Četvrta sezona serije „Kruna“ mi inicijalno nije prijatna stvar: ne podnosim ni monarhiju, ni Margaret Tačer i a ponajmanje lov.

Piše: Jelena Đurović

Ovo je moj prvi susret sa veoma popularnom i hvaljenom serijom, a do sad nisam gledala “Krunu” jer gajim snažan antimonarhistički sentiment, posebno prema članovima ove familije – poznato je da su na obilatom budžetu poreskih obveznika.

Zanimale su me ove malo savremenije dogodovštine familije Vindzor – neke stvari su me prijatno iznenadile, dok su me druge neprijatno šokirale. U seriji mi se ne sviđa gluma, imam osećaj da je u pitanju bal pod maskama ili prijemni za FDU gde se prikazuju “imitacije“.

Kritičari sa svih strana hvale Džilijan Anderson kao Margaret Tačer – upravo ona mi je paradigma za ovu imitaciju, i skoro da mi je neprijatno kad god je u kadru. Pored simpatičnih i duhovitih momenata koji se mogu očekivati od autora Pitera Morgana, imamo i uvid u imanje Balmoral i tamošnji raspored aktivnosti. Sve deluje prilično zamorno, neprivlačno i na momente štrokavo (kroz salon u kome sedi kraljica i njega familija u jednom trenutku prođe i miš). Posebno su zabavni pasaži kada Denis Tačer, premijerkin muž “prilikom posete Balmoralu, komentariše folkorne običaje, takmičenja i igre “u škotsko-germanskoj ludoj kući“.

Pa zašto onda gledati ovu sezonu? Ukratko, zbog spektakularne Eme Korin koja igra Dajanu Spenser kasnije Princezu od Velsa. Kad preživimo metiljave metafore sa ubistvom jelena, koga ona gleda svojim nežnim očima a gledaoci kažu “jaooo, tako će i ona proći“, Korin preuzima seriju. Ona ne imitira Dajanu, ona to jeste. Na najboljem tragu onoga što je učinio recimo Val Kilmer u “The Doors“ ili Oskarom nagrađena Marion Kotijar kao Pjaf u “La Vie en Rose“, Ema Korin je fascinantna u apsolutno svakom kadru.

(Autorka je filmska kritičarka, urednica portala Agitpop)

Svih 10 epizoda četvrte sezone serije „Kruna“ odnedavno je dostupno na Netfliksu.