1
Kada ti deluje zastrašujuće da skočiš, baš tada treba da skočiš, jer inače ostaješ na istom mestu čitavog života, a to je nešto što nikako ne želim.
Ove reči izgovara američki glumac Oskar Ajzak u filmu „Godina nasilja“. I ta replika njegovog junaka Ejbela Moralesa mogla bi, bez problema, da se primeni na karijeru glumca. Jer bio je i Pol Gogen, i poremećeni IT-jevac, i Sveti Jovan, i propali muzičar, pa naftaš, superheroj…
Oskar Ajzak rođen je marta 1979. godine u Gvatemali, ali kada mu je bilo tek pet meseci roditelji odlučuju da se nastane u Americi. Seljakali su se od Vašingtona, preko Merlienda, do Virdžinije, ali je odrastao na Floridi. I tu, u Majami Biču, od problematičnog klinca, koji je podmetnuo požar u gimnastičkoj sali, ili skrnavio murale, pretvorio se najedama u darovitog mladića za umetnost. Počeo je da glumi u lokalnoj teatarskoj kompaniji, i paralelno da svira i peva u ska bendu „The Blinking Underdogs“, da bi 2001. godine uspeo da upiše prestižni njujorški Džulijard. Iako se do tada pojavio u po kojem filmu ili seriji, načekao se prilično dok nije uspeo da skrene pažnju na sebe.
Tek na kraju prve i s početkom druge decenije novog milenijuma, zahvaljujući ulogama u filmovima „Agora“, „Robin Hud“, „Vozač“, „Balibo“ probio se. No, svi su saznali za Oskara Ajzaka kada su ga Džoel i Itan Koen angažovali da tumači naslovnu ulogu u filmu „U glavi Luina Dejvisa“.
A sledile su role u ostvarenjima „Dva lica januara“, „Eks makina“, „Godina nasilja“, „Na kapiji večnosti“… Ili serijama „Pokažite mi heroja“ i „Scene iz braka“. Ili uloge u Šekspirovim komedijama i tragedijama u teatru. A onda su stigle i franšize o superherojima, od „Ratova zvezda“ do „Iks mena“, dok poslednjih nedelja ne može da se živi od Ajzaka koji je ponovo ušao u odoru naučnofantastičnog junaka iz kuhinje Marvela u mini seriji „Mesečev vitez“ (Moon Knight).
I Oskar Ajzak, obdaren talentom, ali i stasom, nekada tako željan slave, već dugo je u fokusu. Toliko da glumac, čiji je idol Al Paćino, od silne pažnje ne može da se odbrani.
„Najseksepilniji muškarac današnjice“; „I kad igra štrebera neodoljiv je“; „Ma i da kesu navuče na sebe, opet bi bio seksi“; „Ah, Isuse, kako je samo dobar“, samo su neki od komentara na društvenim mrežama na pomen čoveka koji je pre nepuna dva meseca napunio 43 godine, a živi u Njujorku sa suprugom Elvirom Lind i njihovo dvoje dece.
– Na sreću, nisam na društvenim mrežama, pa ne obraćam pažnju na sve. Ignorišem – skromno priznaje Oskar Ajzak.
A finale još jedne sage o superherojima zakazano je za sutra. Naime, na kanalu Dizni plus emitovaće se poslednja epizoda serije u kojoj je glavna zvezda, u dvostrukoj ulozi, Oskar Ajzak. Ulogu ovoj seriji, čiji je i izvršni producent, video je kao rizik. Upitan pred finale u razgovoru za „Njujork tajms“ da li je dobio dve plate za seriju, kroz smeh kaže da je trebalo…
– Baš zbog toga sam imao neku vrstu bojazni. Nisam želeo da to bude neka moja „masturbacija“. Kada smo počeli rad bio sam odlučan da ne želim da se sve pretvori u neku vrstu trika, da „žongliram“ i čas budem Džekil, a čas Hajd. Potpuno sam razdvojio likove Marka i Stivena, čak sam molio da svakog od njih ponaosob snimam u različite dane – seća se glumac, koji je oduvek bio veliki ljubitelj stripova.
I dok bi neki glumci sve dali da zaigraju ulogu u nekom od Marvelovih serijala, Oskar Ajzak nije od te fele, što ovako objašnjava za njujorški dnevnik:
– Nisam u tom trenutku bio baš oduševljen time da počnem da radim jednu takvu produkciju. Želeo sam da se ponovo zaljubim u glumu. Znate, bio sam pomalo umoran, dobio sam dvoje dece, i želeo sam da se malo povučem u smislu rada na manjim filmovima koji ne zahtevaju veliki napor. Kada sam dobio tu ponudu, mislio sam da tajming baš i nije dobar.
Smišljajući kako da dočara ulogu Stivena Granta želeo je da oda počast svim onim filmovima ili serijama koje je voleo.
– U glavi su mi bili Piter Selers, britanske serije „U kancelariji“ i „Stath Lets Flats“, pa i Karl Pikington. Gledao sam i britansku seriju „Love on the Spectrum“, i tu ljudi, koji su autistični, idu na sastanke i gaje osećanja kao i svi mi, ali nisu razvili „maske“ da ih skrivaju. Sve je tu na na tanjiru. To me je tako dotaklo. Počeo sam da probam kod kuće i deca bi me molila da im ga stalno glumim.
Svi ti visokobudžetni filmovi u kojima je glumio imaju i drugu stranu medalje – i zbog toga je malo falilo da Ajzak „pregori“:
– Sve je to počelo sa „Ratovima zvezda“. Oduzimalo je toliko vremena, a mogućnosti, što se tiče glume, su bile ograničene. Sve te to kao glumca iscrpi. I počeo sam da žudim za karakternim dramskim ulogama i radom sa velikim rediteljima.
I pre, ali i paralelno sa filmskom karijerom Oskar Ajzak nikada nije zapostavio teatar. I u pozorištu je odigrao mnoge uloge koje svaki glumac priželjkuje. Ironija u čitavoj priči jeste da nijedan Hamlet ili Romeo na sceni bilo kog njujorškog teatra ne može da proslavi jednog glumca koliko bilo koji blokbaster.
– Zahvalan sam što sam na sceni imao prilike da odigram takve različite uloge. Iako sam završio Džulijard i igrao u toliko Šekspirovih komada, opet nikada nisam smatrao da je ispod časti igrati u komercijalnim ostvarenjima. Uostalom, želeo sam da živim od glume. I nisam uvek imao taj luksuz da razmišljam o etici ili integritetu. Smatrao sam da mogu da iskažem sebe kroz bilo koju ulogu. Na početku sam mislio: „Da mi daju samo jedan kadar, pokazao bih…“ I kada bi mi se ukazala šansa, onda bih shvatio da mi je možda potreban još jedan kadar. Posle nekog vremena uvideo sam da je jedina stvar koju mogu da kontrolišem moja glumačka veština i da uvek treba da ostanem radoznao – priča glumac.
Kada se priseti izvrsnog filma braće Koen „U glavi Luina Dejvisa“, koji je premijerno prikazan 2013. godine na Kanskom festivalu, gde je ovenčan Gran prijem, Oskar Ajzak će reći da mu je naslovna uloga u tom ostvarenju „promenila život“. A i kad god su svetski mediji pravili liste najboljih uloga američkog glumca, uvek bi se ona Luina Dejvisa našla u vrhu, pride uz konstataciju da je neverovatno što ga Američka akademija za filmsku umetnost nije nominovala za Oskara.
– Bila je to moja prva glavna uloga. I ne samo to – bio je to film braće Koen. A ja sam u filmu i svirao i pevao. Još uvek ne mogu da verujem da se sve to desilo. Toliko sam želeo jedno takvo iskustvo, a prethodno sam se ubijao od posla ne bih li dobio takvu priliku. Mislim da je to bio trenutak kada su se kockice, srećom, poklopile. Spojio sam sve svoje ljubavi u jednom filmu, što sam oduvek želeo, a pride su braća Koen, dajući mi naslovnu ulogu, prilično reskirali s relativno nepoznatim glumcem.
No, ono što je čudno jeste što mu je rola propalog muzičara Luina Dejvisa, koji ne može da sastavi kraj s krajem i čas je neodoljiv, a čas šarmantni luzer, otvorila vrata za uloge u naučnofantastičnim franšizama, što Ajzak ovako komentariše:
– Toliko sam dugo u ovom poslu da znam kako svi samo imaju jedan cilj – da snime film, bilo da je u pitanju blokbaster, ili malo, nezavisno ostvarenje. Zanimljivo je da me je Džej Džej Abrams zvao da radim „Ratove zvezda: Buđenje sile“ dok sam snimao „Godinu nasilja“. Sećam se toga kao danas zato što mi je Albert Bruks (glumio je Ajzakovog advokata u filmu Džej Si Šandora, prim.aut.) ostavio duhovitu poruku na sekretarici pretvarajući se da je Džej Džej Abrams. A bilo je to uoči sastanka sa Abramsom. Prosto, tako se namestilo da počnem da radim franšize. Ali, i da nisam prihvatio ulogu u „Ratovima zvezda“ nešto drugo bi mi se sigurno namestilo…
Ostvarenje koji pominje pre „Ratova zvezda“ jedan je od dragulja u njegovoj filmografiji. U „Godini nasilja“ Šandor je spojio nekadašnje kolege sa Džulijarda – Ajzaka i Džesiku Čestejn, koji su tada prvi put demonstrirali publici, ne samo pregolemi glumački talenat, već kakvu hemiju dele. Za razliku od hvaljenog filma u kojem tumači Ejbela Moralesa, usledila je uloga u još jednom naučnofantastičnom ostvarenju – „Iks men: Apokalipsa“ Brajana Singera koji se te 2016. godine i nije baš proslavio, niti na boks-ofisu, niti kod kritičara. Međutim, Ajzak se danas ne stidi uloge u tom filmu:
– Tačno znam zašto sam prihvatio ulogu. U glumačkoj postavi bile su kolege s kojima sam tako dugo želeo da radim – Džejms Mekavoj, Majkl Fazbinder i Dženifer Lorens. Dok sam bio klinac skupljao sam igračke Iks men, a uloga Apokalipse me je tako privlačila jer je u pitanju takav čudak. Ali, kada je trebalo da stavim na sebe sva ta čuda, to „odelo“, svu tu protetiku, nije mi bilo dobro. Nisam mogao da se pomerim, niti da vidim bilo koga. A sve te glumce s kojima sam tako žudeo da radim nisam od silnih maski mogao da prepoznam. Međutim, opet me za to vreme vezuju lepa sećanja. Voleo bih samo da je film na kraju bio bolji, ali to je kocka koje ste svesni kada pristanete na takvu ulogu.
I tokom čitave prošle, 2021. godine Ajzak je bio u žiži. Najpre zahvaljujući filmu „Kockar“ kojim je ostvario jedan od svojih snova – da radi sa kultnim rediteljem Polom Šrederom. I dok film, koji je kod nas premijerno prikazan na ovogodišnjem 50. Festu, pati od scenarističkih „rupa“, Oskar Ajzak je uspeo da po ko zna koji put pokaže sav svoj raskošni dar. Usledio je video koji je postao viralan – s crvenog tepiha na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu kako maznog pogleda ljubi svoju koleginicu i prijateljicu Džesiku Čestejn u nadlakticu.
Predstavljali su na Mostri mini seriju „Scene iz braka“, koja je prošle jeseni premijerno emitovana na kanalu HBO. I možda reditelj Hagaj Levi nije bio na visini zadatka potpisavši rimejk kultne serije i filma Ingmara Bergmana, ali mini serija „živi na plećima“ Ajzaka i Čestejnove.
– Oboje smo tako sjebani – reći će u jednoj od scena petodelne serije. No, i tako „sjebani“, toliko su glumački privlačni da je publika zalepljena za ekran gledajući i najgore more razlaza jednog para.
A onda je usledila uloga u dugoočekivanom spektaklu „Dina„. Zanimljivo je da rad na ovom ostvarenju Denija Vilneva nije video kao još jednu ulogu u tipičnoj filmskoj franšizi:
– Deni je razlog što sam igrao u „Dini“. Kada me je pozvao nije čak ni imao ulogu za mene. Rekao mi je kako će raditi film i pitao da li sam zainteresovan. A kada me je još upitao za koju ulogu, sam sam rekao – rolu vojvode Leta. I bilo je vrlo izazovno biti „specifičan zvuk“ u toj velikoj simfoniji – priznaje glumac koji je od samog starta znao da njegov lik ima “ograničeni vek trajanja”. A to, smrt Leta ga je dodatno privukla ulozi!
Pre nego što se upustio u snimanje, malo toga je znao o liku koga treba da igra u „Mesečevom vitezu“, priznaje, jer samo što je izašao iz role u filmu „Kockar“:
– Za „Kockara“ sam mnogo toga istraživao o osobama koje su pretrpele traumu i posttraumatski ratni sindrom. I posle svega toga nekako mi je bilo prirodno da uvidim šta se nalazi s druge strane spektra.
Upitan da li je i „Mesečev vitez“ još jedan dokaz da su priče o alternativnim identitetima već dugo najpopularnije, glumac kaže:
– Živimo u postrealnom svetu. Nekada nam se činilo da stvari osećamo mnogo snažnije, jasnije, a sada to nije slučaj. Ništa sada kao da nije istinito niti autentično, a mislim da se to očituje i u našoj popularnoj kulturi – reči su Oskara Ajzaka, koji ne razmišlja previše o filmskoj industriji i velikim holivudskim studijima.
Radije se usredređuje na to da napravi dobru ulogu.
– Za glumca je najvažnije da nađe svoje mesto na ovom svetu. Samo želim da radim dobre stvari i da to radim na odgovoran način!
Bonus video: De Nirova priča
