10
Danas mi je najdraže grafičko rešenje za album "Istina" iz 1985. To je ona ćele-kula, a njihove glave su među tim lobanjama, priča za Nova.rs Jugoslav Vlahović.
Ako se neka saradnja jednog likovnog umetnika i jednog benda može nazvati dugovečnom i plodonosnom onda je to ona između Vlahovića i „Riblje čorbe“. „Trenutno držim olimpijsku bronzu, kada su u pitanju omoti albuma“, kaže nam kroz smeh ovaj ilustrator, karikaturista i profesor.
Zašto „olimpijska bronza“? Pa, potpisao je 24 omota za studijske i lajv ploče „Riblje čorbe“. Veći broj omota za jedno muzičko ime uradili su samo Geri Bardon za Nila Janga i Rodžer Din za grupu „Jes“.
– Ali, pošto „Riblja čorba“ ne odustaje, možda dođem i do olimpijskog zlata – šali se Jugoslav Vlahović.
Za koji dan, 16. avgusta na stadionu Tašmajdan grupa „Riblja čorba“ održaće prvi beogradski nastup bez Miše Aleksića. Koncert u čast osnivača i basiste benda, koji je preminuo prošlog novembra, baš na njegov rođendan, uveličaće Bajaga, Čutura, Žika i Dragi Jelić, a „oficijalnom dizajneru“ benda Jugoslavu Vlahoviću biće neobično da ugleda Boru, Vicka i ostatak ekipe na sceni bez Miše.
Miša i SOS
– Miša ima svoj plakat, i poneću ga na koncert. Miša je stvarno bio divan čovek i muzičar, i baš mi nedostaje – priznaje za Nova.rs Vlahović, koji je svojevremeno za svakog člana benda ponaosob pravio zaseban plakat.
Upravo je basista „Riblje čorbe“ odgovoran što se više od četiri decenije ime Jugoslava Vlahovića vezuje za ovaj bend. Jer, prijateljevao je sa Mišom još početkom sedamdesetih dok je bio u grupi „SOS“. U to vreme naš sagovornik je već je imao svoju akustičarsku grupu „Porodična manufaktura crnog hleba“ i čak su bili predgrupa na nekoliko svirki „SOS“ benda.
Vlahović je tada pravio omote za svoju grupu, i bio poznat u gradu kao neko ko je muzičar, ali i dizajner, jer je 1974. godine diplomirao na Primenjenoj akademiji.
– Miša je čuo za mene još dok sam studirao, onda smo svirali zajedno i bilo je logično da me pozove kada im je trebao omot za prvu singl ploču. I dali su mi punu slobodu kada sam im radio tri omota za singl ploče. A omot za treći singl „Čovek i pčela“ napravljen je u Mišinom podrumu, gde su i vežbali i bio je generalna proba za „Lutku sa naslovne strane“.
I dok se, radeći omote za singlove grupe „SOS“, fokusirao na „odličan izgled članova grupe“, ciljajući na tinejdžersku publiku, načinio je jedan izuzetak. Na zadnjoj strani singla napravio je logo inspirisan starom gravurom na kojem zmija u obliku slova „S“ obavija jaje oblika slova „O“.
– Tako je napravljena jedna mala enigma i Miša je to odmah podržao i stavili su ga na plakate – seća se naš sagovornik, koga je Aleksić zvao čim je sa Borom Đorđevićem, Vickom Milatovićem i Rajkom Kojićem 1978. osnovao „Riblju čorbu“.
Lutka sa naslovne strane
– Kada su snimili „Lutku sa naslovne strane“ otišli smo na „provereno mesto“ – u Mišin podrum. Tu smo napravili prve fotografije, a čim su definitivno smislili ime benda ponudio sam im taj logo sa ribicom. Postao je to neki simbol grupe i, čini mi se, pomogao bendu u prepoznatljivosti.
