6
Filmu "Sloboda ili barbarizam" autora Želimira Žilnika konačno su dodeljena novčana sredstava na konkursu Filmskog centra Srbije.
Ministarstvo kulture aminovalo je odluke stručnih komisija Filmskog centra Srbije za dodeljivanje novca ostvarenja Milutina Petrovića, Lazara Bodrože, Mine Đukić, objavljeno je na sajtu ove institucije. Za novac su uskraćeni projekti Radivoja Andrića, Mirjane Karanović, Miloša Avramovića, Stevana Filipovića…
Nakon skandala koji je krajem prošle godine izazvalo poništavanje Pozivnog konkursa za eminentne reditelje i odbijanje dodeljivanja novčanih sredstava ostvarenjima Gorana Markovića, Srđana Dragojevića i Želimira Žilnika bez obrazloženja, što je rezultiralo ostavkama a na kraju i raspadom Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, slavni novosadski sineasta konačno je dočekao novac za svoj film „Sloboda ili barbarizam“.
S obzirom da od kraja 2021. godine Filmski centar Srbije, zbog ostavki, ali i smrti, nema Upravni odbor a Vlada Srbije u tehničkom mandatu ne može da izabere nove članove, ova institucija već mesecima funkcioniše u vanrednom stanju, a Ministarstvo kulture je na sebe preuzelo obavezu da aminuje odluke stručnih komisija FCS-a. I donelo je rešenja, koja su stupila na snagu juče, o dodeli sredstava za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji za 2022. godinu u četiri konkursne kategorije.
U kategoriji Sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova prošlog novembra odbijeni projekat Želimira Žilnika „Sloboda ili barbarizam“ sada je dobio novac. Predlog komisije koju su činili Nikolina Vučetić-Zečević (predsednica), Dragan Marinković, Kosta Peševski, Dragan Jeličić i Igor Onič da se Žilnikovom filmu dodeli 18.000.000 dinara aminovalo je Ministarstvo kulture, kao i obrazloženje da sineasta “stvara novi film na ostacima otkrivenih delova svog nikada završenog filma „Sloboda ili strip“, prvo zabranjenog pa potom i izgubljenog“, kojim nam „iznova hrabro ukazuje filmskim jezikom na društvene, političke i ekonomske teme unazad pola veka, stvarajući time ne samo kinematografsko delo, velike važnosti kako za nacionalni i međunarodni kulturni prostor, već i svedočanstvo dragoceno za razumevanje našeg naroda i njegove istorije“.
Žilnik, kao što nije želeo da se oglašava u javnosti kada je prošlog novembra odbijen od strane UO FCS na čijem je čelu bila Jelena Trivan, izuzev opaske da „pamti iz prošlosti desetine primera takvih i gorih administrativnih opstrukcija, koje su zaustavljale ili zabranjivale projekte“, ne želi da komentariše ni to što je sada konačno dobio novac. Pričaće, kako nam je rekao, tek kada počne da snima film za koji mu je, pored upravo dobijenog novca, potrebno daleko više sredstava.
Pored Žilnika, novac je od 19 prijavljenih projekata, dobilo još četiri: „Deca pevaju hitove“ rediteljke Mine Đukić (37.000.000 dinara), „Sorella di Classura“, rediteljke Ivane Mladenović (24.000.000 dinara), „Offworld“ reditelja Lazara Bodrože (23.000.000 dinara) i „Počnimo ljubav iz početka“ reditelja Milutina Petrovića (38.000.000 dinara).
Projekat Đukićeve komisija je nazvala „rekvijemom o zemlji koje više nema iz vizure dva deteta, najboljih drugarica Mile i Jovane“, navevši još u obrazloženju da dok te dve devojčice sanjaju o zajedničkom nastupu na takmičenju „Deca pevaju hitove“, oko njih se budi rat koji će njihovu generaciju obeležiti zauvek.
