"Ivane i Marjane vratite se, s vama je bar bilo uzbudljivo": Perišić o tankoj sezoni, skandalima, krizi, inflaciji nagrada, piscima bliskim režimu i protivnicima

I između silnih praznika, slava, radnih i neradnih dana, pića i ića, neprestane zagledanosti u nebo ili novčanik neko se januaru i raduje. Književnici! Jer, januar je mesec nagrada.

Pre nekoliko godina pisac Vladimir Tabašević zabeležio je da početkom svake godine "pošten svet ne može da živi od spisateljica, muških, ženskih i srednjih, pisaca sa malim i velikim ‘p‘, i naših taština koje zrače željama da nam se prošlogodišnja pisanija priznaju kao relevantna, da za ta svoja pisanija dobijemo nagrade, što znači samo dve stvari: satisfakcija za krhki nam ego i neki dinar u džepu, napokon".

O tom dinaru u džepu govorio je, za vreme svog vakta kao direktora Narodne biblioteke Srbije, i pisac Vladimir Pištalo.

- Pisci nisu bogati ljudi. U odnosu na sve druge umetnike, honorari pisaca su vrlo loši - kazivao je Pištalo za Nova.rs, objašnjavajući novčani deo nagrade koju je ustanovio "Vladan Desnica", a iznosi - 12.000 evra.

I pred književnicima je, eto, onoliko uzbuđenja jer se čeka ishod trke za silna književna priznanja koja su, kad već pominjemo novac, "teška" po 10.000 evra. Najpre za NIN-ovu nagradu, pa "Beogradski pobednik", a negde na vidiku jesu i finiš nadmetanja za Nagradu "Špiro Matijević" (ujedno i najunosnije od 15.000 evra), pa za "Zlatni suncokret" (Vitalova nagrada).

Dok čekamo sud o najboljim literarnim dometima u proteklih 12 meseci slika naše književne scene i onog što se nudi publici nije baš najveselija. Tako bar misli književni teoretičar i kritičar, i naučni savetnik Instituta za književnost i umetnost Igor Perišić.

Ako pogleda opštu sliku srpske literarne scene ne može se Igor Perišić, kako priznaje za Nova.rs, oteti utisku da je književnost, nakon nekoliko godina "burnog književnog življenja, opet dospela na marginu":

- Oseća se zamor umetničkog materijala uzrokovan, pored ostalog, teškom društvenom krizom. U zbiru, bila je prilično tanka književna sezona godine 2025. Nisu se pojavila velika dela, kao što ih jeste bilo u trećoj deceniji 21. veka, poput "Dece" Milene Marković, i romana "Kad đavoli polete" Vladimira Kecmanovića i "Poslije zabave" Steva Grabovca u kojima je umetnost bila veća od života. Ipak, ako nije bilo izvrsnih, bilo je odličnih i dobrih romana - smatra Perišić.

A o tome koji su dobri, odlični pa i koji je najbolji roman odlučiće stručna javnost. U ovom "mesecu nagrada" biće to žiriji NIN-ove i Nagrade "Beogradski pobednik". Decenijama unazad naše najuglednije priznanje, NIN-ova nagrada proteklih godina bila je suočena s udarima književno-kritičke, ali i šire javnosti, bila je "predmet" bojkota, a i nedeljnik koji je dodeljuje pretrpeo je "zanimljivu" promenu vlasničke strukture. I nakon te promene, odlaska čitave redakcije, formiranja nove, usledila je i ostavka gotovo svih članova žirija koji odlučuju o NIN-ovoj nagradi.

I novouspostavljeni žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković i iz prethodnog saziva Tamara Mitrović imao je prošle godine vatreno krštenje usred studentskih protesta i blokada. I mnogi su tad primetili da se u prvoj godini rada nije "proslavio". A šta kaže Igor Perišić?

- Arbitri novog NIN-ovog žirija prošle su godine gledali da se po mogućstvu nikom ne zamere. Olakšavajuća okolnost bila je da su se teško imali sučim mnogo i zameriti. Nagrađujući Marinka Arsića Ivkova za anahroni roman "NGDL", odlučili su da ne talasaju i da time porade na ponovnoj stabilizaciji mrtvog književnog mora. Akademsko ziheraštvo ovog žirija navodi na iskušenje da se zavapi: Ivane Milenkoviću i Marjane Čakareviću, vratite se, gotovo sve vam je oprošteno, sa vama kao članovima žirija bilo je barem uzbudljivije - sud je našeg sagovornika.

Misli, naravno, Perišić na nekadašnje članove NIN-ovog žirija na koje se 18 srpskih pisaca žestoko obrušilo dovodeći u pitanje njihovu, kao i stručnost ostalih članova te i odluke. Među članovima žirija bili su i pokojni Teofil Pančić, kao predsednik, pa Branko Kukić i Marija Nenezić.

Neoprostivo previđanje "Ulma"

Za 72. NIN-ovu nagradu bilo je prijavljeno čak 195 romana. Žiri, kom se od ove godine pridružila, umesto Mitrovićeve, Jelena Mladenović, u širi izbor uvrstio je 39 naslova, među kojima su bila dela nekadašnjih laureata, neke debitantske knjige, kao i one dojučerašnjih bojkotaša NIN-a. No, već su se tu, ističe Perišić, "spotakli":

- Na nivou je skandala što roman "Ulm" Bojana Vasića ove godine nije ušao ni u širi NIN-ov izbor. Uprkos nekim dramaturškim propustima, reč je o ostvarenju koje gotovo na svakoj stranici održava majstorski čas na temu kako se piše vrhunska književnost. Moguća su dva objašnjenja. Prvo je da se radi o totalnom amaterizmu članova žirija, što teško da je slučaj. Drugo, i verovatnije je - da roman niko od njih nije ni pročitao.

I za božićne praznike žiri je dodatno suzio selekciju, uvrstivši u uži izbor 13 romana. I to: "Istina o Mariji" Nine Savčić, "Frau Beta" Laure Barne, "Etno" Igora Marojevića, "San Antonio" Muharema Bazdulja, "Bekos" Enesa Halilovića, "Karota" Darka Tuševljakovića, "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, "Zebaldova groznica" Predraga Đurića, "Besmrtne ludosti gospođe Kubat" Milana Tripkovića, "Razgovori s vješticom" Vladimira Vujovića, "Opatija Svetog Vartolomeja" Miloša Perišića, "Kraljevski paviljon" Vladimira Vučkovića i "Gistav Rusi" Aleksandra Jugovića.

No, Perišić ukazuje na propuste i prilikom pravljenja uže selekcije:

- U užem izboru nema romana "Humano preseljenje" Vide Crnčević Basare i "Lusi" Bojana Savića Ostojića, po mišljenju ovog kritičara najboljih u 2025. godini, uz "Etno" Igora Marojevića koji je preživeo seču. S lakoćom čitljive romaneskne poslastice odstranjene su iz konkurencije u ime konzervativnog naloga da se istakne ono što formalno liči na takozvanu ozbiljnu književnost (čast poslovičnim izuzecima) i potrebe da se prošara po interesima različitih izdavačkih kuća.

Već naredne nedelje znaće se koji je od ovih romana ušao u finale za 72. NIN-ovu nagradu, a krajem januara i laureat. A žiri druge, iako novije nagrade, ustanovljene 2021, ali novčano jednako vredne - "Beogradski pobednik" tek je saopštio širi izbor.

U širu selekciju žiri kog čine Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković uvrstio je 34 romana. To su: "San Antonio" Bazdulja, "Frau Beta" Barne, "Ljubavi kišnih seni“ Saše Buđevca, "Roman o agoniji i vedrini" Srđana Valjarevića, "Ulm" Vasića, "Razgovori s Vješticom" Vujovića, "Ključ prevrata" Aleksandra Gajića, "Sa suncem u očima" Olivere Doklestić, "Zebaldova groznica" Đurića, "Skriveni anđeo" Đurđine Isić, "Poslednji džoker" Baneta Jelića, "Krtice" Vladimira Kopicla, "Hamlet u paviljonu br. 6" Gorana Markovića, "Oči vremena" Lele Marković, "Etno" Marojevića, "Jednom ili dvaput" Nevene Milojević.

Takođe i "Leto gospodnje 1976" Novice Novakovića, "Drugi deo leta" Željka Obrenovića, "Balada o ubici i ubici i ubici" Dalibora Pejića, "Nisam znala šta nosim u sebi" Radmile Petrović, "Senka vodenog žiga" Divne Popov, "Terrain vague" Noela Putnika, "Letu je kraj" Dubravke Rebić, "Lusi" Savića Ostojića, "Praskozorje, Gospode" Milisava Savića.

Među 34 romana koji nastavljaju trku za 5. "Beogradskog pobednika" su i "Drugi život" Jasmine Stojanović, "Ognjenka" Aleksandra Tanurdžića, "Pjevač" Dragana Tepavčevića, "Letnjikovac" Marka Todorovića, "Crna noć nada mnom i zvezdano nebo u meni" Ivana Tokina, "Karota" Tuševljakovića, "Miš koji pegla" Bore Ćosića, "Bekos" Halilovića i "Humano preseljenje" Crnčević Basare.

Još da Stanić nagradi Negrišorca

I dok je ranijih godina imao zamerke na odluke žirija nagrade, koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda, Igor Perišić zasad nema nijednu primedbu:

- Posle greške sa nagrađivanjem "Pakraca", najslabijeg romana Vladana Matijevića, žiri "Beogradskog pobednika" se prenuo, ispostavljajući se više otkrivalačkim, čak i avangardnijim, od onog NIN-ovog. Prošlogodišnja odluka da se priznanje dodeli Sanji Savić Milosavljević za roman "Martin udio" poetički, kulturološki i ideološki proširila je vidike srpske književnosti, dok ove godine, praveći širi izbor, nisu prevideli ništa što je dobro - ocenjuje književni kritičar i teoretičar.

A vraćajući se na početak priče, one o tome kako je srpska književnost dospela na marginu Perišić secira i junake naše literarne scene u trenu društveno-političke krize kojoj se ne nazire kraj:

- Pisci protivnici vlasti iscrpljuju se u slabašno delotvornom društvenomrežnom aktivizmu, ispumpavajući književnu energiju u takmičenju za još jedan (dis)lajk na portretu svog glavnog negativnog junaka, Aleksandra Vučića. A pisci bliski režimu zbijaju redove, bez trunke zazora dodeljuju jedni drugima inflatorno umnožena književna priznanja. Ostalo je samo da Dragan Stanić počne da nagrađuje Ivana Negrišorca, i obratno, ili da osmisli još jedan pseudonim pa da mu Bog trostruko pomogne - kaže na kraju Igor Perišić.