“Dani Nebojše Glogovca” posvećeni slavnom, prerano preminulom glumcu koji je rođen na današnji dan 1969. godine, drugi put odvijaju se u njegovom rodnom Trebinju.
– Retki su ljudi sa toliko dara, sa toliko suštinskog razumevanja ljudske duše i sposobnosti i želje da to svima nama podare. Sa Nebojšom smo svi bili bolji, mudriji, duhovitiji i uvek, baš uvek radosniji! Toliko nam je svima dao i pokazao nam kako se voli do kraja, kako se živi punim plućima i kako se ne štedi ni trun energije, već sve ide u slavu istine, ljubavi, lepote i te naše umetnosti za koju je zaista imao raskošan dar. Bio je divan drug, moćan glumac, nežni dasa, naš Glogi! – rekla je sinoć na otvaranju manifestacije glumica Branka Katić.
Publika je imala priliku da pogleda film „Ubistvo s predumišljajem“ reditelja Gorčina Stojanovića, u kome je Glogovac, upravo sa Brankom Katić, ostvario jednu od najupečatljivijih filmskih uloga.
– Prvi put sam u Trebinju, sve ovo mi je jako emotivno. Čini mi se kao da u svakoj ulici vidim nestašni lik dečaka Nebojše i to me čini dodatno emotivnom. Grad je predivan, jasno mi je zašto je uvek ostao na posebnom mestu u njegovom srcu. Hvala vam na ljubavi koju osećamo ovde, hvala vam na gostoprimstvu i upoznajući vaš grad imam osećaj kao da ponovo upoznajem mog divnog druga i iznova osećam svu toplinu i mudrost, i hrabrost, i slobodu koju je on u sebi nosio – rekla je Katić, specijalna gošća „Dana Nebojše Glogovca“ na letnjoj sceni Kulturnog centra Trebinje.
Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju, u Bosni i Hercegovini, u porodici sveštenika Milovana i krojačice Milene Glogovac. Porodica se iz Trebinja preselila u Opovo, a potom Pančevo, gde je Nebojšin otac postao prota, 1977. godine.
Glogovac je imao malu ulogu školskog druga Slobodana Popadića u vrlo popularnoj seriji „Bolji život“ (1987).
Posle srednje škole, upisao je studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon dve godine studija, predomislio se i 1990. godine je upisao glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Vladimira Jevtovića.
Prvi film u kojem se pojavio je „Vukovar, jedna priča“, a prvu glavnu ulogu ostvario je u filmu „Ubistvo s predumišljajem“.
Neke od uloga koje će ostati upamćene jesu u ostvarenjima „Bure baruta“, „Nebeska udica“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“, „Klopka“, „Hadersfild“, „Branio sam Mladu Bosnu“, „Krugovi“, „Do koske“, „Enklava“, „Ustav Republike Hrvatske“…
Igrao je u serijama „Porodično blago“, „Moj rođak sa sela“, „Vratiće se rode“, „Vojna akademija“, „Ubice mog oca“, „Nemanjići – Rađanje kraljevine“, „Ravna gora“ …
Od 1996. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je odigrao niz zapaženih uloga u predstavama „Sumnjivo lice“, „Metamorfoze“, „Hadersfild“, „Šine“, „Lutalica“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Hamlet“…
Među kritičarima je važio za jednog od najboljih glumaca u regionu, a za svoj umetnički rad je dobio brojne nagrade i priznanja među kojima su i pet godišnjih nagrada matičnog pozorišta JDP-a.
„Život je kao olovka, svakog dana je sve kraći. Potrudite se da nešto lepo nacrtate dok ga još ima… Duša je sve ono što nas vuče ka ljubavi, idealima, dobroti, čovekoljublju, empatiji. Ljudska duša je neka promisao, kosmička sila u nama koja nas čini bližim Bogu i razlikuje nas od životinja i čini nas višim bićima“, govorio je Glogovac.
O današnjem svetu je rekao: „Utisak je da je današnji svet totalno komercijalizovan i da je neka spoljna ljuštura najvažnija. Vrednosti koje su neisplative i koje ne mogu novcem da se kupe su sklonjene. Novac je postao kompletna logika ljudskog ponašanja i delovanja, što je strašno. S druge strane, ostaje potreba za vrednostima, ali taj raskorak, bojim se da će negde duboko da boli ljude i da zbog toga dolazi do gomile nesuglasica i problema“.
Poslednju predstavu koju je odigrao na sceni JDP-a bila je „Hamlet“.
„Hamletove dileme su iste kakve su bile pre 400 godina. U tome i jeste problem što u nama postoji nešto što nam ne dozvoljava da rešimo probleme koji su opisani još u mitologijama i na kojima se zasniva svaka kvalitetna književnost: nerešivosti tih ljudskih problema i tom pripadanju stadu, volji moćnika koji se igraju sa pojedincima. U toj igri novca, velikih vladara mi se svodimo na kamatu, broj, novac koji bi trebalo da vratimo banci, vojsku koja treba da ratuje za tu državu, ili već neke slične pojmove, a ono što običan čovek želi je jako daleko od njega i sve je dalje na žalost. Koliko ima Hamleta danas ne znam. Ima ih, izvesno je da ih ima i mislim da je to intimna žudnja svakoga od nas dok ne prodamo dušu đavolu i dok ne pristanemo na kompletnu igru oko nas“, rekao je Glogovac u jednom od mnogobrojnih intervjua.
Glogovac je preminuo 9. februara 2018. posle kratke i teške bolesti, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Danas je služen i pomen proslavljenom glumcu u trebinjskom Sabornom hramu Svetog preobraženja Gospodnjeg.
Služenju pomena, kao i otvaranju manifestacije prisustvovali su i Nebojšin otac prota Milovan i Glogovčeva supruga Milica.
Drugog dana programa, trebinjska publika ima priliku da pogleda film „Moj jutarnji smeh“ reditelja Marka Đorđevića, u kome je Nebojša Glogovac ostvario je jednu od svojih poslednjih uloga.
Prateći program festivala predstavlja digitalna izložba fotografija Nebojše Glogovca iz njegovih najrazličitijih uloga koja se tokom trajanja festivala emituje na LED ekranu na zgradi Kulturnog centra Trebinje. Izložbu je priredila Maja Medić.
Festival „Dani Nebojše Glogovca“ nastao je prošle godine, na Nebojšin pedeseti rođendan, sa nadom da će ova manifestavcija u gradu Trebinju postati tradicija.
„Sine, znaš kako se postaje pravi šampion? Tako što izađeš na teren kada je najteže i pobediš!“, jedna je od najcitiranijih replika Nebojše Glogovca, iz filma „Nebeska udica“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar