Kad neka sarajevska izdavačka kuća objavi neku knjigu Petera Handkea, kad filmski festival u Zagrebu organizuje retrospektivu filmova Emira Kusturice uz autorovo prisustvo, kad na Ilidži (opet) nastupi Ceca, a u Velikoj Gorici Bora Đorđević, onda možemo da sednemo i razgovaramo ko ne želi da se rat završi, rekao je za Nova.rs pisac i član UO RTS-a Muharem Bazdulj.
Povodom izjave rediteljke Jasmile Žbanić da bi prikazivanje filma “Quo vadis, Aida?” na RTS-u značio kraj rata, i zahteva Regionalne akademije za razvoj demokratije da se najbolji evropski film za 2021, prikaže na javnom servisu, kontaktirali smo direktora RTS-a Dragana Bujoševića i urednicu zabavnog programa te kuće Oliveru Kovačević, međutim, nismo dobili nikakav odgovor.
Pisac i član Upravnog odbora RTS-a Muharem Bazdulj, odgovorio je na naše pitanje u vezi sa konstatacijom Jasmile Žbanić, ali prvo se dotakao svoje uloge na RTS-u.
– Najpre jedna principijelna stvar. Odluke koje se tiče programa RTS-a ne spadaju u ingerencije Upravnog odbora. To je strašna zabluda i to je kao da pitate predsednika nekog fudbalskog kluba zašto je šef stručnog štaba odlučio da u nekoj utakmici taktiku postavi ofanzivno ili defanzivno. Predsednik bira trenera, ali taktiku bira trener. Tako i ovde, UO bira direktora i urednike, ali im se ne meša u posao. UO može da smeni direktora, ali ne može da mu naredi da u program pusti ovaj ili onaj sadržaj. Stoga, odgovaram vam kao građanin, pisac, novinar, koji je, između ostalog, i član Upravnog odbora RTS-a.
Bazdulj ne misli da bi prikazivanje filma “Quo Vadis, Aida“ na RTS-u označilo kraj rata, pošto se kraj rata već desio u Dejtonu pre 26 godina.
– Takođe, ja sam uveren da će u predstojećim nedeljama i mesecima, film “Quo Vadis, Aida“ biti prikazan na RTS-u. Prošlogodišnji dobitnik nagrade Evropske filmske akademije (danski film „Još jedna runda“) prikazan je na RTS-u krajem aprila ove godine, pa bih barem sačekao kraj aprila iduće godine pre nego bih spekulisao o cenzuri.
Bazdulj dodaje da se Beograd od ostalih glavnih gradova nekadašnjih jugoslovenskih republika razlikuje i po tome što je otvoren i da čuje stavove i vizije umetnika i intelektualaca koji se drastično razlikuju od dominantne matrice u samom Beogradu.
– Ovdje je bilo moguće objaviti Mahmutćehajićevo „Andrićevstvo“, prikazivati filmove Bernara Anri Levija, organizovati koncerte Dina Merlina ili Jasenka Houre, i tako dalje, i tome slično. Kad neka sarajevska izdavačka kuća objavi neku knjigu Petera Handkea, kad filmski festival u Zagrebu organizuje retrospektivu filmova Emira Kusturice uz autorovo prisustvo, kad na Ilidži (opet) nastupi Ceca, a u Velikoj Gorici Bora Đorđević, onda možemo da sednemo i razgovaramo ko ne želi da se rat završi – zaključuje Muharem Bazdulj.
Jasmila Žbanić je u današnjoj izjavi za N1 pored konstatacije da će se rat završiti kada RTS prikaže “Quo vadis, Aida” rekla i da se to neće desiti jer javni servis kontrolišu političke snage koje ne žele kraj rata.
Bonus video: Zašto Aidu nije videla Srbija?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare