U susret stogodišnjici rođenja velikog portugalskog pisca Žozea Saramaga, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1998. godine, Kreativni centar predstavlja čitaocima njegovu knjigu “Najveći cvet na svetu”, saopštili su iz ove izdavačke kuće.
Ovo je priča o dečaku koji je s mnogo pažnje i ljubavi odnegovao najveći cvet na svetu… Kada bi ga kasnije videli kako prolazi ulicom, ljudi bi govorili da odlazi iz sela da bi učinio dela veća od sebe samog i od svake njima poznate veličine.
Izdanje u prevodu Tamare Nikolić priredila je Fondacija Žoze Saramago praveći zanimljiv spoj piščeve priče u prvom delu knjige i pravog malog priručnika za kreativno stvaralaštvo u drugom delu.
Priča je namenjena mlađim osnovcima, no imajući u vidu univerzalnost poruka koje šalje i upečatljiv vizuelni identitet koji joj je podario ilustrator Andre Letrija, podjednako je zanimljiva i odraslima, ističe se u saopštenju Kreativnog centra.
U prvom delu knjige Žoze Saramago priča o dečaku koji je učinio veliko delo spasavši jedan cvet. Taj cvet, sasvim usamljen i klonuo, otkrio je lutajući nepoznatim predelom u koji ga je odvela igra. Pa iako je i sam bio veoma umoran, dečak je učinio veliki napor i podneo velike žrtve u želji da mu pomogne.
Pre nego što čitaoce uvede u čudesni svet svoje imaginacije, pisac im se izvinjava zbog toga što ne ume da piše priče za decu. Smatra da su za to potrebne posebne vrline, kojima on nije ovladao. Otuda im samo pripoveda o onome što je izmislio, a zatim im upućuje poziv da sami napišu priču, možda bolju i lepšu od njegove.
Sledeći taj izazov, u drugom delu knjige priređivači ovog izdanja dali su brojne predloge za aktivnosti koje predstavljaju poziv na igru i stvaralaštvo. Oni uče čitaoce da posmatraju svet očima pisca, da bogate svoj jezik i da promišljaju o sebi i svetu oko sebe na sasvim poseban način. Pozivaju ih da i sami odgaje neki cvet i da to učine u svojoj zajednici, podstičući ih na aktivizam ‒ malo i vrlo lično zalaganje za očuvanje prirode.
Iako nevelikog obima, ova priča, što je, prema rečima samog autora, tek nešto duža od priče koja se kazuje u dve reči, pokazuje Saramagovu veličinu i maestralnost. Pisac je dozvolio i da zavirimo u njegovu majstorsku radionicu otkrivajući svoj odnos prema pisanju i naročito prema stvaralaštvu za decu.
Sin i unuk seljaka bez zemlje, Žoze Saramago je rođen 16. novembra 1922. u selu Azinjaga, u provinciji Ribatežo, premda se u matičnoj knjizi kao datum rođenja pojavljuje 18. novembar. Njegovi roditelji su se preselili u Lisabon pre nego što je navršio dve godine. Najveći deo života proveo je u tom gradu, iako je sve do zrelog doba često boravio u rodnom selu.
Otpočeo je srednje obrazovanje (gimnazijsko i tehničko), koje usled ekonomskih poteškoća nije mogao da dovrši. Prvo je radio kao bravar, a potom se bavio i drugim zanimanjima: bio je dizajner, zdravstveni i socijalni radnik, prevodilac, izdavač, novinar.
Roman „Zemlja greha“, prvu knjigu, objavio je 1947. godine. Od 1976. živeo je isključivo od svog književnog rada, prvo kao prevodilac, potom kao pisac. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: „Godina smrti Rikarda Reiša“, „Kameni splav“, „Povest o opsadi Lisabona“, „Jevanđelje po Isusu Hristu“, „Slepilo“, „Sva imena“, „Udvojeni čovek“, „Kain“. Preminuo je u mestu Tijaz (Kanarska ostrva) 18. juna 2010. godine.
Bonus video: Jasminka Petrović – Dok pišem obraćam se jednom detetu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar