Foto: Sandrine Marty / AFP / Profimedia

Mone, Van Gog, Rjepin, Pisaro, Renoar, Maljevič, Roden ili Matis konačno su "ujedinjeni" posle gotovo jednog veka na istom mestu, u Parizu. Teško da će bilo ko u istim prostorijama uspeti da vidi remek-dela velikana likovne umetnosti ako ne na izložbi "Kolekcija Morozov: Ikone moderne umetnosti" koja je nedavno otvorena u Fondaciji Lui Viton.

Oko tri stotine radova čuvenih impresionista, post-impresionista i ekspresionista, nekada, s početka 20. veka krasila su dom ugledne moskovske porodice. Među njima Renoarov „Mali Buda“, Van Gogovo „Zatvorsko dvorište“, Matisov „Marokanski triptih“, Sezanovi „Kupači“ ili Munkova „Bela noć“…

I ova izložba je praktično svetska premijera dela francuskih i ruskih slikara, očeva moderne umetnosti u Parizu, s obzirom da su inače razasuta između Moskve i Petrograda. Dela su pripadala dvojici braće-Mihailu i Ivanu Morozovu, koja su važila za pionire propagiranja zapadne umetnosti u carskoj Rusiji, dok ih nisu preuzeli komunisti.

Uz nesebičnu pomoć Ermitaža, Puškinovog muzeja i Galerije Tretjakov Fondacija Lui Viton predstavlja svetu zbirku porodice Morozov u okviru serijala „Ikone moderne umetnosti„, javljaju svetski mediji.

A ovaj serijal je započet pre pet godina kada je na istom mestu, u Parizu prikazana kolekcija Sergeja Ščukina. Ta postavka privukla je tada rekordnih 1,3 miliona ljudi, podseća magazin „Forbs“. A krasila su je dela poput „Doručka na travi“ Kloda Monea ili „Plesa“ Anrija Matisa, koja su bila u vlasništvu Ščukina, jednog od najuglednijih ruskih kolekcionara, čija su dela zaplenili komunisti a on bio prinuđen da izbegne u Pariz.

Foto: Sandrine Marty / AFP / Profimedia

Pred posetiocima Fondacije Lui Viton ponovo su sve sama remek-dela francuske i ruske umetnosti, koja su potpisali: Eduar Mane, Klod Mone, Kamij Pisaro, Enri de Tuluz-Lotrek, Pjer-Ogist Renoar, Alfred Sisli, Pol Sezan, Pol Gogen, Vinsent Van Gog, Pjer Bonar, Anri Matis, Ogist Roden, Kamij Klodel, Ilja Rjepin, Mihail Vrubel, Konstantin Korovin, Aleksandr Golovin, Valentin Serov, Mihail Larionov, Natalija Gončarova, Kazimir Maljevič, Pjotr Končalovski…

Kolekcija umetnina porodice Morozov smatra se jednom od „najprefinjenijih“ na svetu, a stvarana je zahvaljujući pomoći uticajnih trgovaca umetninama toga doba, velikom bogatstvu, ali i besprekornom ukusu braće.

„Posle Prvog svetskog rata i Oktobarske revolucije kolekcija Morozova pretrpela je istu sudbinu, kao i ona Sergeja Ščukina. Još 1918. godine dela su zaplenjena i nacionalizovana od strane boljševičkog režima“, zapisao je u predgovoru kataloga izložbe Bernar Arno, predsednik Fondacije Lui Viton, inače prvi Evropljanin koji je uspeo da dospe na vrh Forbsove liste najbogatijih i prestigne Džefa Bezosa zahvaljujući imetku vrednom više od 192 milijarde dolara.

