Ršumović za Nova.rs: Dokle ćemo živeti u državi koja se ne može nazvati državom

„Dragi prijatelji, mladi i vi malo stariji, i vi najstariji, koji ste mi poželeli brz oporavak posle ove bolesti, ove napasti koja nam ne da da normalno živimo i radimo. Ja vam se zahvaljujem, a naravno kako bih mogao da vam se zahvalim nego onim što najbolje umem da radim, a to je da napišem neku pesmu o tome“, oglasio se Ljubivoje Ršumović nakon izlaska iz bolnice u kojoj je bio hospitalizovan zbog koronavirusa. I napisao je „Drvene noge“ (Fantazmagorija o Kovid strahu).

Godinu dana kasnije, slavni pesnik, uz čije su stihove i emisije odrastale mnoge generacije, krajem avgusta je na Zlatiboru, u svom rodnom Ljubišu, organizovao četvrtu Akademiju „Saradnici Sunca”, šestodnevni stvaralački kamp namenjen mladim, talentovanim pesnicima iz cele Srbije i regiona u organizaciji Fondacije „Ršum“. Objavio je i četvrti nastavak „Fazona i fora“.Uskoro će biti specijalan gost na Kids Festu koji se održava od 16. do 23. oktobra, a tajnu svoje vitalnosti Ljubivoje Ršumović (83) otkrio je za „Novu“:- Mislim da tu važnu ako ne i presudnu ulogu igra taj tzv. Gornji Zlatibor. Ta voda koju sam pio u detinjstvu, vazduh koji sam disao, to povrće koje sam jeo a raslo je iz zemlje u kojoj je postojao jedan fenomen - tzv. predominacija magnezijuma nad kalcijumom, krečnjakom, koja stvara neke lake negativne jone dragocene za čovekov organizam, metabolizam i za stvaranje krvi. Verujem da me to drži. I to što sam se bavio sportom, karateom ima neku malu pripomoć. Nemam nikoga ko je nešto naročito bio dugovečan... Majka je umrla u 82. godini, a ja nekako najviše ličim na nju.

Iako su mu misli zdrave, čiste, uvek usmerene ka najmlađima, otkriva nam, međutim, šta ga zabrinjava:- To je jedna vrsta devastacije, urušavanja estetskog i civilizacijskog praga ispod koga jedna država ne bi smela da postoji, odnosno morala bi da to omogući svojim stanovnicima. Mi živimo već 20 i više godina u državi koja se ne može tako zvati jer nema jednu od osnovnih stvari koju državu čine državom - poznate i utvrđene granice. Tvrdimo nešto što nije tačno, i to je neka vrsta crva, glodara, koji glođe naše samopouzdanje. Do kada ćemo živeti u takvoj državi odnosno teritoriji, tako bih nazvao danas Srbiju? Voleo bih da je nazovem slobodnom teritorijom, kako nazivam svoju kuću u šumi nedaleko od Beograda.To urušavanje je, nastavlja Ršumović, počelo masovnom pojavom privatnih televizija.- Privativizija, tako ih zovem. Mislim da je „Pink“ počeo prvi da propagira jednu vrstu ponašanja i morala, društvenog života, koja ne priliči ni našem mentalitetu ni našoj civilizaciiji, ako je imamo. A imamo je. Naši velikani su nam ostavili sve te pragove visoke - smatra Ršumović.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ljubivojersumovicrecitacijads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2834445"]Boli ga i to što se mnogo naroda, posebno mladih ljudi seli iz, kako kaže, „Teritorije Srbije“.- Država, dok je to Srbija bila, a i ova sadašnja „država“ takođe vaspitava i obrazuje decu. Odlaze u inostranstvo i tamo se usavršavaju, a nikome ne padne na pamet da uz svakog mladog čoveka koji ide napolje, ne šalje fakturu. Neka izvine oni, na primer u „Bošu“ u Nemačkoj, u kojem radi mnogo naših ljudi, pa mi smo od njih napravili stručnjake u našoj zemlji i to je koštalo. Izvolite i platite Srbiji. To nikom nije palo na pamet, nego kao da su jedva čekali da ta obrazovana deca odu i da im se skinu sa budžeta.Ne krije emocije Ljubivoje Ršumović kada govori o magiji zavičaja, ljubavi i vezanosti koju ljudi osećaju u vremešnim godinama:- Rekao sam sinovima, a to će ostati i u testamentu, da budem sahranjen u Ljubišu, na Zlatiboru. Ja sam siguran, a to sam i mnogo puta rekao, da sve što sam uradio, napisao ili snimio, da to vodi direktno poreklo iz tog kraja, tog siromašnog sela, iz tog vazduha punog negativnih jona koji su mi omogućili da sve to upamtim. A nije mi smetalo da putujem po celom svetu i da sakupljam koliko mogu i ta iskustva sa drugih Zlatibora. Jer, puna je zemljina kugla zavičaja i ne bi bilo loše da se napravi nekakav svetski klub zavičajaca.„Dete treba da posmatraš, al‘ mu nemoj na put stati. Što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati“, zapisao je Ljubivoje Ršumović u „Bukvaru dečjih prava“.

Na pitanje kako u savremenom svetu, u moru digitalnih sadržaja, kada je sve na jedan klik, održati pažnju dece, pesnik je povodom 18. Kids festa rekao:- U vreme kada se ličnost čoveka formira do treće godine, kako kaže Vladeta Jerotić, mladi ljudi su u rukama roditelja. U to vreme imaju jednu vrstu ljubavi, ali kada se dugoročnije razmišlja, dečju pažnju moramo mi roditelji na neki način da omogućimo i obezbedimo. Deca moraju imati slobodu.Popularni Ršum obeležiće 65 godina književnog stvaralaštva 5. novembra u privatnoj školi u Sopotu koja nosi njegovo ime.Bonus video: Premijera predstave "Deca" u Narodnom pozorištu u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=predstavadecaiapalauzam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4282105"]