0
„Čak se i Žižek sada mora usredsrediti na žetvu.“ Slavoj Žižek, „Pandemija! 2: hronika izgubljenog vremena“, Akademska knjiga 2021.
Balaševićevski rečeno, Žižek je „brži od raketle“ u evidentiranju novih simptoma civilizacijskih kriza. Drugi čin pandemije izaziva ga ne samo da se pozabavi neobranim voćem, nego i da ukaže kako „svi moramo postati filozofi kada predlažemo kako se nositi sa krizom“.
Pandemija menja naš odnos prema smrti, delom i stoga što se osvedočenje o „besmrtnosti“ virusa poklopilo sa besmrtnošću koju obećava digitalizacija naših života, i koja će rezultirati novom globalnom kontrolom.
Klasne podele su eksplodirale: stvara se „nova radnička klasa“ koja se brine o bolesnima i svojim radom omogućava reprodukciju svakodnevnog života, i baš stoga je najviše izložena opasnostima zaraze i otkaza.
Korona-privreda je kratkotrajnu solidarnost s radnicima preinačila u dodatnu eksploataciju, a rad od kuće je u rekordnom roku prestao da bude iluzija predaha. Ključna politička i ideološka bitka tiče se odnosa „pandemije, ekološke krize i rasizma“: Žižek smatra da se na jedinstvu ovih oblasti mora insistirati.
Carevi ne samo što su goli, nego je i celo društvo jedna velika nudistička žurka, rekla bi Greta Tunberg. Pišući svaku rečenicu svojih eseja kao slogan, Žižek citira na sve strane i tako nam otvara vrata mišljenja. Isto tako, on demontira pozajmljenice, pa koinmunizam Petera Sloterdajka dobija novu auru u pitanju: koji nam je novi poredak potreban, komunizam ili ko-imunizam?
Aleš Šteger, „Odrešenja“, Kulturni centar Novog Sada 2021.
„Svih trinaest članova morate odrešiti i pustiti na drugi svet.“
Hobotnica moći koju u tandemu napadaju sajentolog Adam Beli i novinarka Rosa Portero, štajerski Molder i Skali, pipcima upire u sijaset kvarnih tačaka. Perverzija i korupcija preblage su reči da opišu vašar sitnih interesa i bahatih prestupa. Sekta moćnika Veliki Ork razara Maribor u više njegovih inkarnacija; zlodejnike ruše Adam i Rosa, žrtvujući dobro parče svoje besmrtne duše.
U srcu grada na Dravi nadbiskupski ordinarijat postaje striptiz bar: „Od Crkve bi čovek očekivao konzervativniju investicijsku politiku. Ali zahvatio ih je berzanski vrtlog“, otkriva istražiteljima pesnik-beskućnik, a otac Metod Kirilov, glavni ekonom po „Fajnenšel Tajmsu“ najzaduženije biskupije na svetu, u podzemnom izganstvu delje biblijske prizore od otpadaka i kosti. Svet trulog kapitala ne spasava ni umetnost, projektnim konkursima svedena na performans sa 24000 čaša rečne vode koji grad pretvara u „šumu punu srče“, i na instalaciju čovečje ribice zamrznute u kocki krvave vode. Aleš Šteger nije prvi pisac koji idilični gradić slika kao ratnu arenu neraščišćenih računa, nabildovanih intriga i neumrlih frustracija, ali je prvi koji projekat Evropske kulturne prestonice smešta na poprište licemernog bezobrazluka i upravljačkog ludila.
„Odrešenja“ su satirično-ezoterični roman, primer surovo zabavnog eksperimenta iz komične apokalipse u maniru Džonatana Svifta. U evociranju prizora bezumne mašte Šteger nadmašuje Martina Ejmisa: londonski pandemonijum nije ni prineti podalpskim hororima i misterijama.
Bonus video: Od Hipodroma do bestselera za 15 minuta
