Detinjstvo, čaroban komad života, veoma je važan, tako da uopšte nije svejedno šta radimo sa decom, kaže za Nova.rs ambasador 18. Kids Festa Uroš Petrović, pisac za decu i mlade, ilustrator, umetnički fotograf, autor kvizova, unikatni maštar - svaštar, koji svojim delima pomera granice u literaturi i kod čitalaca podmazuje „male sive ćelije“ …
Autor je knjiga fantastike, romana u zagonetkama i zagonetnih priča. Petrovićev ep „Usudi Balkana“ od 10.000 strofa na jednoj stranici predstavlja novu književnu formu, a po njegovom romanu „Peti leptir“ snimljen je prvi 3D igrani film u istoriji srpske kinematografije. Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih nagrada.
Osnivač je Mensa World Photo Cup-a, globalnog fotografskog takmičenja i jedan je od najuspešnijih rešavača IQ X testa na svetu, i glavni krivac za zamke u kvizovima „Lavirint i „Potera“…
Ove godine Uroš Petrović je ambasador 18. Kids fest koji se pod parolom „Svet u dečjim rukama“ održava od 16. do 23. oktobra u celoj Srbiji.
– Mnogi filmovi i knjige su mi promenili život i ovaj dečji festival pruža tu mogućnost, da svoje dete odvedete na pozorišnu predstavu, film, da ga inspirišete da pročita dobru knjigu – govori pisac za Nova.rs, a o tome koliko je detinjstvo uticalo na njega da bude ovo što je danas, priča:
– Ono uvek menja čoveka i pravi ga onakvim kakav jeste, a ja sam iz detinjstva povukao nešto što se zove visok kriterijum. To je dosta opterećujuće i donelo mi je prilično briga u životu, ali s druge strane zahvaljujući tome mogu da ne radim ništa za šta ne mislim da je super. Kod dece, koja su jako „nezgodna“ publika, jer kod njih ne prolazi foliranje, toga sam se držao od početka. Počev od radionica koje sam držao, knjiga koje sam pisao, do društvenih igara koje sam osmišljavao, nikada ih nisam prevario. Jer, ako uradim nešto čime nisam zadovoljan, pritisnem ono dugme na računaru koje to pošalje u nepostojanje. Pred mališane ne izlazim, ako nisam uradio nešto za šta smatram da je vredno toga.
Na pitanje kako uspeva da održi visok kriterijum u svemu čime se bavi, Petrović odgovara da je to akord, i da nije nikad jedna žica pa da zvuči dobro.
– Jedan od elemenata tog akorda je, na primer, možda to što godinama nisam legao uveče, ma koliko umoran bio, vozio, radio, a da nije nastalo nešto novo što juče nije bilo. Nekad je to jedna rečenica, nekad fotografija ili zagonetka, ali nikad ne usnim bez toga. Desi se da me grize savest što legnem, ali onda ustanem i uradim nešto pa se bukvalno onesvestim u krevet. Kad radiš na taj način i kada se osvrneš, prijatno se iznenadiš. Često me ljudi pitaju kad stižem sve to da radim, ali možda je to tajna, taj element za uspeh. Nekad mislim da sam sebi to prestrogo zadao, ali na kraju je ispalo dobro i zadovoljan sam.
Ove godine objavio je svoju 21. knjigu, i opet je to nešto novo iz njegovog opusa – „Bajke: Prvih sedam“.
– To je moja prva zbirka bajki. Nadahnuće mi je bila izjava Alberta Ajnštajna za koju i ne znam da li ju je rekao, jer je izašla tolika količina informacija na internetu da više ne može ni da se proveri ništa. Ali, nema veze, ja sam je prihvatio, a glasi: „Ako želiš da ti deca budu inteligentna, treba da im pričaš bajke. A, ako hoćeš da budu još inteligentnija da im čitaš još bajki“. Tako sam napisao bajke koje su kratke, čitaju se za nekoliko minuta, a ono na šta sam posebno obratio pažnju jeste da ih ilustruje mestro Aleksandar Zolotić, koji radi i za „Diznija“ i za „DiSi Komiks“ i vrhunske svetske izdavače. Mlad je, talentovan, i često ga pominjem u radu sa decom kao dobar primer. Govorim im da ne treba da beže sa časova likovnog, muzičkog, fizičkog, jer su to važni predmeti i onda im ispričam o svom drugaru Zolotiću koji mi ilustruje knjige i kako zahvaljujući svom daru živi u Beogradu, ima sve benefite života na Balkanu što se tiče druženja, a radi za svetske vrhunske kompanije. Znači, kad si dobar u nečemu, nema granica. To važi za bilo koju oblast, i pokušavam da ih nadahnem da budu dobri, najbolji u nečemu. A da bi bio najbolji moraš da imaš tu ideju i da radiš – zaključak je Uroša Petrovića.
Pisac nam otkriva da je u svojoj kreativnoj radionici nastavio da razvija koncept zagonetnih pitanja.
– Ona pospešuju nove ideje, samopouzdanje, znanje, od predškolaca do vrhunskih menadžera i to toliko dobro funkcioniše da će se sigurno jednog dana pojaviti i kao TV format. Radni naziv je „Zagonetna pitanja“, i trenutna mi je ideja da suprotstavim mališane i odrasle pošto je evidentno da odrasli imaju više obrazovanja, znanja i iskustva a deca više mašte, hrabrosti i duha i u tom sukobu osobina pobeđuju oni za koje navijamo.
Bonus video: Ljubivoje Ršumović recituje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar