12
Društvo u kom ne postoje moralni orijentiri i gde su ukinuti svi etički i profesionalni obziri, prestaje da bude društvo pretvarajući se u zverinjak, kaže za Nova.rs pisac, istoričar umetnosti i građanski aktivista Nebojša Milenković.
Ta ocena književnika, kustosa i istoričara umetnosti dolazi nakon jučerašnjeg napada na studentkinju Pravnog fakulteta u centru Beograda, u kom je umalo stradala. Još jedan je to incident od kad su počele studentske blokade.
A jedan nedavni, kad su „Večernje novosti“, koje dodeljuju književno priznanje „Meša Selimović“, objavile fotografije pasoša studenata uz insinuaciju da „studentske proteste predvode Hrvati“ ponukao je Nebojšu Milenkovića da pozove književne kritičare, koji učestvuju u glasanju za ovu nagradu, da je bojkotuju.
Milenković naglašava za Nova.rs da je delo Meše Selimovića sazdano na visokim etičkim kriterijumima:
– Meša je pisac koji se opirao zlu i osuđivao ga, koji nas u svom romanu „Tvrđava“ eksplicitno upozorava kako „nijedno zlo ne može postati dobro, zato što ga prihvata većina“. Zato je među onim moralnim orijentirima koji, ljudima koji čitaju njegove knjige, pomažu da se snađu u vremenima kad se moral relativizuje a ljudi posustaju. Nagrada koja nosi njegovo ime nekad je predstavljala istinsku instituciju ove kulture, a ovo u šta se radom „najvećeg žirija“ danas pretvorila kosi se, ne samo s visokim moralnim načelima u skladu s kojima je Selimović napisao svoje delo već sa svakim, posebno javnim moralom.
„Proizvođenje“ kritičara, koji to postaju jednom godišnje, to jest samo onda kad treba da „glasaju“ izvrgavanje je, po Milenkoviću, ruglu principa književne, ali i svake druge demokratije.
– Objavljivanje fotografija pasoša studenata Lazara i Luke Stojakovića u „Novostima“ je pratila tvrdnja kako studentske proteste u Srbiji „organizuju Hrvati”, ali kampanja je nastavljena sramotnim targetiranjem Mile Pajić. Uz niz počinjenih krivičnih dela, „novinari“ „Novosti“ (pri tom uglavnom nepotpisani) kao i njihov glavni urednik Milorad Vučelić ispisali su se ne samo iz profesije već i iz civilizacije! Crtanjem meta na čelo studentima gaze se principi novinarstva ali i elementarne ljudskosti. To ne samo da se kosi s principima Mešinog dela već i s principima civilizacije kojoj (još uvek) pripadamo. Pošto biram reči, Vučelićevo ponašanje nazvaću „samo“ varvarskim – a činovi i dokumenti kulture ne mogu niti smeju da postanu dokumenti varvarstva!
Reditelj Nikola Momčilović, unuk Meše Selimovića, koji je podržao Milenkovićevu inicijativu na društvenim mrežama, priseća se da kad su „Večernje novosti“ objavile lična dokumenta studenata koji učestvuju u protestima, u njemu je buknula ogorčenost:
– I naravno gnev zbog nedopustivog postupka jedne medijske kompanije, koja je time prekršila zakon, ali i mnoge profesionalne, esnafske i etičke kodekse, svesna da zog toga neće odgovarati, a dodeljuje književno priznanje koje nosi ime moga dede. Svoj revolt time izrazio sam impulsivno, na način koji mi se iz sadašnje perspektive čini nedovoljno promišljenim.
Čak je, priznaje Momčilović, posegao za pravnim savetima kako bi „Novostima“ oduzeo pravo da dodeljuju nagradu, no shvatio je da ne može mnogo da se učini. Podseća da je nagrada ustanovljena 1988. godine i da se tadašnji i današnji zakoni prilično razlikuju. Takođe, i da ni kod nas nisu potpuno definisani zakoni o autorskim i srodnim pravima, a i ukazuje na to kako kod nas sudstvo funkcioniše i koliko bi se eventualna tužba „otegla“.
