Veliki Ljubomir Simović se vratio u svoje Užice: Komemoracija u njegovu čast 40.dan od smrti

Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević rekla je da je Užice imalo sreću da se u njemu rodi i odraste pesnik, dramski pisac i esejista, mudrog, tihog ali opominjućeg senzibiliteta, odmeren i skroman. Kazala je i da je Užice privilegovano što može da se ponosi imenom i stvaralaštvom Ljube Simovića.

„Veliki ljudi i veliki stvaraoci nisu najčešće svesni svoje veličine. Oni iskreno stoje iza izgovorenih i napisanih reči koje su posledica najdubljih ljudskih uverenja i hrabro brane svoje stavove. Ljubomir Simović je pripadao grupi malobrojnih, onih koji svakim svojim delom podsećaju koliko je važno prepoznavati prave vrednosti i boriti se za njih. Njegova najžešća kritika proisticala je iz velike ljubavi prema čoveku. Poznavajući sve ljudske slabosti i vrline, on nije kudio i hvalio, već o nama i svetu u kome živimo, kako je sam rekao, pisao onako kako jeste. Preispitujući postupke, sebe i ljude oko sebe, ukazujući na slabosti i površnost, podsećao nas je da je lepota svuda oko nas, samo je treba prepoznati i izdvojiti“, rekla je imeđu ostalog gradonačelnica.

Prof.dr Miomir Milinković podsećajući je da je Ljubomir Simović bio jedan od najumnijih užičkih intelektualaca i znameniti srpski književnik koji je stvarao u drugoj polovini 20. i početkom 21.veka, rekao da su privilegovani oni koji su bili njegovi savremenici.

„S pravom možemo reći da se samo presedlio u istoriju i nastanio u večnost, tamo gde mu je i mesto. Dela koja nam je zabaštinio, učiniće ga savremenikom svih budućih naraštaja.“

U poslednjoj četvrtini 20.veka Ljubomir Simović je napisao četiri poznate drame i to „Hasanaginicu“, „Čudo u Šarganu“, „Putujuće pozorište Šopalović“ i „Boj na Kosovu“. Gradski većnik za kulturu koji je kao reditelj ali i direktor Užičkog pozorišta sarađivao sa velikim Simoviće, kazao je da je on nesumnjivo najznačajniji dramski pisac koga smo imali u proteklom veku.

„Obično se kaže-napisao je samo četiri drame ali pozorišni kritičar kaže-Četiri da, ali kakvih? Često se zaboravlja i drama koja još nije izvedena a to je „Boj na Kosovu“, nadam se da će se i to uskoro desiti. Već na prvo čitanje uočljivo je da se kod Simovića poetsko i dramsko međusobno prepliću i dopunjuju. Dabi smo u potpunosti razumeli njegovo raznovrsno stvaralaštvo, vešto poigravanje toponimima, mitovima, istorijskim faktima koji se razobličuju, dovode u sumnju, ironizuju do sarkazma, moramo pomenuti i tri značajna prozna dela koja nas upućuju na pesnikovo izvorište bogatog dramskog stvaralaštva: zbirku eseja, pisama i razgovora „Kovačnica na Čakovini“, roman hronika „Užice sa Vranama“ i „Snevnik““.

Popović je ispričao i anegdotu nastalu tokom obrade dela „Putujuće pozorište Šopalović“ u Francuskom.

„Simović me u jednom trenutku nazvao i rekao: Branko, molim te primi ove ljude, iz Francuske dolaze da vide Užice. Ja ga pitam kako da vide a on odgovara da su ga oni pozvali na svoju premijeru i rekli mu: Gospodine Simoviću, hoćemo da Vam se zahvalimo na odličnoj drami i dobro ste se setili da izmislite grad koji ima sve ono što ste napisali. On im je odgovorio da taj grad postoji, da ništa nije izmislio. Nisu verovali da postoji grad koji ima Sinjevac, Gluvaćki potok, Rakijska i Žitna pijaca. Oni su posle nekoliko dana iz Francuske došli u Užice, bili su naši gosti u pozorištu i sa oduševljenjem slikali sve toponime koje je Ljuba pomenuo“.

Veliki broj dela iz književnog opusa Ljubomira Simovića odnosi se na Užice i na njegovu životnu i istorijsku sudbinu. Iz mentaliteta Užičana i vanvremenskog smisla za humor, crpeo je inspiraciju za svoje stihove i drame „Zavičaj je moj najprikladniji materijal, koji najbolje razumem, kojim najbolje vladam, i kojim se najbolje izražavam”, govorio je Simović. Narodna biblioteka Užice je 2020. godine izdala Simovićevu knjigu „Traganje za Konderom“ koja obuhvata pesme ispirisane događajima, pejzažima, ljudima, jezikom i duhom Užica. Kroz saradnju na izdavanju ove publikacije došlo se do ideje da akademik Simović svoju bogatu zaostavštinu pokloni užičkoj Biblioteci.

Sadržaj budućeg legata će obuhvatiti: sva izdanja piščevih knjiga; knjige naših pisaca koje je Simović priredio; plakate, programe, pozorišne kritike o izvođenju drama u raznim zemljama sveta; audio-vizuelne materijale; knjige u kojima se nalaze piščevi prevodi; nekoliko desetina knjiga, časopisa, zbornika, studija koje se bave delom akademika Simovića; bogatu zbirku umetničkih dela priznatih autora (Mladena Srbinovića, Milenka Šerbana, Milića od Mačve, Dušana Otaševića i dr.); književne i pozorišne nagrade; porodične i ostale fotografije; pisaći sto sa priborom i kuću na Jelovoj gori.

Velike reči i velike istine su izgovorene u Užicu na komemoraciji Ljubomiru Simoviću o Ljubomiru Simoviću. Ipak dibrano su zakasnile, ne samo kao komemorativne već kao reči priznanja i zahvalnosti koje su Ljubi za života priopadale.