Jugoslovenska kinoteka najbolji muzej u 2020. godini

Titulu najboljeg muzejskog stručnjaka ponela je Tijana Palkovljević Bugarski iz Galerije Matice srpske, a poseban trijumf doživeo je prof. dr Igor Borozan, autor izložbe “Vlaho Bukovac: slikar neprolazne lepote” u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i prateće studije, koji su proglašeni za najbolji projekat, odnosno publikaciju, piše Seecult.Godišnje nagrade ICOM Srbije dodeljene su prema novom Pravilniku, koji je podrazumevao višemesečni proces nominacija i glasanja za najbolje, u kojem je učestvovalo gotovo hiljadu aktera muzejske delatnosti – pojedinaca i predstavnika institucija. Uprkos posledicama pandemije korona virusa, te dvoipomesečnom zatvaranju muzeja za vreme vanrednog stanja, broj i kvalitet prijavljenih predloga za nagrade, kao i izbor nominovanih i dobitnika, kako je istaknuto na svečanosti u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, svedoči o vitalnosti muzejske delatnosti i spremnosti muzeja da se prilagode i najtežim okolnostima.Predsednik Nacionalnog komiteta ICOM Srbije Nikola Krstović, čestitajući dobitnicima nagrada, istakao je da zajedno sa nominovanima, koji su i sami svojevrsni pobednici, čine “presek najboljeg što se dogodilo u Srbiji”, pružajući reprezentativnu sliku muzejske delatnosti u godini obeleženoj mnogobrojnim teškoćama. Posebno je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da je to prepoznalo i članstvo ICOM Srbije, koje je u znatno demokratskijem procesu imalo priliku da odlučuje o najboljima, zahvaljujući novoj proceduri praćenoj i intenzivnom kampanjom na društvenim mrežama.Predsednica Komisije za dodelu nagrada Julka Kuzmanović Cvetković rekla je da izbor nominovanih nije bio ni malo jednostavan i lak, s obzirom da je bilo prijavljeno sedam muzeja, devet publikacija, čak 24 projekta i šestoro stručnjaka. To govori, kako je istakla, da se može raditi i u nemogućim uslovima, što pokazuju i mnogi predloženi projekti i inicijative koji su ostali bez nominacija.“Najteži posao bio je kod izbora publikacija, jer je svaka zaslužila da bude nominovana, a pogotovo je teško bilo izabrati pet projekata za nominacije. Mnogi sjajni projekti su ostali bez nominacija, zbog čega mi je istinski žao”, rekla je Julka Kuzmanović, pominjući “Izvanredno u vanrednom” u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Muzej korupcije Zemunskog malog umetničkog centra (ZMUC), onlajn izložbu “MNMU – Laboratorija kreativnosti” Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i međunarodni projekat “7442 do Beograda” Muzeja afričke umetnosti u Beogradu.Jugoslovenska kinoteka proglašena je najboljim muzejem u konkurenciji sa narodnim muzejima u Leskovcu i Zrenjaninu, Muzejem Vojvodine u Novom Sadu i Etnografskim muzejem u Beogradu.Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je na tom priznanju posebno zbog toga što će 2022. godine biti obeleženo 70 godina od osnivanja Muzeja Kinoteke, koji “sve ove godine nije bio klasičan muzej, već praktično postavka pokretne slike, odnosno filmskih projekcija koje smo prikazivali decenijama na radost i zadovoljstvo publike, ali i mnogi filmskih stvaralaca koji su smatrali salu u Kosovskoj za svoju drugu kuću”.Podsetivši da je Jugoslovenska kinoteka posle niza godina dobila preseljenjem u novu zgradu u Uzun Mirkovoj mogućnost da predstavi deo svoje vredne kolekcije, Vujović je istakao da je stalna postavka otvorena krajem januara 2020. godine – uoči početka pandemije, pa je, s obzirom na situaciju, još mnogi nisu videli. Uz poziv publici da je posete, Vujović je rekao da je nagrada ICOM-a priznanje i za sve prethodne decenije rada Jugoslovenske kinoteke.Nagradu za najboljeg stručnjaka dobila je Tijana Palkovljević Bugarski, istoričarka umetnosti, muzejska savetnica i upravnica Galerije Matice srpske, koja je rekla da je prethodna godina bila izazovna za sve, ali da je lično imala više mogućnosti da se bavi različitim oblicima muzejske delatnosti, počev od velike međunarodne izložbe održane u januaru 2020. godine u Ljubljani, preko revizije muzejskog fonda u saradnji sa kolegama, preko učešća na međunarodnim konferencijama i, što je istakla kao najvažnije, učešća u izradi Zakona o muzejskoj delatnosti.Veliki pobednik dodele nagrada ICOM Srbija je prof. dr Igor Borozan, autor izložbe “Vlaho Bukovac: slikar neprolazne lepote” u Galeriji SANU, koja je proglašena za najbolji projekat, kao i publikacije “Umetnički preobražaji Vlaha Bukovca u kontekstu evropskog slikarstva”, u izdanju SANU, kojoj je dodeljena nagrada za najbolju publikaciju.Izložbu Bukovca obišlo je za oko tri meseca više od 30.000 ljudi, i to u vreme pandemije, što govori da je kultura, kako je istakao Borozan, “najmoćnije oružje i da je u doba krize blagotvono sredstvo koje oplemenjuje čoveka”. O tome svedoči i knjiga utisaka, koja sadrži ne samo pohvale autorima i saradnicima, već i lepoti uopšte, humanistici i kulturi koja i “u najtežim vremenima oplemenjuje i daje novu budućnost i novu nadu”, naglasio je Borozan, koji je zahvalio svim saradnicima na izložbi i publikaciji, Ministarstvu kulture i informisanja koje je podržalo taj kompleksan projekat, SANU i svim kolegama u Srbiji, ali i u Hrvatskoj i Sloveniji, koje su pomogle njegovu realizaciju.Borozan je izrazio posebnu zahvalnost i studentkinjama koje su u roku od skoro tri meseca održale oko 150 stručnih vođenja kroz izložbu u vreme pandemije. “Struka i nauka imaju budućnost, a još više, potvrdile su da imaju i publiku”, naglasio je Borozan.Među dobitnicima priznanja za profesionalni pristup i praćenje muzejske delatnosti, kao i oslanjanje u svom radu na muzejska ostvarenja su i osnivači portala SEEcult.org, kojima je dodeljena Zahvalnica.Budući da je Nacionalni komitet ICOM-a je i koordinator manifestacije “Muzeji za 10”, koja je organizovana ove godine sedmi put, na svečanosti u MSUB-u dodeljena su i priznanja za prošlogodišnje angažovanje, a dobitnici su Zavičajni muzej Homolja u Žagubici, Centar za kulturu Grocka, Centar za kulturu “Vuk Karadžić” u Loznici, Muzej ugljarstva Senjski rudnik i Arhiv Vojvodine.Prošla godina, kako je istaknuto, bila je veoma teška, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu, ali su se muzeji veoma dobro snašli u takvoj situaciji u kojoj niko nije bio. Iako važe za konzervativne i spore institucije, veoma brzo su reagovali i omogućili posetiocima da ih virtuelno posete. Manifestacija je odložena za jesen, ali je ipak održana uz učešće zavidnog broja ustanova – oko 80, rekla je dr Biljana Đorđević, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu.