Jedna Ruskinja, Izraelka, Iranac i Švajcarac sreli su se na Kustendorfu: Kakvi su im utisci...

Holokaust, nasleđene, porodične traume, snovi o boljem životu, egzistencijalna pitanja i apsurd modernog sveta, samo su neke od tema koje su u svojim filmovima prikazali studenti ovogodišnjeg 16. Kustendorfa.Večeras će proglasiti laureate zlatnog, srebrnog i bronzanog jajeta, a o očekivanjima, utiscima i filmovima imali smo prilike da razgovaramo sa rediteljima iz Irana, Izraela, Rusije, Švajcarske…

Dva sata sjanog filma, pa domaća rakija i hrana, pa dva sata filma… I tako u krug ceo dan, do uveče u 21 čas kada se u bioskopskoj sali "Prokleta avlija" okupe svi gosti Kustendorfa kako bi gledali kratke filmove u takmičarskom programu. A, za kraj - muzika i žurka. To bi možda u najkraćim crtama bio opisan dan na Mećavniku prema gostima ovogodišnjeg izdanja uz nezaobilazne epitete "magično mesto, upoznavanja i iskustva za ceo život, jedinstveno".

Film koji je opčinio, pa čak neke i rasplakao, "Električni bugi" dolazi iz Rusije i režirala ga je Valerija Kuznjecova, a prati priču devojčice koja voli da provodi vreme sa svojim veselim i haotičnim ocem-alkoholičarom, sve dok jednog dana "zla" Mama ne pozove ljude u belim mantilima da odvedu njenog tatu. Kada se najzad vrati, tata je sasvim drugačiji - miran i nezainteresovan. Devojčica po svaku cenu hoće svog tatu nazad, pa sa majkom počinje da se bori za njegovu pažnju, što dovodi do katastrofe.Kako za Nova.rs otkriva mlada rediteljka, ovo je njena lična priča:

- Najvažnije mi je u stvaranju filma da budem iskrena, da prenesem svoju priču, koja gađa duboko u srce, jer je iz mog iskustva… Film mi je užasno važan i to što je lična priča je još teže. Devojčica iz filma sam ja, i to je najteža i najodgovornija stvar. Bilo mi je jako teško da se odvažim da ispričam ovu priču.Priznaje da je zbog ratne situacije imala bojazan da dođe na festival i susretne se s ljudima, različitim mišljenjima i osudama:

- Srećna sam što sam došla ovde. Ovo je jedno čarobno mesto. Iskreno, mnogo sam se pitala da li je u redu da dođem u ovom trenutku kada je moja zemlja u ratu. Bojala sam se reakcija ljudi, kako će se ponašati prema meni, da li će me osuđivati. Pogotovo što delim svoju tako ličnu priču. Bojala sam se da će svi da postave zidove oko mene iz političkih razloga. Ali, kada sam izašla na scenu, čula aplauz i videla reakciju ljudi koji su mi posle prilazili da me zagrle, sva briga je nestala. Svi su toliko otvoreni, brižni, puni podrške i mnogo mi je značilo. Zato je ovaj slogan festivala apsolutna istina "Umetnost iznad svega" - emotivno kaže Valerija Kuznjecova.Iz Izraela je došao, takođe, jedan veoma emotivan film, jedini animirani u takmičarskom programu, a u pitanju je ostvarenje "Pismo svinji" Tal Kantor.

Priča počinje kada starac, preživeli iz holokausta čita pismo napisano svinji koja mu je spasila život. Mlada učenica slušajući njegovo svedočenje tone u čudan san u kome se suočava sa pitanjima identiteta, kolektivne traume i sa ekstremima ljudske prirode.- Ovo je moj prvi nezavisni film. Baziran je na mojoj ličnoj priči. Odrastala sam u Izraelu i svake godine u školi na naše časove dolazili su oni koji su preživeli holokaust kako bi svoja iskustva pričali đacima. Nekada su to emotivne priče, ali često su strašno mračne i teške. Kada vam se to ponavljaju svake godine u vama se talože traume. Ovo nije još jedan film o holokaustu, već o trećoj generaciji i nasleđenim traumama koje su nastale slušajući sve te strašne priče. Želela sam da pokažem koje posledice to ostavlja, kako se ophodimo prema mladima i na koji način im prenosimo naša iskustva - kaže Tal Kantor.

