0
Ustanove kulture zatvorene su zbog vanrednog stanja izazvanog pandemijom pre skoro mesec dana, a rešenje za samostalne i nezaposlene umetnike, među kojima su neki i doslovno na ivici gladi, još se ne nazire.
Dok evropske zemlje izdvajaju dodatni novac iz budžeta za podršku kulturi (nemačka savezna vlada je izdvojila vrtoglavih 50 milijardi evra za sektor kulture, kreativne industrije, mala preduzeća, medije i frilensere), u Srbiji se, osim što se državne institucije uzajamno dopisuju i šalju ne baš do kraja jasna saopštenja, ne vidi da ima konkretnih pomaka u tom smeru. Sa druge strane je više od 2.373 samostalna umetnika, ali i mnogo onih koji se bave umetnošću, a nemaju taj status i nisu zaposleni, nego rade povremene poslove.
Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) reagovalo je praktično odmah po zatvaranju pozorišta, apelujući da se njihovim članovima, bilo da su u statusu samostalnih umetnika ili su nezaposleni a članovi su udruženja, pomogne u ovakvoj situaciji. Slične apele uputili su i asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Srpski PEN centar, a povrh svega i Koordinacioni odbor u reprezentativnih umetničkih udruženja, i to dva puta.
– Oni koji treba da prepoznaju ono što smo mi tražili to ili ne mogu ili neće da shvate. U UDUS-u smo svesni da ima više samostalnih umetnika od naših 240 članova. U našem udruženju ima i oko 170 nezaposlenih dramskih umetnika koji nemaju taj status, ali su i oni ugroženi. Apelovali smo na to da država prepozna sve one koji imaju ugovoren posao sa ustanovama kulture, odnosno sa državom, uključujući tu i one u gradu Beogradu i one lokalnim samoupravama širom Srbije – kaže glumac Voja Brajović, predsednik UDUS-a.
Brajović: Prioritet ljudi koji nemaju ni za hleb i jogurt
– Naši samostalni umetnici su imali ugovore, a pozorišta nemaju od čega da im plate. Upravo zato smo apelovali da država to prepozna i da se onima koji imaju ugovore isplati minimalac, a da prioritet budu upravo one kolege koji su doslovno egzistencijalno ugroženi, koji nemaju ni za hleb i jogurt. U pozorištima rade i penzioneri ili oni koji maju neke druge izvore prihoda, ali nisu oni prioritet, prioritet su, ponavljam, ljudi koji su doslovno ostali bez dinara. Ima ljudi koji su dva-tri meseca spremali predstave i one zbog zatvaranja pozorišta nisu ni počele da se igraju. Imali su neki životni plan, a odjednom nema ni dinara, ni za kiriju, ni za pelene, ni za bilo šta drugo – kaže Brajović.
Upitan za to što beogradski Sekretarijat za kulturu najavljuje mere pomoći umetnicima pri ustanovama kulture pod ingerencijama grada, Brajović kaže da je razumljivo da pozorišta treba da plaćaju obaveze, ali ponavlja da pre svega treba povesti računa o onima koji doslovno nemaju da kupe hranu.
– Sve ovo neće trajati mesec ili dva, pozorišta neće proraditi, verujem, pre jeseni – kaže Brajović, napominjući da postoje i slobodni umetnici u drugim sferama kulture, kao što su slikari, muzičari, pisci…
I asocijacija NKSS zatražila je od resorno nadležnih za kulturu u gradu i republici, pored opozivanja odluka o ukidanju ili odlaganju konkursa za finansiranje projekata iz ove oblasti, da se ustanovi i fond za novčanu pomoć najugroženijim umetnicima. Konkretnog odgovora da li je tako nešto u planu nema.
Sami prikupljaju pomoć za ugrožene kolege
U Srpskom književnom društvu, koje okuplja oko 300 članova praktično svaki peti od njih je u statusu samostalnog umetnika. Najviše ih je u Beogradu (50), troje ih je u Novom Sadu, dvoje u Kragujevcu i po jedan u Subotici, Vršcu, Pančevu i Bačkoj Palanci. Iz ovog udruženja su, na predlog svojih članova, apelovali na širu javnost da pomogne najugroženijima među njima.
– Troje, četvoro naših članova, među kojima su i jedan poznati pisac i jedan kritičar, tražili su do sada pomoć. Neobično je da se više ljudi do sada nije javilo, pošto su mnogi u nezavidnom položaju, a najteže je onima koji su u položaju prekarnih radnika. Već sad je problem i da se detektuje ko sve se nalazi u takvom položaju – kaže Danica Vukićević, sekretarka SKD.
Umetnici na rubu egzistencije traže pomoć i od Koordinacionog odbora reprezentativnih umetničkih udruženja (21 umetničko i 13 stručnih iz oblasti kulture).
– Javili su se već pojedini umetnici koji nemaju sredstava za život. Pozvali smo naše članove da pomognu kolegama u gorem položaju, prikupljamo sredstva i kada budemo prikupili neki značajniji iznos, pozvaćemo kolege da se jave i Upravni odbor će raspodeliti taj novac – kaže Duško Paunković, potpredsednik Koordinacionog odbora.
Upitan postoji li neka grana umetnosti u kojoj su njihovi članovi trenutno najteže pogođeni, Paunković odgovara odrečno.
– Podjednako je teško svima: i glumcima, i baletskim igračima, i operskim pevačima, i slikarima, i piscima… – zaključuje on.
Udruženja: Da li će biti konkretnih mera?
Koordinacioni odbor poslao je prvi apel ministarstvima kulture i finansija, odnosno Vladi Srbije, 27. marta. Sa osećanjem da su umetnici, posebno samostalni, ignorisani, juče su poslali i drugi dopis. U njemu se navodi da je, nakon prvog njihovog dopisa, sa najviše instance Republike Srbije“ najavljeno da će država pomoći da „produktivnost manjih ćelija društva ne zamre“, da su „tim povodom navođeni samostalci u različitim sferama delatnosti, ali ne i umetnici, posebno oni samostalni“.
„Ovim putem vas molimo, pa i zahtevamo, da definisanje operativne pomoći samostalnim umetnicima uključite u ukupni program zaštite proizvodnje i stvaralaštva o kom se u javnosti govori, i da ne samo načine, već i kalendare te pomoći učinite realnim i delotvornim“, navodi se u jučerašnjem dopisu upućenom, pre svega, Ministarstvu kulture.
– Pitamo, jednostavno, da li će biti konkretnih mera da samostalni umetnici prebrode ovaj period. Njima i inače ne cvetaju ruže, a možete zamisliti kako im je sada – jasan je Duško Paunković.
Ministarstvo kulture kasnije juče pozvalo je Vladu Srbije, Ministarstvo finansija i Krizni štab za privredu da se „u okviru postojećih mogućnosti razmotri način za pomoć samostalnim umetnicima u vreme trajanja vanrednog stanja“.
Iz ovog ministarstva u pozivu upućenom u Nemanjinu ističu da su „mere pomoći radnicima u kulturi već odobrene u više evropskih zemalja“ i da se “na taj način šalje jasna poruka da kulturni poslenici nisu zaboravljeni i da je značaj kulture ključan za napredak svake civilizacije”.
Portal Nova.rs zatražio je iz Ministarstva finansija komentar na ovaj dopis, uz odgovoren pitanja kakve mere za pomoć umetnicima će biti preduzete i kada, ali nam odgovor do objavljivanja ovog teksta nije stigao.
