Ko je konceptualna umetnica na koju se poziva Bajden

Kada je Džo Bajden 7. novembra proglašen pobednikom američkih izbora pozvao je na "zaceljivanje rana i jedinstvo polarizovanog društva", uz poruku da je "Amerika lepa". Kako bi sve to na najbolji način artikulisao u pomoć je "pozvao" konceptualnu umetnicu Lorejn O' Grejdi. Snimljen je video spot u kome se uz muziku Reja Čarlsa ("America the beautifull) ređaju kadrovi Amerikanaca različitih bekgraunda kako uokviruju svoja lica praznim zlatnim ramom.https://www.youtube.com/watch?v=YSwqR9a4L3QLajtmotiv za poruku ujedinjenja koju su poslali Bajden i Kamala Haris jeste čuveni serijal američke konceptualne umetnice Lorejn O` Grejdi "Umetnost je…" (Art Is).Ovaj serijal ona je započela performansom izvedenim 1983. godine u Harlemu tokom parade povodom Dana Afroamerikanaca. Tada je 15 igrača, obučenih u belo, nosilo prazne zlatne ramove ulicama Harlema, pozivajući sve članove crnačke zajednice prisutne na paradi da poziraju u ramu, da svoje lice, umesto slike, "umetnu u njega" i time naprave instant umetničko delo.https://twitter.com/WomenInTheArts/status/1078002794181902338I danas ovaj performans O` Grejedijeve ima kultni status. Tokom parade umetnica je uhvatila radosnu afroameričku decu, žene, muškarce, kako igraju sa širokim osmesima. Tada je umetnica, objašnjavajući svoj performans, kazala da je to njen odgovor na pogrešno uverenje da "avangarda nema nikakve veze sa crncima".- Moj performans svedočanstvo je da je realnost potpuno suprotna – govorila je O` Grejdi prisećajući se da je tada čula nebrojeno mnogo crnaca, kako urlaju: "Tako je, to je umetnost, mi smo umetnost!"Ovekovečen je i kroz brojne fotografije, koje je sakupila tokom samog umetničkog čina. Kolekcija ovih fotografija već je izlagana, od čega poslednji put 2015. godine u Studio muzeju u Harlemu. Takođe, bila je i deo putujuće izložbe "Soul of a Nation".I sada Amerikanci svih boja i generacija u Bajdenovom spotu imitiraju taj performans. Kada je Bajdenov izborni štab za dozvolu kontaktirao galeriju umetnice "Alexander Gray Associates", osim što je dala blagoslov, još je i rekla: "Ja sam dala njima, a i oni meni", prenosi "Artnet".Tokom višedecenijske karijere O` Grejdijeva je uporno postavljala pitanje zašto je tako malo prikaza Afroamerikanaca u umetnosti i umetničkom svetu i ko je taj koji odlučuje šta umetnost jeste, a šta nije. To je pitanje sa kojim se suočavamo i sada.- Kada sam uplovila u svet umetnosti otkrila sam da je on zastrašujući. Bio je to najpodeljeniji svet koji sam ikada videla - priseća se umetnica rođena u Bostonu 1934. godine u relativno imućnoj porodici jamajčanskih emigranata.Bila je deo "crnačke elite" u kojoj su bili doktori, advokati, umetnici koji su išli u privatne škole. Završila je Veleslej koledž kao jedan od najboljih studenata da bi potom upisala prestižnu književnu radionicu u Ajovi.Dok joj nije otkriven rak dojke tokom sedamdesetih godina prošlog veka umetnošću se nije ozbiljnije bavila. A onda je rešila da napiše poemu doktoru koji je lečio, koristeći pritom naslove "Njujork tajmsa". Tako je otkrila svoj umetnički glas. Od tada je na ovaj način, pozajmljujući novinske naslove, osmislila još 26 pesama.Željna da uplovi u svet likovne umetnosti, prijavila se da volontira kod filmske rediteljke i pionirke crne umetnosti Lindi Gud Brajant. Nju su baš tada izbacili iz prostora u kome je otvorila galeriju "Just Above Midtown" u 57. ulici, i trebala joj je pomoć da promoviše novi prostor u Trajbeki. O` Grejdijeva je bila ta koja je zivkala novinare i urednike da dođu na postavku koju je Brajantova organizovala. Zvala je i urednika “Njujorkera”, koji ju je upitao o čemu je postavka. Ona mu je odgovorila da se zove "Pobunjeničke estetike". Urednik je na to uzvratio da "oni", misleći na crnce, baš vole da naslovljavaju svoje izložbe. Taj odgovor zaledio je O` Grejdijevu. Od tog momenta rešila je da više neće biti umetnica koja seče stihove iz njujorških novina, već druga vrsta umetnice.To je podrazumevalo hrabru i beskompromisnu misiju da izazove postojeći status kvo i da se bori za afroameričke umetnike i njihov glas.U svom najpoznatijem performansu ona je javnosti predstavila ličnost nazvanu Mlle Bourgeoise Noire (gospođica Crna Srednja Klasa). Odevena u belu venčanicu, napravljenu od 180 pari rukavica, upadala je na otvaranja izložbi sa tijarom na glavi i bičem u ruci uzvikujući: "Dosta je bilo! Nema više lizanja čizama… Nema više šlihtanja… Nema više poziranja… Crnačka umetnost mora da preuzme više rizika!"Kasnije je objašnjavala da je tim performansom pokušala da “njima”, kako je nazvala evrocentrični, belački, zapadnjački umetnički svet, pokaže da postoji i druga boja.I svojim potonjim delima ukazivala je na značaj afroameričkog doprinosa svetskoj umetnosti i istoriji. Tako je u foto serijalu "Miscegenated Family Album", iz 1980. godine pravila foto diptihe kojima je spajala slike, na primer, svoje sestre sa Nefretiti. Pre ropstva crnci jesu bili “glavni glumci na svetskoj pozornici”, poručivala je svojim delom.https://twitter.com/olgakhvan/status/1034808579507855361Performansom "From Me to Them to Me Again" ponovo je pokušala da dokaže da afroamerički umetnici treba da budu posmatrani kao univerzalni deo umetnosti, podseća sajt Hyperallergic.I dok je za mart sledeće godine planirana retrospektivna izložba 86 - godišnje umetnice u Bruklinskom muzeju, na poslednjoj retrospektivnoj postavci na ulazu u galeriju stajali su stihovi, koje je zapisala još 1970. godine:"Ovo bi mogla da bude stalna pobuna, pobuna koja traje zauvek, koja će zaustaviti univerzum, jer život ne čeka, a divljaci su na slobodi!"U trenutku kada je Amerika duboko podeljena ne samo rasom, već i klasom i polom, njena poruka, kao i poruka Bajdena zvuči kao poziv na akciju koja je odavno trebala da se desi.