Likovna kritika: Prva dama Jugoslavije kao kustoskinja

„Uvređena, promašena i žrtvovana ličnost“, opisao je komunista-disident Milovan Đilas prvu damu Jugoslavije Jovanku Broz u svojoj knjizi Druženje s Titom. Zbog zasluga u ratu odlikovana je Partizanskom spomenicom 1941. godine, stekla čin kapetana, a demobilisana je kao rezervni major JNA.Za Tita se udala u aprilu 1952. godine, i od tada, do kraja života nije prestala da zanima javnost.Čak i onda kada se iz javnosti povukla (ili su je povukli) i kada je posle Maršalove smrti izmeštena iz njihovog doma, u trošnoj vili na Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića broj 75 (nedavno renoviranoj za potrebe sadašnje premijerke), prebirala po svojim uspomenama.Uspomenama sada prezentovanim premijerno u kulturnoj prestonici Evrope 2022, kroz prevashodno izložbu slika, uz fotografije (samo 19 su joj dozvoli da ponese sa sobom, kada je u spavaćici preseljena), nekoliko knjiga, ličnih predmeta i pokoji komad nameštaja.Među slikama iz „njene“ kolekcije (pod navodnicima, jer su sve s inventarskim brojem likovne zbirke nekadašnjeg Memorijalnog centra Josip Broz Tito, sada u Zbirci poklona u Muzeju Jugoslavije) nalaze se dela Vlaha Bukovca, Ljube Babića, Miljenka Stančića, Stojana Aralice, Slavka Šohaja, Omera Mujadžića, Božidara Jakca, Mladena Josića, Ismeta Mujezinovića, Feđe Soretića...

Takođe, i nepoznatih stranih autora ili manje poznatih, Žana Matjea i Nikole de Lonea, koji su radili kopije po čuvenom majstoru Onoreu de Fragonaru. Otud zagonetan naziv ove izložbe „Partizanka i Fragonar“.

Pošto kolekcija nije formirana sistematskim odabirom radova, izložbu treba posmatrati prevashodno kao lični kabinet uspomena: čine je pokloni i suveniri, među kojima su i neki izuzetne vrednosti (što ilustrujemo fotografijama slika koje prate ovaj tekst). Njihovu muzejsku vrednost, ipak, odredio je slučaj, te o ukusu nije uputno diskutovati, mada, ruku na srce, nije za zanemarivanje.

U jednom od retko davanih intervjua Jovanka Broz je izjavila da je njen omiljeni slikar Rembrant; na zidu iznad kreveta držala je Dječije igre Miljenka Stančića (treba li podsetiti da je duboko patila što nije imala dece?!) i dve kopije po Fragonaru (vidi se na rekonstrukciji njene spavaće sobe). Izložbom, na momente, provejava i duh socijalizma odnosno afirmacije radničke klase (Rad u fabrici, Stevana Arsića Stiva).

Dodamo li tome činjenicu da je ovo druga izložba koja „zadire“ u privatnost druga Tita i drugarice Jovanke (prva je bila „Pusen i petkoraka. Zbirka slika druga predsednika“, održana 2012. takođe u Galeriji Matice srpske, autora Nenada Radića), i da ona takođe cilja na znatiželju najšire publike, njenim pozicioniranjem na tzv. programskom luku „Heroine evropske prestonice kulture“ odato je dužno poštovanje prema prvoj dami Jugoslavije, makar posthumno.Bonus video: Kuća cveća na Titov rođendan

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=kucacvecatitoam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="1929373"]