0
Do kraja godine trebalo bi da počnu radovi na rekonstrukciji zdanja u Resavskoj ulici, koje će postati dom najvećeg muzeja na ovim prostorima - Muzeja grada Beograda. I ovaj muzej bi, 120 godina nakon osnivanja, konačno mogao da se skrasi na jednoj lokaciji, s obzirom da je već decenijama unazad raštrkan na 14 adresa.
Naravno, ako je verovati ishodu još jednog, novog tendera za rekonstrukciju zgrade na uglu Resavske i Nemanjine…
– Presrećni smo što će Muzej napokon konačno ući u prostor koji u potpunosti zadovoljava sve konzervatorske uslove zaštite kulturnih dobara. U mesto koje će biti, ne samo opremljeno tehničkim merama zaštite, nego će imati postavku kakvu u prestonici nikada nismo imali. Predstoji nam veliki posao. Izmeštanje muzeja i izrada stalne postavke, sa presecima koji su u rasponu od 8.000 godina. To je veliki izazov. Već radimo na njoj, tim domaćih i inostranih najvećih stručnjaka je uključen u posao – otkriva za Nova.rs Jelena Medaković, direktorka ove ustanove.
I sve je to lepo da čitava epopeja s novim domom Muzeja grada Beograda nije počela još davnih dana…
Podsetimo, Muzej grada Beograda, koji skladišti jednu od najvećih umetničkih zbirki, kao i legata, i raspolaže kolekcijom od čak 132.000 predmeta, osnovan je 5. oktobra 1903. kada je u registru Opštine grada Beograda zabeležena odluka, koju je potpisao Kosta D. Glavinić, o smeštaju opštinskog muzeja u Narodni muzej, u posebnu sobu – Opštinski muzej.
I u decembru 2006. prvi put su se stvari pokrenule s mrtve tačke. Naime, tad je Skupština grada Beograda dodelila Muzeju grada Beograda zgradu Nove vojne akademije, sagrađenu 1899. godine po rešenju arhitekte Dimitrija T. Leka, u Resavskoj ulici broj 40. Tačno deceniju kasnije usvojeno je idejno arhitektonsko rešenje za obnovu zgrade na uglu Resavske i Nemanjine ulice. Na konkursu su pobedile arhitekte Jelena i Goran Vojvodić, koji su projektnu dokumentaciju izradili u okviru „Mašinoprojekta“.
I krajem oktobra 2020. Grad Beograd izdao je građevinsku dozvolu za rekonstrukciju zgrade Vojne akademije, izjavio je tadašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, podsetivši da je rešavanje komplikovanih imovinskih odnosa, to jest podela parcela s Vojskom Srbije trajala skoro četiri godine.
– Sada, kada je u mojim rukama građevinska dozvola nema više prepreka da Muzej Beograda konačno, posle 117 godina od kako je osnovan, dobije svoju zgradu – kazao je pre tri godine Vesić.
Narednog leta raspisan je tender za rekonstrukciju zdanja koje se prostire na uglu Resavske i Nemanjine, a vrednost je procenjena na 25 milina evra. A Vesić je tad napomenuo kako su okvirne procene da kompletan posao može da bude završen za dve i po do tri godine zbog „složenog posla na staroj zgradi koja nije namenski građena za muzej, a nalazi se pod zaštitom države“, dodavši kako na tender mogu da se jave samo firme koje „imaju iskustva na rekonstrukciji muzejskih objekata“.
I na taj tender stigla je samo jedna ponuda, koja je odgovarala procenjenoj vrednosti od oko 24 miliona evra, međutim čelnici grada smatrali su da ne ispunjava sve kriterijume javne nabavke, zbog čega se odustalo od posla. Prošlo je godinu dana, i raspisan je novi tender u junu. Cena je ostala ista – oko 24 miliona evra.
A onda je budžetom grada Beograda za 2023. za projekat obnove ovog zdanja izdvojeno oko 1,3 milijarde dinara, za sledeću oko 2,7 milijardi dinara, a 2025. oko 1,7 milijardi dinara.
Na tender, raspisan u februaru, za izvođača radova za obnovu i dogradnju zdanja stigle su tri ponude i sve su bile u okviru procenjene vrednosti javne nabavke od 4,241 milijardu dinara bez PDV-a, odnosno oko 36 miliona evra. Najpovoljniju je dala SMB gradnja iz Subotice – 4,236 milijardi dinara, Energoprojekt je konkurisao sa 4,239 milijardi dinara, a WD Concord West sa 4,240 milijardi dinara bez PDV-a.
Republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki rešenjem od 30. avgusta, kako stoji na Portalu javnih nabavki, delimično je poništila otvoreni postupak predmetne javne nabavke od 20. jula. Doneta je nova Odluku o dodeli ugovora 29. septembra.
Od tri grupe ponuđača, koje su se prijavile na tender, prvo je posao dodeljen subotičkoj firmi SMB gradnja, dok je tada Energoprojektova ponuda rangirana kao drugoplasirana. Potom se Energoprojekt žalio na tu odluku, osporavajući da izabrani ponuđač nije izveo sve radove na referentnom objektu – Tržni centar ,,Beo“, već da su učestvovali i izvođači koji nisu prijavljeni u ponudi.
I Komisija je donela rešenje da izabrani izvođač ne ispunjava kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekta u skladu sa članom 144, stav 1, tačka 2 Zakona o javnim nabavkama. Potom je posao dodeljen ponuđačima okupljenim oko Energoprojekta, ali obnova nije započeta.
