Još pre 20 godina sam nekako shvatila da samo do mene zavisi koliko ću trajati i biti vitalna na sceni i mnogo toga u životu sam prilagodila toj ideji da što duže trajem i to mi je bilo najvažnije, rekla je glumica Mirjana Karanović za Nova.rs nakon potpisivanja ugovora o stalnom angažmanu sa Beogradskim dramskim pozorištem gde će biti u statusu prvakinje.
Napisati ukratko biografiju Mirjane Karanović, nezahvalan je posao, jer svaka njena uloga bilo da ju je odigrala u pozorištu ili na filmu ili na televiziji, ostavila je poseban trag. Rođena je u Beogradu 1957. godine. Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti 1984. u klasi Milenka Maričića.
Na filmu je debitovala 1980. u filmu Srđana Karanovića „Petrijin venac“ i vinula se u zvezde.
Osvojila je Zlatnu arenu u Puli za najbolju žensku ulogu, a to joj se ponovilo 1985. sa filmom „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, kada je doživela i svetsku slavu. Odigrala je oko 70 uloga na filmu i televiziji, između ostalog u ostvarenjima „Pad Italije“, „Život je lep“, „Vreme čuda“, „Sabirni centar“, „Bolje od bekstva“, „Andergraund“, koji predstavljaju samo neka od njenih antologijskih ostvarenja.
Dobitnica je najspretižnijih nagrada za glumu, kao i filmovi u kojima je igrala. „Otac na službenom putu“ dobio je nagradu „Zlatnu palmu“, nagradu „Zlatni medved“ na Berlinskom filmskom festivalu osvojio je film „Grbavica“, a ona je nagrađena na festivalima u Belgiji, Španiji i Kazahstanu. Bila je nominovana 2006. za nagradu Evropske filmske akademije. Švajcarski film „Gospođica“ u kojem je igrala osvojio je srce Sarajeva za najbolji film na 12. SFF-u, kao i glavnu nagradu u Lokarnu. Osvojila je i nekoliko nagrada na domaćim festivalima za ulogu u debitantskom filmu Darka Lungulova „Tamo i ovde“, gde joj je partner američki glumac Dejvid Tornton.
Profesurom se bavila na Akademiji umetnosti od 2001. do 2009, a onda se okrenula režiji kada je debitovala filmom „Dobra žena“ i odmah joj je pripala Zlatna arena za najbolji film hrvatskog programa.
Nasmejana Mirjana Karanović potpisala je ugovor i ne skrivajući radost rekla da je BDP prvo pozorište za odrasle u kojem je bila.
– Rođena sam tu blizu, u Bojanskoj, sada Ulici Bate Živojinovića, ovo je moj kraj. Moja mama i tetka su volele pozorište i dovodile su me tih šezdedestih godina ovde, jer je to tada bio najbolji teatar i zvao se Savremeno pozorište. Sećam se čak i predstava i kako je to sve izgledalo. Ovde sam igrala krajem osamdedesetih godina, pa devedesetih tekst Gorana Markovića i sada igram predstavu „Čitač“. Prestala sam da budem profesor, osetila sam potrebu da se više bavim pisanjem i filmskom režijom i postala sam slobodan strelac. Ali nakon svega što sam sve videla u ovom teatru, mlad ansambl, repertoar koji je fascinantan i prati jednu savremenu misao koju ja volim u pozorištu, mislim da je za mene prirodno da budem ovde – ispričala je Karanović i priznala kako jedva čeka da učestvuje i u drugim predstavama.
Uvek se, kaže, trudila da sebi stvara nove šanse.
– Svoju karijeru doživljavam stvarno kao život, neodvojivo od mene, i živela sam kroz svoje uloge i one kroz mene. Sada je to isto tako. Baš kada sam išla sada prema pozorištu razmišljala sam o tome da sam već 40 godina glumica, ali ja danas nemam ideju o tome da bi trebalo da prestanem time da se bavim. Otići ću u penziju uskoro, ali nastaviću time da se bavim jer je to moj život. Sad sam snimala sa Mirom Banjac i ja bih volela da budem jednog dana ona, koja je čudo. Uvek sam volela i nju i Miru Stupicu, i uvek sam mislila kako bih volela da sam jedna od tih Mira. Jedna nas je napustila, i ostaće zauvek u mom životu. A Mira Banjac se još drži – rekla nam je Karanović.
Naglasila je da sve što radi navija da bude uspešno i da daje sve od sebe da to tako i bude.
– I vidim da je takva atmosfera ovde u Beogradskom dramskom pozorištu. Ja volim ambiciozne projekte i ljude koji ciljaju visoko, koji se ne zadvoljavaju samo time da ispune plan, da prime platu pa kako bude, nego mi je uvek bilo bitno u mom angažmanu u pozorištu ne samo da primim platu nego šta radim i sa kim radim. I ovo pozorište mislim da je postalo moje prirodno okruženje. Lepo je snimati serije i filmove, mogu da se urade zanimljive uloge, milo mi je što mogu da se pokažem, ali teatar je nešto moje, prirodno okruženje, mesto u kojem se osećam najbolje.
I stvarno, tek je u teatru izgarala. Bila je članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je osovjila četiri godišnje nagrade ovog teatra. Dobitnica je dve Sterijine nagrade za ulogu Mice u predstavi Mrešćenje šarana, 1985. i za ulogu u predstavi M.I.R.A, 2019, kao i dve Statuete Ćuran. U njenoj kolekciji je i Nagrada Žanka Stokić 2011. godine za glumačku ličnost koja je obeležila pozorišne i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza. Dobitnica je i Nagrada „Osvajanje slobode“ za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije, Fond „Maja Maršićević – Tasić“ kao i Francuskog ordena viteza umetnosti i književnosti.
Iako je kruna njene pozorišne karijere bio Dobričin prsten za životno delo, Mirjana Karanović je ove godine dobila Nagradu „Tatjana Lukjanova“ za višegodišnji doprinos Beogradskom dramskom pozorištu i pozorišnom životu Srbije i time najavila da ćemo je tek gledati u teatru.
Tako je Mirjana Karanović još jednom pomerila granice. Dok njena generacija odlazi u penziju, ona se nalazi u životnoj formi i to je Beogradsko dramsko prepoznalo.
– Ovo je velika radost i posebna čast što Mirjana Karanović postaje stalni član našeg pozorišta – rekao je Jug Radivojević, upravnik BDP, dodavši da je to dragoceno glumačko pojačanje nakon Miloša Bikovića, Andrije Kuzmanovića, Vanje Nenadić, Branke Katić i da očekuju da im se pridruže Iva Ilinčić, Isidora Simijonović, kao i Nina Janković i Milan Radonjić.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare