Kako se žena nosi sa posledicama terorističkog napada: Kritika filma "Sećanje na Pariz"

FAF28: REVOIR PARIS (2022, r. Alice Winocour)U njenom debiju "Augustine" gledali smo primenu eksperimentalnih metoda lečenja na jednu mladu ženu paralizovanu moždanim udarom, u "Disorder" žena je bila ugrožena fizički od političkih neprijatelja, u "Proximi" ona se spremala za put i boravak u svemiru, a u "Revoir Paris" (sledi spojlerčić!) ona se nosi sa posledicama terorističkog napada.I, kao i u svima njima, i ovde je problem što Winocourova ne ume da se odupre svom melodramskom senzibilitetu i malo se oštrije dohvati sa temom koju je odabrala.Virginie Efira igra Miu, prevoditeljku sa ruskog i novinarku, koja se slučajno zatekne u jednom restoranu koji biva meta teroriste ili "ludog pucača" (film ne ulazi u bavljenje time), nakon čega, očekivano, ima problema da nastavi normalan život. A kao jedini put napred savetuje joj se put nazad - da do što sitnijih detalja rekonstruiše sve što se desilo, kako bi potom sve to mogla da zaboravi. U tom cilju organizovane su i grupe podrške koje se nalaze nedeljama kasnije u istom restoranu gde preživeli i rođaci pobijenih zajednički vidaju rane "prisećanjem". I već na svom prvom boravku Mia će biti optužena od jedne preživele da se tokom napada zaključala u vece i nije htela nikoga da pusti što je dovelo do većeg broja žrtava. Sada Mia oseća moralnu potrebu da i sebi i drugima dokaže da nije bilo tako.Ovaj zanimljivi tvist koji bi se u nekim (ehm, "muškim") rukama izmetnuo u triler koji će i nama i junakinji doneti sve što nismo želeli da saznamo, ovde biva samo relativno mlak povod da ona ozbiljnije krene da konstruiše to veče i traga za ljudima koji bi joj pomogli. Usput, "Revoir Paris" postaje još jedan od filmova koji afirmiše "viktimistički" narativ i demonstrira nam koliko je "komplikovano" nastaviti dalje posle jednog takvog događaja. A u cilju objektivnijeg iznošenja takve poruke, film će iskoračiti iz postavljenog (realističkog, dramskog) stila povremenim "ekonomsko-propagandnim" momentima u kojima i druge žrtve ovog napada (pretpostavljam na bazi "istinitih" priča) testemonijalno iznose svoja iskustva i svoje muke, doprinoseći utisku da nam Winocourova kroz Miu donosi samo jedno od brojnih iskustava. Što automatski njenu priču čini manje unikatnom i umetnički vrednom praćenja.https://www.youtube.com/watch?v=-u6Kt6waJ4UI dok su neki momenti (poput samog napada, gde je potencijalno kontroverzni identitet napadača ostao skriven) urađeni efektno, preveliki komad Winocourinog filma služi za usputna levičarenja (na temu izbeglica i nihovog statusa u Francuskoj) i nepresušnu, ali predvidljivu, raspoloženost "Francuza" da u svim okolnostima iskoriste priliku za ljubavnu aferu. Sa iskustvom brojnih filmova i serija na slične ("terorističke") teme, "Revoir Paris" odabira zanimljiv pristup, ali ga ne koristi kao studiju karaktera, već kao povod za rasplinuto političarenje i konvencionalni poziv na empatiju i "fraternite".OCENA: 5/10Bonus video: Darko Bajić o "Filmu davne budućnosti"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=1411darkobaji-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4586092"]