A u oktobru dolazi do novog preokreta i dodeljivanja novog ugovora. Na još jednom tenderu kao izvođač radova izabran je W. D. Concord West. Tačnije ugovor, čija je procenjena vrednost oko 4,241 milijardu dinara, dodeljen je grupi ponuđača, koju čine W.D. Concord West, Kej Valjevo, Teming Electrotechnology Niš, Jadran Beograd, K.E.S.Z. Internacional Beograd, Premer Savković Lazarevac, Tron Tex Novi Sad, Roaming Smart Solutions Beograd, Ex Ing B&P Beograd, Teko liftovi Beograd i Midvej Beograd. Vrednost radova za obnovu zgrade Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici iznosi oko 36 miliona evra, a radovi bi trebalo da počnu do kraja godine.
Tender je zakonski sproveo i kontrolisao Sekretarijat za investicije, podseća Jelena Medaković za naš sajt:
– Mi smo bili zaduženi za projektnu konkursnu dokumentaciju koja je izgrađena na osnovu standarda i potreba Muzeja. Posebno smo učestovali u delu koji se tiče ispunjenja uslova fizičko-tehničkih mera zaštite i izrade stalne postavke. Tenderi su obarani jer nisu bili ispunjeni uslovi. Svi rokovi za žalbe sada su iscrpljeni i ugovor je potpisan.
A ime ove firme, kako se često može čuti u javnosti, povezuje se s Srpskom naprednom strankom.
Vlasnik Concord Westa u procentu od 75 odsto jeste Željko Drčelić, koji je svojevremeno živeo u inostranstvu, gde je profesionalno igrao fudbal, a po povratku u zemlju nastanio se u Borči, gde je 2005. osnovao preduzeće za građevinu i alarmne sisteme. Posao je krenuo i proširio se na Crnu Goru, gde je u to vreme bila ekspanzija gradnje.
– Radeći u tom periodu u Crnoj Gori, stekao sam veliko iskustvo, kako u građevinskim projektima tako i poslovima sa stranim investitorima i partnerima – pričao je za Srpsku ekonomiju Drčelić, koji je nedavno imenovan za predsednika Upravnog odbora košarkaškog kluba Crvena zvezda.
Firma Concord West je osnovana 2010. godine, a pobede na državnim tenderima beleži od početka 2014. godine, pokazuju podaci na Portalu javnih nabavki. Među prvim poslovima na kojima je angažovana bili su završni radovi u objektima Gradske uprave Grada Beograda. Ova firma pobedila je na 90 tendera za nabavku različitih građevinskih usluga, što samostalno, što u grupi ponuđača od 2014. do kraja 2019. godine, izvestio je BIRN. Podaci pokazuju da je W.D. Concord West, u periodu od 2017. do 2021. godine, poslovne prihode povećao sa 2,5 na čak 13 milijardi dinara.
A samo u 2022. ova firma, čiji je direktor Branimir Mijailović, potpisala je devet ugovora čija je ukupna vrednost 2,7 milijardi dinara. Među njima su bili: rekonstrukcija OŠ „Svetislav Golubović Mitraljeta“ – 330,7 miliona dinara; Radovi na gradskoj biblioteci u Ubu – više od 201 miliona dinara; Izgradnje objekta vrtića „Duga“ u Bačkoj Palanci – dva ugovora, u avgustu 123, 4 miliona dinara, a u martu 59,8 miliona dinara; Izgradnja kanalizacione mreže u Gornjem Milanovcu – 400 miliona dinara; Radovi na izgradnji podzemne garaže Skerlićeva u Beogradu – 1,4 milijarde dinara; Izgradnja vrtića u Bariču – 239,9 miliona dinara…
– Još nisam upoznala nikog iz firme koja je dobila tender, i nadam se da ćemo uskoro imati sastanak. Ono što mi je najvažnije jeste da radove izvedu kako treba – ističe Jelena Medaković.
A nije zgoreg pomenuti „blago“ kojim raspolaže Muzej grada Beograda. Naime, u sastavu Muzeja grada Beograda, koji „obitava“ na 14 prestoničkih adresa, su Konak kneginje Ljubice, Muzej Paje Jovanovića, Muzej Jovana Cvijića, Muzej Ive Andrića, Muzej Tome Rosandića, Muzej Banjičkog logora, Zbirka ikona Sekulić, Arheološki lokalitet Vinča i Muzej Mladenovca. Takođe, čuva legate Paje Jovanovića, Bete Vukanović, Tome Rosandića, Pave i Milana Sekulića, Petra Popovića, Petra Konjovića, pa legat Jugoeksporta, onda legat Perić, zatim Darinke Smodlake, Robetra Cihler Gašparevića, Vladimira Marinovića, Jovana Subotića, Iva Andrića, Branislava Nušića, Branimira Ćosića, Jovana Cvijića, Đorđa Novakovića i Svetozara Dušanića.
Da li će radovi početi u narednih mesec i po dana, kako je opet obećano, ne zna se. A kada se jednoga dana Muzej grada Beograda, koji je nedavno proslavio 120. rođendan, konačno useli u renovirano zdanje, površine od čak 17. 057 metara kvadratnih, biće to najveći muzej u srpskoj prestonici. Nadajmo se…
Bonus video: Važan jubilej – 120 godina Muzeja grada Beograda
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