Predsednik udruženja profesionalnih izdavača Srbije i direktor i glavni urednik idavačke kuće „Clio“ Zoran Hamović odmah je, kako kaže za Nova.rs, podržao javni poziv na bojkot Nagrade „Meša Selimović“:
– Apsolutno se pridružujem Milenkovićevoj ideji, ali ono što treba, takođe, imati u vidu jesu autoritet i razlozi postojanja te nagrade. Posebno, ugled imena koje nagrada nosi. Drugi deo o kom treba svi zajedno da razmišljamo jesu sva ona imena koja su dobijala nagradu, i o porodici koja je, na izvestan način, naslednik Selimovića. To su sve ljudi od ugleda, čuvari onoga što ta nagrada za sve nas znači. Ono što mene boli jeste to što ne umemo da sačuvamo u našem društvu vrednost onoga što traje i da stvaramo uslove za kvalitetnu tradiciju kojom možemo da se ponosimo – kaže za Nova.rs Hamović koji naglašava da se ne bojkotuje nagrada, već ponašanje onih koji je dodeljuju:
– A treba da zaštitimo njen ugled, da je očuvamo i očistimo od kukolja.
Nebojša Milenković tvrdi da se od poziva na bojkot „Novostima“ već zahvalilo više uglednih kritičara:
– Zato ih ohrabrujem da to konačno učine i javno. Takođe, mnogi su objavili (među njima Tihomir Brajović i Tatjana Rosić, prim.aut) kako ovu nagradu bojkotuju najmanje deceniju unazad što samo dokazuje kako „meta“ nije promašena. Naposletku, debata, polemika i slobodno iskazano mišljenje o važnim pitanjima preduslov su da bi se jedna kultura uopšte mogla smatrati istinski živom. A, pošto govorim isključivo u lično ime, učestvovati u bilo čemu što organizuju ovakve „Novosti“ za mene predstavlja čin neprikrivene kolaboracije s režimom. Možete li, posle svega, uopšte da zamislite bilo kog pisca od ugleda i kredibiliteta kako nasmejan prima „Mešinu“ nagradu – od koje bi se verujem i sam Selimović ogradio – iz ruku jednog Milorada Vučelića?!
Momčilović ističe da je u jednom trenu čak pomislio da bi Mešina porodica, čiji je direktni potomak, trebalo da pokuša da ustanovi novu nagradu, no shvatio je da za takvu vrstu rasplinjavanja sada nije vreme.
– Mislim da mladi i pametni momci i devojke iz čijih protesta iz dana u dan učimo, rade pravu stvar i da moj potez, koliko god ja želeo da im pružim podršku i pokažem divljenje, nimalo nije u skladu s njihovim postupcima i načelima, jer odvlači pažnju od onoga što oni rade. Ti mladi ljudi, podstaknuti željom i odlučnošću da žive u civilizovanom društvu, za ovih pedesetak dana pokazali su nam energiju, motivaciju, odlučnost, odgovornost i solidarnost za koje su mnogi od nas mislili da su iščezli. Njihovi ozbiljni i odgovorni zahtevi, i pametne i dovitljive ideje, motivisali su ogroman broj građana da ih podrži u nameri da u ovoj zemlji izgradimo odgovorne institucije i da konačno ljudi počnu da odgovaraju za svoje postupke.
„Večernje novosti“ su, objašnjava Momčilović, imale svoje uspone i padove, a nagrada je dugo vremena uživala ugled nevezano za uređivačku politiku novine čiji su urednici nemali broj puta birali pogrešnu stranu u istorijskim i političkim previranjima na ovom prostoru.
– Zato se nadam da će, sada studentkinje i studenti Fakulteta političkih nauka, Filološkog, Filozofskog, Pravnog fakulteta, umetničkih akademija jednom postati novinari, reporteri, urednici, analitičari i kritičari tih „Večernjih novosti“ i da će samim tim i Nagrada „Meša Selimović“ ponovo steći značaj koji će korelirati s imenom, svetonazorom i umetničkim izrazom književnika i čoveka čije ime nosi. Istovremeno verujem da će ljudi koji su zakon i profesionalne norme kršili za to i odgovarati.
Fokus zato, prema rečima Momčilovića, mora da ostane na ispunjenju zahteva studenata i utvrđivanju razloga pogibije i odgovornosti lica odgovornih za smrt petnaestoro ljudi.
– Priče o nagradama, referendumima, stranim ulaganjima, sankcijama, sastancima treba ostaviti za neko vreme u kome će se stvari rešavati institucijalno i kad primena zakona i postojanje odgovornosti neće zavisiti od volje i interesa moćnih pojedinaca.
