0
Koliko mi sebe i najbliže lažemo? Da li to radimo iz želje da zaštitimo voljenu osobu ili da bismo sebe sačuvali? Ovo su samo neka od pitanja koja postavlja komad "Laž" u režiji Nikole Ljuce koji će biti premijerno izveden 1. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu.
U komadu Florijana Zelera, čija su naredna igranja, čak 14, u aprilu već unapred rasprodata, uloge tumače Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Jelisaveta Orašanin Teodosić i Tamara Krcunović.
– Na prvu deluje poprilično prozaično kada kažemo da je komad o istini i laži iako nudi mogućnost za samodovoljnu refleksiju lake komedije. Namera mi je da sa pažljivo odabranim glumcima napravim predstavu koja živi u trenutku, koja zavede publiku da gleda jednu (samo) zabavnu i provokativnu komediju o savremenom životu, ali se ona razvija kako se razvija i priča – objasnio je Ljuca na konferenciji u BDP, dodavši da će publika biti poput voajera iznad jednog stana prateći „glumce koji se fizički i emotivno do kraja prepuštaju svojim strahovima, neurozama i igrama kako bi došli do ogoljavanja istine ili te pozorišne (životne) igre.“
Miloš Biković je priznao da je proces rada na predstavi bio izazovan, i da će komad tek zaživeti kada se „susretne“ sa publikom, ali da sa sigurnošću može da kaže da je tokom procesa rada video svoje kolege u do sada neviđenom izdanju.
– Predstava je napisana kao vodvilj, ali je igramo kao dramu. Napisao je Zeler mnogo dublji komad nego što se to na prvi pogled čini. To je priča o muško-ženskim odnosima i nesposobnosti čoveka da živi sa istinom – kazao je Biković.
Krcunović je istakla da joj je bilo teško tokom proba jer Ljuca radi na specifičan način. Traži od glumca da se ogoli, da napusti ono glumačko oruđe kojim je navikao da se koristi u pozorištu i “pronađe sigurnost u sebi da na sceni bude ono što jeste”.
– Ne koristiš se klasičnim prikazivanjem lika, ne skrivaš se iza različitih maski. Ne krijemo se iza nekih likova, već bivamo oni i ne kitimo ništa – kazala je glumica.
Miodrag Radonjić je objasnio da mu se dopada što komad pruža različite mogućnosti traganja i dolaska do istine.
– Svako od junaka ima svoju istinu, a kada dođe do sudara različitih istina ostanemo zbunjeni. Tada se odlučujemo za univerzalnu istinu koja je svima dobra. Trudili smo se da svaki lik razumemo i opravdamo, te dolazimo do psihološkog realizma – rekao je Radonjić dodajući:
– Kada smo počeli da radimo na ovoj predstavi, pročitao sam vrlo zanimljivu rečenicu Emira Kusturice koja mi je ostala u glavi: „Ljudi lažu od kada govore istinu, jer da ne lažu, ne bi ni znali šta je istina.“ Ljudi se plaše reakcije koju oni izmisle u svojoj glavi. Mi ne znamo kako će neko da reaguje na laž ili pak, istinu. Mi zamišljamo njihovu reakciju i na osnovu nje mi odlučujemo da li ćemo prećutati istinu. Zato dolazi do poluistina. U ovom komadu svako svakoga laže. Tekst je pun velikih obrta i nepredvidivosti i mislim da će se svako prepoznati. Sigurno će biti pogleda u mraku i onoga: „Pričaćemo posle“ – šaljivo je zaključio Radonjić.
Bonus video: Miloš Biković o filmu snimanom u svemiru