"Nekada sam birala da budem u senci, to mi je bilo poštenije": Mirjana Joković o Beogradu kakvog pamti i karijeri za Nova.rs

Radeći ovde ponovo, dodaje da je osetila duh svog Beograda koji zna.- Svi živimo pod određenim opterećenjima i svakome život donosi određene terete. Međutim, sada sam ponovo videla taj šmek, ljude i humor koji samo mi imamo - objašnjava glumica.Jokovićevu pamtimo kao Dinu u “Zaboravljenima”, Adrijanu u “Stršljenu” ili Etel u “Granici”, za koju je i nagrađena “Zlatnom arenom” u Puli, ali i mnogobrojnim drugim ulogama koje je maestralno i autentično odigrala tokom devedesetih na ovim prostorima. Potom je otišla u Ameriku, gde i danas predaje na Kalifornijskom univerzitetu.https://www.youtube.com/watch?v=AE-3R4ev89QU nekoliko navrata vraćala se u Srbiju privučena projektima koji su, kako kaže u razgovoru za naš portal, imali “ono nešto” – posebno. Jedan od njih je bio film „Živi i zdravi“, scenariste i reditelja Ivana Marinovića, koji je premijerno prikazan pre nekoliko dana na festivalu u “Talinu”, ali i serija “Poziv”, u kojoj Jokovićeva tumači jednu od glavnih uloga.- Probirljiva sam kada je reč o novim projektima, jer u Americi živim drugačijim životom i teško se odlučujem da ostavim sve i dođem. Zbog toga to treba da bude nešto što mi zvuči zanimljivo, što je bitno za momenat u kojem živimo i da ima određenu vrstu ukusa, dizajna i stila. Dopala mi se priča na prvo čitanje, kao i to što ima mnogo ženskih likova koji su komplikovani, složeni i nose sa sobom ozbiljni pečat. Već u ponedeljak nastavljam da predajem, pošto sam na Kalifornijskom univerzitetu, gde i vodim program, šef katedre. Ipak, vrlo je izazovno raditi seriju ovde, želela sam da izguram do kraja kako treba. Tako inače radim sve u životu, vrlo studiozno i odgovorno, jer mi je stalo do traga koji ostavljam - kaže Mirjana Joković.

U „Pozivu“, savremenom trileru od osam epizoda, tumači ulogu Anice Reljić, bivše policijske inspektorke koja sada radi u kol-centru. Ona dobija poziv od Sonje Tošić (Nada Šargin), bogate samohrane majke, koja želi da sazna identitet osobe koja joj preti telefonom. Istražujući preteće pozive, shvata da su oni povezani sa kriminalnom grupom iz njene prošlosti. Anica pokušava da na to upozori Sonju, ali ona misteriozno nestaje, što natera Anicu i Tijanu, Sonjinu buntovnu kćerku, da krenu u potragu za njom. Uskoro otkrivaju da ona može biti ključ u otkrivanju istine koja stoji iza ekološkog skandala koji potresa zemlju: misteriozno trovanje trojice dečaka…- Drago mi je što se konačno obraća pažnja na glumice i ženske likove. Žene nose mnogo toga u svakom smislu, u životu, kulturi, naciji, poslovno, u znanju. Bez žena nema sveta! Veoma je lepo da se sada stvara svest o tome. Nažalost, ne pišu se uvek zanimljive uloge za žene. One su uglavnom trpne. Zato mi se dopada što u ovoj seriji imamo jake, komplikovane uloge žena, koje nisu savršene, ali guraju dalje svoju priču. Nikome se ne izvinjavaju - objašnjava glumica.

Dok je radila na ulozi, upoznala je policajku koja joj je pomogla u stvaranju lika Anice:- U razgovorima s njom sam shvatila do koje mere su to snažni karakteri koji žive dupli život. To su žene koje svakog dana reskiraju svoj život i koje su u mreži sa ozbiljnim kriminalcima, a s druge strane imaju decu koju stave u krevet i ispričaju im priču pred spavanje. To je jedan šizofreni i komplikovani život, jer nikad niko ne zna kompletnu istinu o tebi. Ti živiš u senci svog rođenog posla.Na pitanje da li se i ona oseća kao da živi tako, kaže da je to ono što gluma sa sobom neminovno nosi.

- Postoji taj javni život koji često nema nikakve veze sa tvojim ličnim, a ne može da se izbegne zato što si ti imidž svog posla. To je sve jedna šizofrena veza koja mora da se izbalansira, kako bi se pronašao mir. Mnogo puta to zavisi od nivoa moći, ko je kad, gde i kako odlučuje. Nekada je ženama mnogo teže, jer nemaju zaštitnika i nemaju uvek egal pravo da ispričaju svoju priču. U tom smislu, žene su se na neki način navikle na takvu situaciju – priznaje Jokovićeva.Ipak, kako ističe, lično se trudila da prati svoj unutrašnji osećaj.- Uvek sam zauzimala teritoriju koju sam mislila da mi pripada i sve odluke koje sam donosila sam se trudila da budu po mom kodu, koji je nekad sa razlogom bio taj da sam želela da budem u senci zato što mi je to bilo tačnije, poštenije i pravednije. Verujem u Boga i u to da Bog sve vidi i da mnogo puta samo njemu treba da ostavimo neke stvari i to će sve doći na svoje mesto – zaključuje Mirjana Joković.Bonus video: Francuska glumica o filmu "Čuvari formule" - Bilo je izazovno, ali i izuzetno