Ukazuje i kako nije književni kritičar, te ne može da sudi o kompetentnosti ljudi koji biraju laureate nagrade koja nosi ime njegovog dede, no dodaje:
– Nagradu dodeljuje list čije uredništvo ne poštuje civilizacijske norme koje bi u jednom demokratskom društvu u 21. veku usred Evrope morale da se podrazumevaju. Ne želim ničim ni da obesmislim priznanje niti da uvredim autore koji su prethodnih godina tu nagradu osvojili. Želim samo da ovo društvo zajedno pokušamo da izgradimo u zajednicu u kojoj će svako biti zaslužan i odgovoran za svoja dela i postupke. Isto tako želim i da se nagrade dobijaju zbog vrednosti stvaralaštva koje su čitaoci, javnost i kritičari prepoznali, da živim u društvu gde će se dodeljivati na osnovu talenta, a ne stranačke pripadnosti. Po odsustvu svakog traga misaonih nemira, rekao bih da predstavnici ove vlasti i nisu, ili nisu dovoljno pažljivo čitali Mešu, čak ni obaveznu lektiru – smatra.
Ali, dolaze, kako napominje, generacije koje razumeju ono što je Ahmeta Nurudina, Hasana, Ahmeda Šaba ili Tijanu mučilo i gradilo.
– Ljudske slabosti i vrline, njihovi strahovi, poverenje u druge, ljubav prema bližnjima i zloupotreba društvenih pozicija univerzalne su teme i nebitno je da li su smeštene u 17. ili 21. vek. Ako nas vode isključivo mržnja i negativna selekcija, osuđeni smo, kao društvo na propast, te moram da verujem da će doći vreme kad će se stvari posložiti tako da se zna šta su čiji poslovi, zaduženja i nadležnosti, ko treba da deli ordenje, ko da uređuje novine, ko da vodi fudbalske klubove, ko da izvodi građevinske radove, a ko podiže optužnice. Za kraj da jednom i ja citiram nešto što je Meša napisao, mislim da je prikladno: „Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepša nego istina. Sve ljude smatra glupim, jer kriju pred njim svoje pravo mišljenje, a sebi prisvaja pravo da sve zna, i ljudi to prihvataju. Niko na vlasti nije pametan, jer i pametni ubrzo izgube razbor, i niko trpeljiv, jer mrze promjenu. Odmah stvaraju vječne zakone, vječna načela, vječno ustrojstvo, i vežući vlast uz boga, učvršćuju svoju moć.“
I nadovezujući se na reči svoga pretka, za kojeg je siguran da bi, kao profesor univerziteta podržao sve te mlade na ulicama, Nikola Momčilović upućuje poruku svim tim studentima:
– Vidim mnogo mladih i pametnih kojima verujem i želim da se nadam da će ljubav, istina, pravičnost i ljudskost pobediti one koji pokušavaju da nam nametnu svoja „večna“ načela i ustrojstva. Izgubio sam bio potpuno nadu, ali zahvaljujući vama lagano se vraća. Od ovoga trenutka, obećavam, kad treba ćutim, kad treba pištim, kad treba šetam i nosim hranu i piće, uz iskreno poverenje i bezrezervnu podršku borbi studenata za vladavinu prava, a vi, najpametniji koje imamo, nastavite to što ste smislili. Moramo da vam verujemo, da vas slušamo i čutimo, jer sve ostalo je izgubilo smisao.
A naročito nakon prekjučerašnjeg incidenta u Beogradu, prilikom studentske blokade, Milenković pojašnjava da poziv na bojkot „Novosti“ nije nikakav hir, već doslovno nužda.
– Pored toga što je nemoralno, ovakvo ponašanje političkih i ostalih toaletoida izuzetno je opasno. Teroristički napad, odnosno pokušaj ubistva studentkinje Sonje Ponjavić (20) u Ruzveltovoj ulici direktan je „proizvod“ kulture mržnje koja se i na ovaj način inauguriše. Društvo u kom ne postoje moralni orijentiri i gde su ukinuti svi etički i profesionalni obziri, gde na račun oponenta, političkog protivnika ili prosto onog koji ima drugačije mišnjenje možete izreći ili objaviti apsolutno sve što vam padne na pamet prestaje da bude društvo pretvarajući se u zverinjak. Kao građani, ali i kao ljudska bića, na takve „prakse“ jednostavno ne smemo da pristanemo – poručuje na kraju Nebojša Milenković.
Bonus video: Reakcija studenata posle incidenta u Ruzveltovoj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
