"Umetnici, prošla su vremena kad ste mogli da računate na državu": Uglednoj galeriji preti katanac, a milioni za izložbe u Vašingtonu i Firenci

Ministarstvo kulture konačno je, nakon višemesečnog kašnjenja, nedavno objavilo rezultate konkursa za sufinansiranje umetničkih delatnosti, izuzev pozorišnih, koje od februara čekaju.

Rezultati Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti likovnih, primenjenih, vizuelnih umetnosti, dizajna i arhitekture stigli su s pet meseci kašnjenja. Konkurs je raspisan 27. novembra 2023. godine, rok za podnošenje predloga bio je 26. decembar, a po zakonu, rezultate je trebalo objaviti posle 60 dana. Konkursnu komisiju činili su Zoran Čalija, Radoš Antonijević i Jelena Medaković, koja za Nova.rs objašnjava da su ove godine želeli da više pažnje usmere na mesta van Beograda, te je uočljivo da su na spisku mahom lokalne umetničke kolonije ili susreti, dok su odbijeni brojni godišnji programi renomiranih prestoničkih galerija.

Pomoć je neophodnija onima van Beograda

- Smatrali smo da je neophodno pomoći udruženjima i galerijama u mestima van Beograda, kojima je ovo jedini izvor prihoda, ne mogu da se prijavljuju na druge konkurse, a postoje po 60 ili 100 godina - objašanjava Medakovićeva, inače direktorka Muzeja grada Beograda.

Najveći iznos od 2.500.000 dinara dobiće Kulturni centar Beograda za 60. Oktobarski salon. Na konkursu su odbijene brojne ugledne galerije, poput U10, SULUJ ili “Haosa”, ali zato su opredeljena dva miliona dinara Galeriji savremene umetnosti “Art for All” iz Beograda za izložbu „Flow - Contemporary Art from the Open Balkan“ u Vašingtonu.

Medakovićeva objašnjava da postoje različiti nivoi kriterijuma za raspodelu sredstava, te da nije zahvalno govoriti o svakom ponaosob.

- Važno je istaći da su svi članovi komisije stvaraoci i u umetničkim sredinama ceo svoj život, tako da neslaganja oko kriterijuma nije bilo. Recimo, meni je veoma žao što ovoga puta U10 nije dobio podršku. Pomno pratim njihov rad, nekim umetnicima sam bila i profesorka, i mislim da su jedna od najboljih inicijativa. Ali, nažalost, ograničeni smo bili sredstvima - ukazuje Medakovićeva, dodajući da je protivnik toga da se svakom opredeli minimalni iznos, jer “neće napraviti nikakvu razliku”:

- Beogradske galerije i udruženja mogu da se jave i na gradske i druge konkurse, te ne zavise samo od ovog - ističe naša sagovornica.

Komentarišući izložbu u Vašingtonu, kaže da su neophodna određena sredstva kako bi se realizovalo nešto u drugoj zemlji, kao i da to nije samo ulaganje u konkretan događaj, već u budućnost, u otvaranje vrata drugim umetnicima.

- Možda dva miliona deluje previše, ali kad pogledate troškove, taj novac nije dovoljan da se mnogo toga realizuje i sigurna sam da su im neophodna i dodatna sredstva. Dobro je da konkurs Ministarstva kulture uopšte postoji, jer smo mi jedna od retkih zemalja koja ga ima - kaže Medakovićeva.

Po objavljivanju rezultata konkursa reagovala je Galerija SULUJ, izrazivši žaljenje zbog izostanka podrške godišnjem programu i to osmu godinu zaredom. Naročito zbog toga što obeležava treću deceniju rada, i jedan je od retkih prostora vizuelnih umetnosti u Beogradu koje vodi civilni sektor, a opstaje na umetničkoj mapi Beograda uprkos lošim materijalnim uslovima u kojima galerije i izlagački prostori rade.

Kao odgovor na “višegodišnje devastirajuće uslove rada u kulturi”, platforma “Stereovizija” pripremila je umetnički program “Plestelin”, koji se odvija do 31. avgusta u Umetničkom prostoru U10, u Beogradu, kako bi “ukazali na sve manje prostora i mogućnosti za izlaganje”.

Reagujući na to Medakovićeva ističe kako je srećna što postoji Salon Muzeja grada Beograd (podržan na konkursu sa 900.000 dinara), jer iako s nedovoljno prostora, može da obezbedi mesto za izlaganje.

- Svakoga meseca imamo novu izložbu. Umetnici izlažu bez ikakvih ličnih troškova. Apelovala bih na sve ustanove da savremenoj sceni na takav način pomognu. Kao umetnik sam najsvesnija problema manjka prostora. Makar malo smo uspeli sa Salonom da pomognemo i u prilog tome govori brojka prijavljenih umetnika. Da imamo četiri Salona - svi bi bili puni. Znam da je jedan nedovoljan, ali može da bude primer. Otvaramo i treći nivo Salona, a izložbe su planirane do kraja 2025. S druge strane, U10 je dobar primer kako se umetnici sami organizuju. Davno su prošla vremena kada su umetnici mogli da računaju samo na državu. To više ne postoji - ocenjuje ističući da bez obzira na to što nisu podržani, to ne govori o njihovom kvalitetu koji je na zavidnom nivou.

Galerija “Haos” pred zatvaranjem

I dok Medaković priča za Nova.rs da su, bar na konkursu, odlučivali “likovni kvalitet, dugo trajanje, značaj i uticaj na širu zajednicu”, među odbijenima je i galerija koja će proslaviti tri decenije uspešnog rada sledeće godine, a sad se postavlja pitanje da li će nakon toga biti prinuđena da prestane da radi. U pitanju je Galerija “Haos”, a osnivač i vlasnica Borka Božović smatra da je razlog “političke prirode”.

- Targetirana sam već neko vreme, najpre jer mi je SBB sponzor, podržava galeriju "Haos" već 20 godina. I kada to vide, odmah me sklone u stranu. Pored konkursnih papira, komisiji sam dostavila i pismo u kojem stoji kako se nadam da cene kvalitet programa. Ne postoji tako ozbiljan i dobar program u Beogradu kao što je kod nas, a ne daju nam ni minimum. Napisala sam im to da sam svesna da sam targetirana, ali nadajući se da će presuditi kvalitet i ozbiljnost programa “Haosa”.

Odgovora, osim odbijanja, nije bilo.

- Gradskog konkursa takođe nije ni bilo, tako da nemamo odakle da tražimo novac. Jedva izdržavamo, a sledeće godine se završava ugovor sa SBB-om. Tada obeležavamo tri decenije rada, koji ćemo zaokružiti publikacijom i možda morati da završimo ovu priču - konstatuje Božovićeva.

Na pitanje da li postoje neki drugi konkursi koji bi mogli da izvuku galeriju, naša sagovornica priznaje da nema. Nekada je, seća se, Opština Stari grad pomagala, na primer, nagradi “Mića Popović”, ali sve se promenilo s novom vlašću na toj opštini.

- Mene najviše boli to što nikako da dopre svest do njih da ma ko bio na vlasti, važno je samo to da se po kulturi i sportu prepoznajemo kao narod i da je to osnovni pečat našeg identiteta. Ali, nažalost, ne shvataju da je sve ostalo uzalud. To je ono što ostaje!

Bonus video: Beogradska filharmonija budi Ministarstvo kulture