Koja u jednom trenu svira temu „Hej Sloveni“, u mutnoj pulskoj noći, punoj neprijatnog vjetra kao pred oluju. Pola publike aplaudira, pola zviždi himni. Neki idiot iza mene viče: „Jugoslavensko go..o!“. To neću zaboraviti. Koncert je bio strašan inače, iz pune snage – priseća se pesnik i esejista Đorđe Matić, poslednjeg koncerta srpskog benda u Hrvatskoj pred početak rata 1991.
Tačno je 30 godina od pravog početka rata u Hrvatskoj. Septembar i oktobar 1991. već su bili ozbiljno krvavi. Međutim, na stranu užasni rat, to je politička priča. Nas je zanimala jedna trivija vezana za to tužno vreme. Koji je poslednji bend iz Srbije svirao u Hrvatskoj pred početak sukoba, i obrnuto, koja je hrvatska grupa tada poslednja svirala u Srbiji? Ko su bili „poslednji Mohikanci“?
Disciplina kičme i Oktobar 1864. poslednji u Zagrebu
Krenuli smo da tragamo za tim informacijama od zagrebačkog reditelja Peđe Ličine, koji tvrdi za Nova.rs da je bio na poslednjem koncertu beogradske grupe u Zagrebu. Ubeđen je da je u pitanju jun mesec.
– Disciplina kičme u Lapidariju. To je poslednji koncert srpskog benda u Zagrebu. Mada, Koja bi se naljutio zbog tog „srpski“, a verovatno bi se odljutio kada bih rekao beogradski bend. Sećam se nekog mega fana Discipline koji je došao na koncert sa vunenom kapom na kojoj je pisalo Najbolji. Stajao je u prvom redu i bio je baš zaluđen sa Kojom. On je toliko bio naporan na tom koncertu da su ga na kraju redari izbacili, kaže Ličina.
Međutim, zagrebački pesnik i esejista Đorđe Matić, kaže za Nova.rs da je poslednja beogradska grupa koja je svirala u Zagrebu pred početak rata ipak Oktobar 1864. sa Tanjom Jovićević.
– Posle Discipline je svirao Oktobar 1864. Dakle, poslednji je svirao u Zagrebu Željko Mitrović, ironijom sudbine. Ali Koju i Disciplinu sam gledao na njihovom zaista poslednjem koncertu te postave i zemlje, na stadionu u Puli u avgustu, na velikom festivalu. Rat je već trajao – dodaje Matić.
Matić o tom koncertu kaže da „zapravo nema tu mnogo, a mogao bi se napisati ogroman tekst u isti čas“.
– Let 3 su završili svoj nastup i po običaju rasparali jastuk s perjem, puna bina perja. Izlazi Disciplina, Koja razmiče perje nogom, s njim je iz Beograda samo pokojni Zerkman, trubač. Bubanj svira Gulić iz Haustora, a saks Kuzma iz Filma. Parole u Hrvatskoj su već mjesecima „jugokomunistička armija“, a Koja u jednom trenu svira temu „Hej Sloveni“, u mutnoj pulskoj noći, punoj neprijatnog vjetra kao pred oluju. Pola publike aplaudira, pola zviždi himni. Neki idiot iza mene viče: „jugoslavensko go..o“. To neću zaboraviti. Koncert je bio strašan inače, iz pune snage – priseća se Matić.
Atomsko sklonište poslednji u Srbiji
Kada je reč o poslednjem koncertu hrvatske grupe u Srbiji, to je sasvim sigurno bio nastup Atomskog skloništa iz Pule, 28. avgusta na Zaječarskoj gitarijadi.
Lider Atomskog skloništa, Bruno Langer, priseća se za Nova.rs da je taj nastup bio pun emotivnog naboja.
– To je bila subota, kada je onaj ugandski avion prizemljen na aerodromu Pleso u Zagrebu. Mi smo prvo u podne svirali u Šumaricama, u Kragujevcu na koncertu za mir, sa našim prijateljima Smakom, Osvajačima i Radetom Šerbedžijom. I onda uveče Zaječar, to je bilo nezaboravno. Bilo je preko 30 hiljada ljudi. Pokojni direktor Zaječarske gitarijade Kosta Čauš je rekao da će nas posle koncerta odvesti u Sofiju, pa da odatle idemo kući. Ja kažem, ni u ludilu, pa nismo mi u Srbiju došli sa pasošima.
Međutim, avioni više nisu leteli iz Beograda za Hrvatsku.
– Sledećeg jutra smo došli na beogradski aerodrom, tamo su nas iz JAT-a fantastično primili, jer smo bili hrabri što smo došli. Tog dana je bio poslednji let aviona DC 9 prema zapadnom delu zemlje, za Ljubljanu. Tako da je ona naša pesma „Poslednji let Boinga 707“ imala smisla.
Langer kaže da mu mnogi u Hrvatskoj zameraju „što dok je Hrvatska gorela, on je svirao u Srbiji“.
– Ja uvek odgovorim na to: ja sam slobodan čovek, mi smo slobodan bend, i oni koje to muči to je njihov problem. Mi smo grupa koja je imala antiratnu poruku.
Zanimljivo je da je Sklonište par dana pre Gitarijade sviralo u Filmskom gradu na Košutnjaku.
– Da, tamo smo imali jedno šest biseva za redom, nisu nas ljudi pustili. Trebalo je da svira Bajaga posle nas, pa sam ga ja zagrlio i rekao publici: „Pustite mi brata da svira“ (smeh).
„Ja jesam kosmopolita i tvrdim ti da dokle god budu postojale granice, dotle ljudi na planeti Zemlji neće biti srećni“, rekao je tada nakon beogradskog koncerta Langer u intervjuu novinaru tadašnjeg lista „Ćao“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare