemoć, zbog čega je ova, 2021. godina ona u kojoj bi trebalo da dođe do svakovrsne rekonstrukcije.
A „cirkusku“ godinu u likovnoj umetnosti, kako „Njujork tajms“ u svom osvrtu karakteriše 2020, obeležilo je nekoliko „stvari“.
Muzeji
Lokdaun širom sveta doveo je muzeje na ivicu opstanka. Ekonomska kriza kakvu su muzeji širom sveta doživeli u 2020 godini ne pamti se u skorijoj istoriji. Zatvoreni dobrim delom godine, mnogi muzeji i galerije prešli su u virtuelnu sferu. Ali, prihodi su izostali. Zatvorene, mnoge institucije bile su prinuđene da otpuštaju svoje zaposlene. Neke, od Palm Springsa, preko Baltimora do Bruklinskog muzeja, morale su da posegnu i za svojim bogatim i brižljivo čuvanim kolekcijama i da ih ponude na tržištu, kako bi preživele.
Pandemija je, osim nedostatka novca, razotkrila i druge dugo potiskivane probleme. Muzejski i galerijski radnici podigli su glas tražeći neophodne reforme u poslovanju ovih institucija. One se prevashodno odnose na ekonomsku eksploataciju i rasnu i društvenu diskriminaciju. Solidarnost zaposlenih negde je dala rezultate, a negde je okončana otkazima. Ali, postalo je jasno da je reorganizacija u većini muzejskih institucija neophodna.
Vraćanje ukradenog
A looted Benin bronze plaque displayed by the private galerie Eric Hertault at @ParcoursDmondes, which opens today (quartier des Beaux-Arts, Saint-Germain-des-Prés, Paris) Here's an earlier image from the gallery's insta: https://t.co/NSRNC741L5 pic.twitter.com/7XJfgg6jiE
— African Restitution from Dialogue to Action (@BrutishMuseum) September 8, 2020
Posle trogodišnjeg otezanja Francuska je u decembru konačno usvojila ono što je davno trebalo da bude učinjeno – a to je vraćanje jednog dela ukradenih likovnih dela u Afriku. Odlučeno je da 26 skulptura, koje su čuvane u pariskim muzejima bude vraćeno u Benin, odnosno da se jedna vredna sablja vrati Senegalu. Ali, to je, kako ocenjuje „Njujork tajms“ ništa, jer je izveštaj iz 2018. godine pokazao da se u francuskim kolekcijama nalazi oko 90.000 otuđenih dela iz Afrike.
– Afričko likovno nasleđe ne može biti zatvorenik evropskih muzeja- kazao je tada francuski predsednik Emanuel Makron. No, većinom još uvek jeste. Početak restitucije je tek mali korak, a ohrabruje najava da arhitekta David Adjave dizajnira muzej u Nigeriji koji će biti dom vraćenih umetničkih dela.
Umetnost pod vedrim nebom
Zbog zatvaranja kulturnih institucija i prinudnih kućnih karantina bilo je jasno da će se umetnost preseliti na ulicu. Neki od najpamtljivijih likovnih događaja u 2020. godini desili su se pod vedrim nebom. „Njujork tajms“ nikako ne zaboravlja ogromnu, islikanu upozoravajućom žutom bojom poruku „Black Lives Matter“ na ulici ispred Bele kuće u Vašingtonu. Ili isti mural na ulici ispred Tramp kule na Menhetnu.
Uoči novembarskih predsedničkih izbora u SAD veb sajt prigodnog imena „Umetnost u ovakvo vreme“ (Art at a Time Like This), koje su osnovale Barbara Polak i En Verhalen, pokrenuo je inicijativu „Spasite umetnički prostor“ (SaveArtSpace ). I širom Njujorka osvanuli su umetnički bilbordi sa jasnom društvenom porukom. Među dvadesetak autora koji su učestvovali u akciji bili su Sju Ko, Abigejl Devil i Ded Skot.
