1
Radovi najvećih imena naše umetnosti, od onih Save Šumanovića, preko Vladimira Veličkovića, do Ljube Popovića, koja su se čuvala u privatnoj zbirci, od juče su pred publikom Galerije Haos.
Postavka u Galeriji Haos, koju je sinoć otvorila Nina Krstić, predstavlja javnosti radove na papiru velikana likovne umetnosti koje je „skladištio“ u svojoj kolekciji Aleksandar Ostojić.
Crteži, pasteli, akvareli, grafike s potpisom značajih slikara s ovog tla dostupne će biti publici do 24. februara, saopšteno je Galerije Haos. I ne samo što će publika u narednih mesec dana moći da vidi dela velikih umetnika, već će biti u prilici i da ih kupi, s obzirom da je izložba prodajnog karaktera.
Jedinstvena je ovo stoga prilika, kako naglašavaju u ovoj galeriji, da ljubitelji umetnosti ali i kulturne i sve druge institucije, pa i muzejske, dođu do izuzetnih likovnih dela.
Zanimljivo je da iako su pred publikom radovi koje su potpisali Milo Milunović, ili Dado Đurić, svi izloženi artefakti u Galeriji Haos čine tek delić impozantne privatne zbirke Aleksandra Ostojića. I logično je pitanje kako je ovaj ugledni Valjevac stekao kolekciju zlata vrednu? Odgovor na ovo pitanje pruža Borka Božović, istoričarka umetnosti i direktorka Haosa, podsećajući da je gospodin Ostojić i sam umetnik:
– Režiser po vokaciji, putovao je svetom, boraveći u zemljama na tri kontinenta i baveći se raznim poslovima, i tako je sticajem okolnosti dospevao do mnogih umetnina. Budući da je bio u prilici da se sretne sa delima raznih umetnika, prevashodno se opredeljivao za skupljanje autora s naših prostora. Kada mu je Miloš Šobajić poklonio prvu sliku i kada je otkrio aukcijsku kuću „Otel Druo“ shvatio je da će postati kolekcionar.
I tokom gotovo četrdesetak godina kolekcionarstvo je, kako otkriva Borka Božović, postalo njegova pasija:
– Obilazio je male aukcijske kuće, pratio licitacije uživo i preko interneta, tragao za retkim izdanjima knjiga po buvljacima, knjižarama ili elitnim aukcijskim kućama, a s razvojem interneta ceo svet mu je postao dostupan. Svoju kolekciju od četrdeset slika i stotinu radova na papiru predstavio je, u smanjenom izboru, u konzulatu Srbije u Njujorku gde su se mogla videti dela najvećih imena jugoslovenske umetnosti.
I dok kolekcionarstvo kroz vekove podrazumeva potrebu za posedovanjem, pa za pokazivanjem umeća majstora, ili predstavljanjem kvaliteta koji delo poseduje, ono, po sudu Borke Božović, simboliše i strast:
– Kompleksan je to fenomen, ali i dobra investicija, unosan posao i želja za potvrđivanjem društvenog statusa. Kolekcionarstvo je i u službi očuvanja kulturne baštine jedne sredine. Ono pruža i prostor za edukovanje najrazličitije publike, pogotovo kada se prezentira u javnosti. Izlaganje i publikovanje je važan aspekt ove pasionirane delatnosti, često s pravom smatrane „visokom kulturom“. Kolekcionari čine važan deo kulturnog života kao kreatori istog, što ih kruniše u profesije od opšteg interesa – smatra istoričarka umetnosti, napominjući da su privatne zbirke živi organizmi, podložni promenama.
– Često se dela menjaju za druga, prodaju da bi se nabavila nova, poklanjaju institucijama koje ih baštine i dopunjuju nekompletne zbirke. Retko se dešava da se neka kolekcija likvidira, rasproda, ali i to je u igri. Životne okolnosti su naterale gospodina Ostojića da ponudi svoju dugo godina skupljanu kolekciju, najpre radova na papiru, a potom i uljanih slika – u delimičnu likvidaciju. Odlučili smo da mu izađemo u susret, zato što je to retka prilika da se vide dela nekih značajnih autora – objašnjava Borka Božović.
A šta je na „meniju“ u Haosu? Primera radi, crtež „Šidijanke“ Save Šumanovića nabavljen od malog francuskog aukcionara. Tu su i dela Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Dada Đurića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Radovana Kragulja, Mihaila Petrova, Dragana Lubarde, Marka Velka…
Bonus video: Sava Šumanović