Iako je inicijalna kapisla za logo bila samo ime grupe, Vlahović je svoju ideju „razradio“ u druženju sa Borom Đorđevićem:
– Ja sam crtkarao, on je bio tu i došli smo vrlo brzo do skeleta ribe, da bih potom to grafički uobličio. Idejno je Bora tu, na neki način, koautor. Skicirao sam logo, ali u zajedničkom brejnstormingu došli smo do finalnog rešenja. Znate, sve ideje su dolazile spontano, jer smo se družili. Imali smo po dvoje dece, tu su bile i supruge, i uz čuvenu Borinu lozu vrlo brzo bi se ukazala rešenja.
Kost u grlu
Taj logo riblje kosti kad se pojavio posle prvog singla i na debi ploči „Kost u grlu“, u startu je, objašnjava Vlahović, privukao pažnju.
– Tetoviranje tada nije bilo popularno, ali na majicama, plakatima odmah je ta riblja kost prigrljena kao simbol grupe. Meni je zanimljivo što me i danas mlađi svet više zna po “Ribljoj čorbi” nego po tome što sam dugogodišnji ilustrator i karikaturista NIN-a, dobitnik nagrada za karikaturu i dizajn, ili po tome što sam 18 godina bio profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti. Čak sam video članak o sebi na Vikipediji u kome stoji da sam dizajner „Riblje čorbe“. I precizno su poređani svi omoti – 24 longplejke, kasete, diskovi, plakati… Neko ko ne zna zaključio bi da je Jugoslav Vlahović po vokaciji profesionalni dizajner „Riblje čorbe“, dok je sve ostalo što je u životu radio bilo samo usput – šali se likovni umetnik.
Da taj legendarni logo nije naišao na odjek samo ovde, već i van granica Jugoslavije svedoče i ove reči:
– Robna marka za tekstil „Fishbone“ je uzela istu takvu kost, pa su me prijatelji nagovarali da se pozovem na autorska prava. Čak je i istoimeni američki rok bend, nastao 1979. godine, na omot jedne ploče stavio fotografiju riblje kosti, koja je kompoziciono vrlo slična mojoj. Za taj logo, na prvih pet albuma „Čorbe“ koristio sam font pisaće mašine i mogu da posumnjam da je neko video te ploče i imitirao ih. Ali, to je teško dokazati, pa nisam ni pokušao. A i bio sam zadovoljan da me imitiraju – priznaje umetnik.
Mrtva priroda
Kakvu je pomamu izazvao Vlahovićev omot za album „Mrtva priroda“ iz 1981. i to u Kanu pričao mu je novinar i publicista Petar Peca Popović:
– Na kanskom festivalu „Midem“, koji je skup čelnika muzičke industrije, omot treće ploče sa piletom iz jajeta bio je glavni hit. Peca mi je pričao da je PGP imao svoj štand u Kanu i da su ljudi iz cele svetske industrije dolazili i pokazivali prstom na album, raspitivali se koja je to grupa, ko je autor omota… A poslednjeg dana su čak i ukrali primerak albuma. Kada vam neko ukrade rad i to je priznanje za umetnika.
Ono što izdvaja u saradnji sa „Ribljom čorbom“ jeste što se na omotima nisu nalazile „klasične“ fotografije članova benda, već su to uvek bila neka likovna, grafička rešenja. Ali, i to što je neke stvari prvi put „progurao“:
– Prvi omot „Kost u grlu“ je bio fotografski, ali već tada se desilo da sam pionirski upotrebio efekat crno na crno. Te „ribice“ bile su najpre odštampane plavo, pa preko crnom bojom da bi se dobio taj efekat, koji je posle imitiran. Štamparija je tada zaustavila štampu jer su mislili da je u pitanju greška u pripremi, pa je omot kasnio koji dan. I kada sam im rekao da zaista hoću tako, nisu bili sigurni, ali kada su odštampali, shvatili su da je odlično.
Pokvarena mašta i prljave strasti
I omot za drugu ploču „Pokvarena mašta i prljave strasti“ bio je fotografski, ali opet na neki način pionirski jer se tu prvi put našla scena seksa, a Vlahović je to „lukavo provukao“:
– Prethodno sam spalio porno časopis na kome je bio jedan par u zanosu i vatra na toj fotografiji pokriva „neke stvari“, ali se vidi o čemu se radi…
Buvlja pijaca
I omot ploče kojoj su se divili u Kanu doneo je 3D efekat, takozvano pregovanje sa piletom koje se ispupčalo iz jajeta.
