0
Reč "kafkijanska" je nastala da opiše osećaj nemoći kada se radi o birokratskim sistemima; kada se izgubite u lavirintu administrativnih poslova, kada vas zatvori bezlična službenost i vaše nade uguši birokratija. Ali, reč "kafkijanska" nije ni blizu opisu života čoveka po kojoj je ime dobila, tvrdi nova nemačka serija.
U šestodelnoj TV seriji „Kafka“ za nemačku kuću ARD, Franc Kafka je prikazan ne toliko kao žrtva, već kao majstor birokratije – i to delotvoran.
Četvrta epizoda „Kafke“, koja od kraja maja stiže na nekoliko evropskih platformi za striming, pokazuje da je kreator klaustrofobičnih klasika kao što je „Proces“ znao kako da upravlja složenim birokratskim sistemima bolje od većine – iznutra.
Kao službenik Zavoda za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva Kraljevine Češke, Kafka – koga igra švajcarski glumac Joel Basman – pokazuje da se odlično snalazi u svom svakodnevnom poslu. On razbija suprotstavljene advokate u arbitražnim sudovima veštim žongliranjem paragrafa koji definišu „klasu opasnosti“ industrijskih razboja. „Ako se slučaj uopšte može dobiti, onda će ga Kafka dobiti“, oduševljeno će jedan od njegovih kolega.
Daniel Kelman, austrijsko-nemački pisac koji je napisao scenario za seriju, koju je režirao David Šalko, rekao je:
– Kafka je bio jedan od prvih pisaca 20. veka koji je prepoznao birokratiju kao fenomen gotovo egzistencijalne gravitacije. Video je da se naši životi zapliću u sistem koji više ne razumemo. Ali, on je to razumeo jer je i sam bio birokrata.
Nemoćni pojedinci koji pokušavaju da se probiju kroz lavirintske hodnike moći, su u središtu najpoznatijih dela pisca poput „Procesa“ (1925) u kojem glavnog junaka Džozefa K uhapsi i krivično goni nepristupačan autoritativni sistem za zločin koji mu nikada nije objašnjen, piše „Gardijan“.
Dugačak red filmskih stvaralaca, uključujući Orsona Velsa, Majkla Hanekea i Stivena Soderberga, pokušali su da prilagode Kafkine zagonetne priče za veliki ekran. Usput, malo ko je bio u stanju da odoli iskušenju da poveže tačke između njegovih opresivnih dela i biografije pisca.
Romansa zasnovana na Kafkinoj navodno katarzičnoj vezi pre njegove smrti od tuberkuloze u 40. godini, pod nazivom “Slava života”, objavljena je u Nemačkoj ovog proleća, a poljska rediteljka Agnješka Holand navodno je ove godine počela da radi na drugom biografskom filmu pod nazivom “Franc”.
Nasuprot tome, Šalkova i Kelmanova serija “Kafka”, koja se uglavnom zasniva na trotomnoj biografiji Rajnera Štaha koja je objavljena na nemačkom između 2002. i 2014. godine, istražuje jaz između njegovog pisanja i njegovog života.
Podeljen na šest nehronoloških poglavlja, Kafkin fenomen istražen je iz ugla njegovog bliskog prijatelja Maksa Broda, njegove građanske porodice, njegovih kancelarijskih kolega i tri žene sa kojima je uspostavio ozbiljne veze: Felice Bauer, Milena Jesenska i Dora Diamant.
Protagonista je daleko od mita o mučenom umetniku autsajderu otuđenom od svoje porodice, prijatelja i posla: ekscentrični kreativac kojeg su mučile sumnje i ozbiljna depresija, ipak je uživao u relativno privilegovanom životu u uskom krugu prijatelja i u visokim književnim krugovima.
– Kafka je došao iz tradicije istočnoevropske modernističke književnosti. Ali tendencija je bila da ga čitaju kao ovog jevrejskog kabalističkog proroka koji je predvideo užase 20. veka u potpunoj izolaciji, i blokirao njegov društveni krug – smatra Kalman.
U seriji, neki od Kafkinih najvatrenijih obožavatelja su njegovi nadređeni u Institutu za osiguranje od nezgoda radnika.
– Kafkini zaposleni su ga videli kao neku vrstu tajnog oružja za rešavanje pravnih sporova i pobrinuli su se da on zna koliko cene njegov profesionalni i književni rad – rekao je Kelman.
Kafkini šefovi su se divili svom vrhunskom službeniku da kada je pisac odlučio – iz teško razumljivih razloga – da se prijavi na front u Prvom svetskom ratu, njegovi pretpostavljeni su ga oslobodili službe insistirajući da je on neophodan za nastavak njihovog poslovanja.
“Proces” se završava tako što je protagonista pogubljen „kao pas“ zbog svojih neobjašnjivih zločina.
– Najveća ironija u Kafkinom životu je da je bilo obrnuto. Birokrate su mu spasile život! – tvrde autori nove serije.
Za mesec dana, tačnije 3. juna navršiće se vek od smrti jednog od najvećih književnika Franca Kafke.
Bonus video: Stazama vrhunskih pisaca i pesnika iz naše prošlosti