BSA Images Of The Week: 10.25.20 https://t.co/RmJL4XITei @saveartspace
Save Art Space (photo © Jaime Rojo) pic.twitter.com/6P6q84IQOF— Brooklyn Street Art (@BKStreetArt) October 25, 2020
A umetnički kolektiv koji predvodi Frenk Sabat ispred crkve Svetog Pavla apostola na Menhetnu instalirao je tradicionalnu godišnju izložbu. Postavka nije bila ograničena ni prostorom, ni vremenom, ni epidemiološkim merama. A o kraju izložbe odlučivali su sami posetioci…
Gerhard Rihter i Ceija Stojka
Izložbe dvaju umetnika nisu na prvi pogled imale ništa zajedničko. Ali, jedna stvar, odnosno pitanje spajalo ih je – da li možeš da naslikaš Aušvic? „Ne mogu“, glasio je odgovor izložbe „Gerhard Rihter: Slika posle svega“ (Gerhard Richter: Painting After All). Zbog pandemije postavka jednog od najvažnijih nemačkih likovnih i vizuelnih umetnika trajala je samo osam dana u galeriji „Met Brojer“, ispostavi njujorškog Metropoliten muzeja na Menhetnu.
Ispostavilo se da je “ledeno” sumiranje nemačkog umetnika, kako izložbu karakteriše njujorški dnevnik, zauvek „zaledilo“ i galerijski prostor. Jer, već u junu saopšteno je da se „Met Brojer“ zatvara zauvek.
Rihteru je kao lajtmotiv poslužio njegov serijal „Birkenau“, koji je bio pokušaj da se oslikaju fotografije koncentracionog logora. Rezultat svega jesu neme apstrakcije.
Potpuno drugačiji odgovor „ponudila“ je posetiocima na drugom kraju sveta, u madridskom Nacionalnom muzeju kraljica Sofija, Ceija Stojka. „Moram da naslikam Aušvic“, bio je plačan odgovor Stojke, austrijske umetnice i aktivistkinje romskog porekla, koja je preživela Holokaust. Velika retrospektivna izložba umetnice, koja je preminula 2013, nosila je naziv „Ceija Stojka: Ovo se desilo“ (Ceija Stojka: This Has Happened). A Stojka je, za razliku od njenih roditelja, preživela pakao logora. I njene slike Aušvica, koje kao da su nastale u cugu i nezadrživo, svedočanstvo su genocida za koji još uvek postoji opasnost da bude zaboravljen, upozorava njujorški dnevnik.
Krstaši s maskama i slike za Emhrst
#PicturesforElmhurst is raising money for Elmhurst Hospital Center in Queens to help fight COVID-19, and you can join the efforts by purchasing a beautiful print from a professional photographer ? https://t.co/jm2K76IZdw pic.twitter.com/TtYK9TeWBi
— ALL ARTS (@AllArtsTV) April 13, 2020
U najnapetijem delu godine, u martu francuska umetnica, koja stvara u Njujorku Kamil Anro shvatila je da u svom studiju ima gomilu maski, rukavica i respiratora koje je koristila ranije u svom umetničkom radu kako bi se zaštitila od toksičnih materija. Bilo je dovoljno da se poveže sa Šabdom Sajmonom- Aleksandrom, Džulijom Vajst i još nekolicinom umetnika i za tili čas rodio se pokret prigodno nazvan „Krstaši sa maskama“ (Mask Crusaders). Zahvaljujući „krstašima“ 150.000 primeraka maski, rukavica skupljenih od kolega umetnika i muzejskih institucija stigle su tamo gde su bile najpotrebnije – u prve redove „korona fronta“.
A box of face shields on the way to Bellevue Hospital. Artist Suetwan Chan sent us 60 shields all the way from Utah. Thank you for your donation! #PPE #COVID19 #MaskCrusaders pic.twitter.com/WdfwhhGK43
— Mask Crusaders (@Mask_Crusaders) April 27, 2020
Ubrzo je usledila slična akcija oko koje se okupilo više od 185 fotografa i vizuelnih umetnika. U aprilu je pokrenuta onlajn dobrotvorna akcija „Pictures for Elmhurst“. Umetnici su darovali svoje fotografije i printove, među njima i Rineke Dijkestra i Tomas Dimand kako bi pomogli bolnici Elmhrst u njujorškom Kvinsu, koja je bila pod najvećim udarom tokom prvog talasa pandemije. Međutim, ovom dobrotvornom akcijom prikupljeno je 1,38 miliona dolara, a sav prihod dat je i za druge njujorške bolnice koje su bile prenatrpane obolelima od koronavirusa. I jedna i druga akcija bile su potvrda da umetnici mogu sami da stvore nove sisteme, van zadatih ili tradicionalnih okvira. Takođe, da to mogu da urade i pokrenu stvari za samo koji dan.
Liu Ksiaodong i Ejmi Silman
Potpuno raznorodnih stilova dvoje umetnika iz dve različite zemlje spojio je čin blagonaklonosti spram prirode usred pandemije. I tokom lokdauna oni su se posvetili svakodnevnom usavršavanju svojih slikarskih veština. Liu, kineski slikar koji je ostao zaglavljen u Njujorku kada su obustavljeni svi letovi ka njegovoj zemlji, darovao je svoju viziju sveta u tom trenutku. Njegova dela koje je tvorio tehnikom vodenih boja i sa maskom na licu, izložena u galeriji „Lison“, dočaravala su tek ponekog pešaka u Njujorku i drveće koje je bujalo u potpuno praznim parkovima.
Incredible exhibit of Amy Sillman’s work @GladstoneNYC through 11/14 #amysillman #artist #ArtistOnTwitter #art #paintings #painting pic.twitter.com/w7f9RSvM19
— Matthew Lansburgh (@senorlansburgh) November 1, 2020
A Silmanova, kao majstor pokreta na slikama, u galeriji „Gledstoun“ pokazala je da ne samo da komanduje sasvim novom vrstom apstrakcije, već je priredila i pandemijsko iznenađenje. I to u vidu života malog, nežnog cveća koje je bilo simbol tako iščekivanog obećanja nekog novog života.
Džad
Donalda Džada nazivali su ikonom minimalizma, a on se tog izraza gnušao. Punih 26 godina nakon njegove smrti ispostaviće se da je on bio preteča onoga što je verovatno bila najkorišćenija reč u 2020.- distance. Naime, njegove skulpture, koje su uoči lokdauna bile postavljene u okviru velike retrospektivne izložbe u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku svedočanstvo su da se on, kada su njegovi umetnički objekti u pitanju, poodavno pridržavao te distance.
Donald Judd's fabricated objects are impressive in their unvarying commitment to a handful of design principles, including the play between open and closed form, sensitivity to the specificity of material, and responsiveness to architectural space. https://t.co/yxu3yhXUyM pic.twitter.com/3LQ4f1paKm
— Art in America (@ArtinAmerica) April 28, 2020
Posetiocima je data prilika da se sa Džadovom umetnošću susretne bez granica. Nije bilo barijera između tela posetilaca i njegovih „kutija“. Ali, te minimalističke skulpture Donalda Džada kao da su diktirale pokrete posetilaca oko njih praveći distancu. Izgleda da je Džad proročki predvideo naš pandemijski „ples“.
Van Ajk
I dok su mnogi ljubitelji umetnosti, zbog pandemije, ostali uskraćeni za putovanja do muzeja širom sveta, kako bi videli Rafaela u Rimu, Matisa u Parizu, Artemiziju Đentileski u Nacionalnoj galeriji u Londonu, neki su, pre nego što je svet stao, uspeli da izbliza „ugrabe“ remek-dela. Time je moglo da se pohvali gotovo 150.000 ljudi koji su od početka februara, do 12. marta, kada je prinudno zatvorena, u Belgiji videli najveću izložbu najslavnijeg predstavnika ranog holandskog slikarstva Jana Van Ajka. Pre razbuktavanja korone u Gentu, u Muzeju lepih umetnosti u okviru postavke: „Van Ajk: Optička revolucija“ (Van Eyck: An Optical Revolution) bilo je izloženo 120 dela predvodnika nove epohe renesansnog slikarstva koja se čuvaju u 13 različitih svetskih muzeja.
A samo zarad te postavke osam panela, koji se inače čuvaju u oltaru Gentske katedrale, izloženi su kao individualne slike. „Njujork tajms“ je osvrćući se samo na taj segment izložbe zabeležio sledeće reči: „Tako su lepe, tako zapanjujuće savršene da imate utisak da činite svetogrđe ako ih posmatrate“.