– To je tada bila mala senzacija jer niko taj efekat nije koristio u štampi. Uvek sam se trudio da ponudim nešto novo, a tako je bilo i na „Buvljoj pijaci“ sa Godzilom. Kao lajtmotiv sam koristio neke stare snimke iz horor filmova, međutim PGP je bio zabrinut za kopirajt. Pošto sam tada išao u Njujork, morao sam da obilazim radnje i izdavače kako bih dobio dozvolu. I dobio sam je!
Istina
Od svih omota, danas mu je najdraže grafičko rešenje koje je osmislio za album „Istina“ iz 1985, na kojem se nalazi čuveni hit „Pogledaj dom svoj anđele“.
– To je ona ćele-kula, a njihove glave su među tim lobanjama. Grafički mi i danas to jako udara. Znate, u našoj zemlji se već tada „krčkalo“, pa sam smatrao da treba malo da isprovociram… I baš sa „Istinom“ mi se prvi put desilo da su izdavači malo pravili problem. Ali, Bora i svi iz benda su stali iza mene, a pomoglo je i to što sam već radio u ozbiljnom listu, NIN-u.
Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju
Iako se tokom višedecenijske saradnje sa „Čorbom“ nije susreo sa cenzurom, jedan omot je bio na meti „poreza na šund“ – „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“.
– Kad se Bora posvađao sa PGP-om, taj album je snimio za Jugoton. I to je okarakterisano kao šund, što mi nikada nije bilo jasno, jer su se na omotu našli „andergraund“, neobični likovi koji su se mogli sresti po Beogradu, bez portreta članova grupe – kazuje Vlahović.
I dok se ponekad susretao sa problemima kada se jednom zahuktao rokenrol „Riblje čorbe“ to, kako ističe, više „niko nije mogao da zaustavi“, a kada se priseti svih 43 godina ponosan je na jedan trenutak.
Uzbuna
Nakon što je izašao album „Uzbuna“, koji je bio reminiscencija na omot „Mrtve prirode“, s tim što su to sada bili sajber pile i jaje, koje je radio sa sinom Jakšom Vlahovićem, „Riblja čorba“ je povodom 35 godina od nastanka održala koncert u Beogradskoj areni 2013:
– Tokom koncerta publika je mogla da vidi sve moje, odnosno „Čorbine“ omote. Kako bi izvodili pesme, tako bi na platnu bio omot ploče na kojoj je ta numera koju pevaju. Došao sam pre koncerta sa sinom Jakšom i hteli smo da se slikamo ispred još uvek prazne bine. Svi omoti su bili na bini i dok su nas fotografisali, publika u parteru me je prepoznala i počela da skandira – Jugo majstore! Znate, obično na „Čorbinim“ koncertima skandiraju – Boro majstore! A kad se orila Arena sa „Jugo majstore“, uz moje omote na bini to mi je bilo najveće priznanje, jer je stiglo od „Čorbine“ publike – priznaje Vlahović.
Ostalo je ćutanje
Kada se osvrne na bogat opus „Riblje čorbe“, neizbežno je, kako kaže, da pomene „Pogledaj dom svoj anđele“. No, Jugoslav Vlahović izdvaja još jednu numeru, koju je nedavno posle dugo vremena čuo:
– To je pesma „Majko“ sa albuma „Ostalo je ćutanje“. Baš onako prava Borina, teška pesma…
Ali, tu je još jedna pesma i to sa „Buvlje pijace“ – „Dobro jutro“, jer je za nju vezuje posebno sećanje:
– Sa Borom bih se uvek nalazio uveče, uz piće. Ili bismo se eventualno viđali predveče sa decom. Obično mi došli kod mene Bora i Gaga (prva supruga Đorđevića, prim.aut). Ali, jednom je banuo ujutru kod nas, nenajavljen. Bio sam iznenađen, a Bora je bio tako uzbuđen i rekao mi je da moram da čujem nešto što je napravio noćas. I počeo je da peva: „Svanulo je iznad Crkve Svetog Marka…“
