0
Glumica Kloi Sevinji govori o tome kako je biti indie ikona, o tome kako je postala majka tokom izolacije i kako se raduje drugoj sezoni “Ruske lutke”.
S obzirom da je Kloi Sevinji još uvek u svojim 40-im godinama, njen rad traje 30 godina, piše “Gardijan”. U tipičnom samozatajnom stilu, ona kroz smeh kaže: „Razgovarala sam sa mojim menadžerom o svojoj karijeri i sama sam iznenađena što je još uvek imam.”
Teško da neko ima karijeru poput Kloi. Prebacivala se između indie filmova i sitkoma, preuzimala rizične uloge i živela paralelnim životom kao stilska ikona, što joj je dalo oreol kultne slavnu ličnosti. Godinama je zaobilazila mejnstrim, nikada nije postala jako poznato ime. Ali za neke – one koji su odrasli čitajući časopise koji su pratili nju kao kul devojku iz 90-ih preko filmova kao što su „Kids“ i „Gummo“ – ona je modna i umetnička superzvezda.
U Netfliks seriji “Ruska lutka”, koja uskoro počinje svoju drugu sezonu, Sevinji igra haotičnu majku Nataše Lion, u seriji Nadia, u flešbeku. Ona poznaje Natašu – koja je pisala, ko-kreirala i glumila u seriji – godinama i opipljivo je ponosna na uspeh svoje prijateljice. Serija – koja prati Nadiu, zarobljenu u nihilističkoj vremenskoj petlji – je pobuna.
„Samo gledam svoju prijateljicu kako tako cveta; Uvek sam mislila da je genije i uvek sam želela da bude slavljena“, kaže Sevinji. „Drago mi je što mogu da doprinesem na neki mali način i da budem u njenoj blizini.“
Priča o Sevinji ide ovako: nju je kao tinejdžerku, prilikom jedne od poseta gradu iz svog doma u Konektikatu, izvukao sa ulica Njujorka modni urednik časopisa koji ju je snimao. Stažirala je u časopisu, dobila je ulogu u spotu Sonic Youth, a zatim je dobila ulogu u filmu “Kids”, koju je za nju napisao njen tadašnji dečko, reditelj Harmoni Korine. Njen profil od 6.000 reči pojavio se u Njujorkeru 1994. godine, a napisao ga je romanopisac Džej Mekinerni i uporedio je sa Edie Sedgvick. Nevoljko je pristala da bude tema teksta pod uslovom da joj nabave roze haljinu od lateksa Helmut Lang.
Izgleda da joj je dosadilo da se vraća na to vreme, ali se ipak zabavlja. Njujork je tada bio uzbudljiv, kaže ona – ova „scena koja se razvijala se dešavala“. Sevinji je radila u Liquid Sky, uticajnoj prodavnici odeće i ploča, koja je postala mesto okupljanja. „Mrzim da koristim reč hipster, ali to je bilo rođenje tog fazona u centru Njujorka. Bilo je to specifično vreme 90-ih i imala sam mnogo prijatelja koji su se bavili likovnom umetnošću i modom, filmovima i muzikom. Osećala sam se kao da umačem svoje nožne prste u sve njih.”
Da li se osećala – sa svom ovom iznenadnom pažnjom – da ima svet pred nogama? „Ne!“ ona kaže. „Kejt Vinslet je imala svet pred nogama. Samo sam težila da budem na naslovnoj strani Face [magazina]; Nisam htela da budem u “Titaniku”. Moj svet je bio prilično uzak i bila sam u redu sa tim. Kao, ovo su moji ljudi, ja ovde pripadam. Želela sam da budem karakterna glumica.”
Zato je sledeće uradila “Debelu hladovinu”, film Stiva Bušemija iz 1996. „U njemu su bili svi ti sjajni karakterni glumci – ja sam mislila: želim da ovo bude moja putanja, želim da me ljudi vide ovakvu.”
Zar nikada nije želela da ode u Holivud i postane mejnstrim? „Mislim, sada hoću“, kaže ona, smejući se. „Pokušavala sam neko vreme. Bilo je vremena kada sam se oslanjala na to i igrala igru. Ne znam da li su me smatrali ‘indie’, ili šta je to bilo, ali nisam uradila mnogo studijskih fotografija.“ Ona dodaje, smeškajući se: „Još ne.”
U svakom slučaju, intenzivna slava, kaže ona, nije izgledala baš zabavno. Krajem 90-ih izlazila je sa Džarvisom Kokerom, frontmenom grupe Pulp. „Bio je jedan od najpoznatijih ljudi u Engleskoj i sećam se kad sam bila sa njim ljudi koji su nas jurili niz ulicu“, kaže Sevinji. „Bila sam u fazonu: vau, nikad ovo ne bih želela. Mislim da je to zaista uticalo na neke od mojih odluka, s obzirom na to šta znači biti zaista javna ličnost. Onda održavanje na tom nivou takođe predstavlja svoje izazove – mislim da bi to bilo stresno.”
2020. godine, tokom lokdauna u Njujorku, Sevinji je rodila sina; par meseci ranije udala se za svog partnera, galeristu . Rođenje njihovog sina je bio čudan period, kaže ona – trenutak koji je promenio život, koji se poklopio sa promenom sveta. „Tako sam zaljubljena u njega i na sreću tako zaljubljena u svog muža, i na sreću, dobro smo prošli. Znam, za neke ljude prva godina može biti teška.” Beskonačno brine za svog sina, kaže kroz smeh, „i znam da je to samo početak”.
Bonus video: Milica Kralj i Vladislav Mihailović Rolerkoster vas vozi od smeha do suza