„Lepote i užasi odrastanja u Jugoslaviji 90-tih u triptihu autorkinih sećanja lišena su patetike, pamfletizma, propagande i obećavaju nam duhovit ali i potresan film“, ocena je komisije FCS-a.
Dodeljivanje novca projektu „Sorella di Classura“ obrazloženo je time da je reč obudućem delu autentične poetike koje kroz odnos dve žene prikazuje svet muzike, slavnih i njihovih obožavalaca, govoreći o neuništivoj potrebi za ljubavlju i pažnjom.
Scenario za „Offworld“ komisija je nazvala „najzaokruženijim“ na čitavom konkursu, kao prirodni nastavak uspešnog SF filma „Ederlezi Rising“ rediteljsko-scenarističkog tandema Bodroža-Dimitrije Vojnov. Posredi je, kako su naveli, svemirska melodrama, ili ljubavni četvorougao „u koji se povremeno umeša ejlijenovski momenat“.
Među odbijenim projektima su „Poslednji pirati“ reditelja Radivoja Andrića, „Južni vetar 3“ reditelja Miloša Avramovića, „Narodna drama“ rediteljke Mirjane Karanović, „Ribar i balerina“ Petra Ristovskog, „Ravnoteža“ Nikite Milivojevića, „Što se bore misli moje“ Milorada Milinkovića…
Međutim Milinković je, pored Stefana Krasića za „Istinu o Račku“, dobio sredstva (50.000.000 dinara) na Konkursu za sufinansiranje proizvodnje igranih i dokumentarnih filmova sa nacionalnom temom za ostvarenje „Gromovnik“. U istoj toj kategoriji Milutin Petrović, koji je dobio sredstva za sufinansiranje filma „Počnimo ljubav iz početka“ o životu šlager i džez dive Beti Đorđević, odbijen je za projekat čija je tema Manastir Dečani i njegovi stanovnici „Dečanski ključ“.
Obrazloženje za dodelu sredstava za biografsko ostvarenje o Beti Đorđević jeste da je „scenaristkinja Ana Janković uspela da taj život pretoči u dinamičnu i uzbudljivu filmsku priču“, kao i da bi taj film trebalo „veoma vešto dodiruje i aktuelnu političku situaciju u Jugoslaviji, kasnije i Srbiji, kao i naličje estrade i njene veze sa službama širom bivše SFRJ“.
Na Konkursu za sufinansiranje razvoja projekata domaćih dugometražnih igranih i dokumentarnih filmova od prijavljenih 20 projekata, podržano je šest, i to onih iza kojih stoje Danilo Bećković, Filip Matrinović, Dušan Solomun, Marko Grba Singh, Ana Došen i Marko Sopić.
Miroslav Momčilović, Stevan Filipović, Milan Konjević samo su neki od 12 sineasta koji su odbijeni na Konkursu za sufinansiranje žanrovski određenih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom. Ministarstvo kulture podržalo je stav komsije koju su činili Bogdan Petković (predsednik), Tanja Bošković, Ognjen Janković, Goran Radovanović i Dušan Jovović da podrži samo dva “komercijalna repertoarska filma” – „Šoutajm: Uspon i pad Lakija i Sare Popović“ Dušana Joksimovića i „Prvi krug u Beogradu“ Nebojše Radosavljevića. Scenario Milice Živanović za „Šoutajm“ (32.000.000 dinara) nudi „pravi porodični film smešten u novogodišnju idilu“, konstatovala je komisija.
Radosavljevićev film, za koji je napisao i scenario, zamišljen je kao „privkvel“ kultnog „Poslednjeg kruga u Monci“, odnosno pokriva period koji mu je prethodio:
„Bez ikakve nostalgije i ulepšavanja scenario nam nudi, pored priče o osveti, pitanja pripadnosti i žrtvovanja za drugog”, stav je komisije koja je ocenila da bi trebalo da “privuče publiku svih generacija“.
Bonus video: Marković- FCS ruši konkurs zbog mog filma
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