Na Kustendorf je došla prvi put i priznaje da nije ranije čula za ovaj festival:- Onog trena kada sam kročila na ovo magično mesto među planinama znala sam da bih pogrešila da nisam. Ovaj spoj filmova, muzike, pića, druženja i ljudi usmerenih samo na umetnost nigde nisam doživela. Očarana sam i čast mi je što sam baš ovde prikazala film!Aplauzom je ispraćeno i ostvarenje "Povetarac" Hamidreze Gasemija iz Irana koje donosi priču o Irancu koji je odrastao u Evropi i vraća se u rodnu zemlju svojih roditelja nakon njihove smrti. Iako Iran smatra svojom domovinom, ispostaviće se da to nije zemlja kakvu je zamišljao, ona o kojoj su mu pričali roditelji. Nakon sudara sa suštom realnošću, on će poželeti da se vrati u svoju zonu udobnosti, sve dok mu slučajni susret sa jednom ženom ne omogući da vidi drugačiju domovinu, nežnu i strastvenu.

- Priču sam stvarao iz svog srca i iskustva. Želeo sam da pokažem vezu između dve osobe, izgubljene u vremenu i prostoru, kao i koliko je važno da nađeš dobru osobu da bude pored tebe. Dolazak na ovaj festival je za mene pravo čudo. Zanimljivo je da sam, baš pre nego što sam dobio poziv, počeo da čitam o istoriji Jugoslavije. Kada mi je stigao mejl, pomislio sam kako smo svi na svetu u stvari u jednom velikom selu i koliko smo svi povezani. Kada sam došao ovde osetio sam čaroliju koja me je odmah uvukla, baš zbog predivnih ljudi koji su ovde - priča Gesemi i dodaje:- Srećan sam što sam mogao da pokažem moju priču ovde. U Iranu je teško snimati film. Zabranjeno je sve što nije "pogodno". Jako je teško naći novac i podršku, ali zato je važno imati dobru ekipu koja isto misli kao ti.

Tradicionalno u takmičarskoj selekciji Kustendorfa su filmovi koji uglavnom imaju teške, emotivne priče, sa eventualno tračkom nade na kraju, ali, svake godine bude i jedna do dve komedije koje zablistaju. Film "Talponi" Vanje Viktora Kabira Tonjole iz Švajcarske kroz komediju prikazaje apsurd i težinu modernog života kroz priču o porodici.Ana, Frančesko i osmogodišnji Đorđo ne mogu da priušte luksuzno letovanje. Zbog društvenog pritiska odlučuju da lažiraju odmor na Bahamima pomoću fotošopiranih objava na društvenim mrežama. Poplava sviđanja i komentara pokreće sveprožimajuću dopaminsku groznicu.

- Ideja je nastala kada sam pročitao ovu priču u italijanskom članku. Doduše, tada je bila 2003. godina, pa mi je bilo zanimljivo kako bi sada izgledalo sa razvijenim društvenim mrežama. Hteo sam da pokažem tu, ponekad bolesnu vezu između nas i tehnologije i kako nas ona transformiše. Na kraju filma, najveća žrtva je dete jer često zaboravimo koliko prelepih stvari imamo oko sebe u stalnoj potrazi za onim tamo nedostižnim. Na to me uvek podseti i Kustendorf mesto gde su te prelepe stvari svuda oko tebe i dostupne svakom!

Na večerašnjem zatvaranju u 21 čas biće proglašeni dobitnici, a akademiku Dušanu Kovačeviću biće dodeljeno "Drvo života", nagrada za buduće filmove.U „Takmičarskom programu“ 16. Kustendorfa, bilo je 14 kratkih filmova, izabranih od ukupno 374 koliko je pristiglo na konkurs. Za nagradu zlatno, srebrno i bronzano jaje, takmiče se autori iz Mađarske, Srbije, Rusije, Uzbekistana, Izraela, Grčke, Češke, Irana, Slovačke, Mongolije i Švajcarske.Bonus video: Dušan Kovačević stigao na Kustendorf

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=dusankovacevicstigoukustendorfam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5224780"]