Foto: Sandrine Marty / AFP / Profimedia

Mihail i Ivan Morozov rođeni su 1870, odnosno 1871. godine u Moskvi u porodici koja se bavila proizvodnjom tekstila. I dok bi retko ko proizvođače tekstila povezao sa umetnošću, svoju impresivnu kolekciju braća Morozov stvorili su zahvaljujući majci. Naime, ljubav spram umetnina Mihail i Ivan stekli su kao klinci, kada je majka angažovala poznate ruske umetnike da im daju časove crtanja.

I kada mu je bilo samo 20 godina Mihail je došao do prvih slika Van Goga i Gogena, koji tada još uvek nisu bili nadaleko poznati. Preminuo je kada mu je bilo samo 33 godina od srčanog udara, a do tada je uspeo da u svojoj kolekciji skupi dela Monea, Tuluza-Lotreka, Renoara, Dege…

Ivan, koji je „batalio“ slikarstvo, da bi proširio bratovljev „biznis“ uspeo je da dođe do silnih radova francuskih impresionista, post-impresionista, fovista… Zbližio se i sa ruskim likovnim umetnicima svoje generacije koji ne samo da su mu darivali svoja dela već su ga i savetovali kako da obogati svoju vrednu zbirku.

Kada je Ivan Morozov posetio Jesenji salon u Parizu 1907. i video šta je naslikao Pol Sezan „ispale su mu oči“, izjavio je kustos izložbe Antonio Baldasari, dodajući:

– Postao je opsednut Sezanom i nabavio 18 slikarevih ulja na platnu, koja je čuvao u „tajnoj sobi“ u njegovom privatnom apartmanu. Od tada je kupovao samo najkvalitetnija dela.

Za samo deset godina, do 1914. Morozov je kupio 240 dela francuskih slikara, dok je kolekcija ruskih umetnika brojala 430 radova. Među delima umetnika bila su i ona koja je potpisao Pikaso, a na aktuelnoj postavci izložena su tri remek-dela koja dočaravaju ključne momente u karijeri španskog slikara.

Međutim, kada se desila Oktobarska revolucija sve je maltene „izbrisano gumicom“. Komunisti su zaplenili kuću Ivana Morozova, napravivši od nje državni muzej, a ugledni kolekcionar postao je „asistent kustosa“ sopstvene umetničke zbirke.

I proizvodna kompanija Morozova za tekstil, koja je vredela, samo u nekretninama, 26 miliona rubalja, preuzeta je 1918, a krajem te godine državnim dekretom čitava kolekcija postala je javno vlasništvo.

Kolekcionar je sa svojom porodicom leta 1919. uspeo da pobegne od komunista, koji su mu uzeli sve. Pošlo mu je za rukom da tajno pređe granicu, u Finsku, da bi potom emigrirao u Švajcarsku. Samo dve godine kasnije preminuo je u Karlovim Varima, ne doživevši da proslavi 50. rođendan.

Kada su nacisti okupirali Rusiju 1941. godine slike su sklonjene na tajnu lokaciju, u bunker na Uralu. A ono što je zapanjujuće jeste da su slike iz zbirke Morozova čitavu deceniju „preživele“, ostavši očuvane, uprkos tome što su temperature na Uralu išle i do minus 40 stepeni Celzijusa.

Foto: Sandrine Marty / AFP / Profimedia

Tek u petoj deceniji 20. veka sovjetske vlasti su donele odluku da slike darivaju muzejima širom zemlje, pa su tako one svoj novi dom pronašle u Ermitažu, galeriji Tretjakov, Puškinovom muzeju. I dok je kolekcija, koja broji više od 600 impresivnih radova, razasuta po različitim muzejskim institucijama, zanimljivo je da nijedno delo koje je Morozov nekada skupljao – 460 dela ruske i 240 francuske umetnosti ostalo netaknuto.

Izložba „Kolekcija Morozov: Ikone moderne umetnosti“, na čijem je svečanom otvaranju pre neki dan bio i francuski predsednik Emanuel Makron, trajaće u Fondaciji Lui Viton do 22. februara naredne godine.

Bonus video:

Životne zanimljivosti Van Goga

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar