Prava je šteta što Michaelu Hanekeu nije ponuđeno da se pozabavi ovim, drugim po redu, povampirenjem frašniže "Evil Dead" (nakon neslavnog restarta iz 2013). Prvo iz razloga što se praktično ceo film odvija unutar jedne porodice i njenog sve krvavijeg osipanja, a drugo što je u tom procesu ispoljen ne samo zavidan sadizam prema likovima, već i prema glumcima koji ih tumače i onome što im je povereno.
EVIL DEAD RISE (2023, r. Lee Cronin)
U prilog tome, reći ću samo da cvrčim za mejking ofom ovog ostvarenja i željom da upoznam roditelje jedanaestogodišnje Nell Fisher (koja u filmu izgleda kao da ima jedva sedam godina) i saznam zašto su je pustili da kroz snimanje ovog filma akumulira dovoljno trauma da joj dva života terapija neće biti dovoljna da dođe sebi. No, tamo gde bi Haneke podmuklo virio u skrivene ljudske porive da jedni drugima nanose zlo, Cronin je „ekstrovertirao“ ceo proces i pokazao nam neke proverene, ali i inovativne načine da drugome nanesemo rane. A lokve krvi u jednom trenutku bukvalno postaju galoni.
Film pravi dva omaža franšizi, jedan na početku, uvodnom sekvencom koja se odvija u kolibi nadomak jezera (kakvo bi poželeo „Petak trinaesti“), a drugi na kraju kada se jedna od junakinja prihvati motorne testere u finalnom obračunu sa „zlom“. Između toga, sačekuje nas jedna klaustrofobična, napeta, dinamična i, nadasve, porodična priča čiji horor najviše potiče od jeze koju izaziva postavka (zaboravih da kažem da ova kritika pati od spojlera)- majka se okreće protiv svoje nejači!
Kao što rekoh, čitav film odvija se u jednom stanu zgrade čije rušenje je najavljeno za par meseci, u kojoj majka sa troje dece kuburi sa preživljavanjem nakon što je otac digao sidro i napustio ih. Da stvar bude još čemernija, ključne noći pridružuje im se i majčina mlađa sestra, koja radi kao roudi za rok bendove, i koja trudna dolazi da od sestre potraži savet i podršku. Međutim, te noći dolazi do zemljotresa koji u podrumu otvara prolaz ka zaboravljenom (bankovnom) trezoru u kome je sakrivena „Knjiga mrtvih“ za aktiviranje „ivildeda“, uz ploče na kojima je snimljena propratna „crna molitva“. Najstariji sin Danny, koji je DJ, nesmotreno donosi sve to u stan i svima priređuje neviđenu žurku.
„Evil Dead Rise“ je zahvaljujući tim proto-hanekeovskim momentima zaista uznemirujući. Cronin je nakrcao dovoljno štrec-momenata, dok neizbežnost ishoda čitave situacije kontinuirano pravi neobičan ugođaj. S druge strane, upravo ekonomisanje tom „neizbežnošću“ vrlo rano patira film limitirajući njegov potencijal. Da se izrazim jednom scenom ovog filma – mi pratimo kako jedna porodica tone u spravu za mlevenje, ali sve što nam film nudi jeste superkrvavo dočaravanje tog mlevenja.
I na kraju, ako dopustite, postavka „Evil Dead Rise“ omogućuje jednu potencijalno zanimljivu interpretaciju (koja je, možda, „samo u oku posmatrača“), a ona se tiče redefinisanja, pa i potpune negacije arhetipske porodice (koja tradicionalno krasi horor filmove). Oca nema, majka je uber-negativac, a među njenom decom imamo sina (koga igra trans glumac Morgan Davies) i stariju ćerku koja izgleda kao stereotip lezbijke, dok je tetka, kao što rekoh, trudna i očigledno bez predstave o tome ko je otac. Tu i takvu porodicu zlo prepoznaje kao zgodnu da stigne do našeg sveta… Priznaćete, to je neočekivano i neobično konzervativno tretiranje porodice koja je skoro prototip „nove američke porodice“, i to u jednom američkom filmu namenjenom mladima!
OCENA: 7 MINUS /10
Bonus video: