Kada je u pitanju kvalitetna i inteligentna pop muzika iz Srbije, pored neprežaljenog Vlade Divljana uvek će vam pasti na pamet bečejski sastav Eva Braun. Bend koji svojim melodičnim, ljubavnim pesmama nalazi svoju publiku među emotivcima i tako je već 30 godina koliko postoje i slede svoj unikatan zvuk. Povod za intervju sa autorom i frontmenom Eve Braun, Goranom Vasovićem, je koncert 14. februara, za Dan zaljubljenih, u beogradskom Domu omladine i novi singl „Ti si sve“.

– Poslednji nastup u Beogradu smo imali u septembru 2019, unplagged humanitarni koncert, ali pravu svirku nismo imali u Beogradu sigurno 4-5 godina. Tako da je velika pauza bila, zbog kovida i cele ove situacije, ali s obzirom koliko smo mi lenji nama je ta pauza i dobrodošla. Zvuči kao fraza, ali sad smo se zaista zaželeli svirke. Dokle će nas držati, videćemo. Nadam se da neće ostati samo na beogradskom koncertu i da će ćemo svirati u još nekim gradovima u Srbiji – kaže za Nova.rs Goran Vasović.

Novi singl “Ti si sve” će se pojaviti 7. februara, da li je on najava i za novi album?

– Baš sam juče snimao vokale, a danas smo se dogovarali u vezi sa miksom i postprodukcijom. Poslednji singl nam je bio sa Giletom “Put za Lisabon”, pre nekoliko godina. Albuma najverovatnije neće biti. Uz svu moju ličnu naklonost koju imam ka albumima, na žalost, činjenica je da snimanje albuma ipak predstavlja besmislicu, jer s obzirom na tehnološke napretke, Jutjub i ostalo, muzika se bukvalno vraća na singlove, albumi izumiru. Rokenrol 50-ih i 60-ih godina, sve negde do “Narednika Pepera” ‘67, je funkcionisao preko singlova. Tako da se vraćamo korenima na ovaj način. Nećemo praviti klasičan spot, jer ne vidim nikakav smisao, gde se spotovi pa vrte? Moguće je da ćemo do leta objaviti još jedan singl.

Pomenuo si poznati album Bitlsa. Pretpostavljam da si gledao dokumentarac “Get Back” Pitera Džeksona, jer si veliki fan liverpulske četvorke?

– O, da, više puta. Ja sam toliko subjektivan kada su Bitlsi u pitanju, uživao sam u filmu zaista. Za mene je to stvarno bilo otkrovenje. Ja sam neko ko je čuo muziku Bitlsa kada sam imao 10-11 godina, 1980, kada je Lenon ubijen. I Bitlsi su nešto što me prati čitav život, oni su zaista deo mog života. Veoma značajni u svakom pogledu. Ne samo muzičkom, nego na više nivoa. U ovom dokumentarcu smo videli kako su oni radili, kako je to izgledalo, do sada sam samo čitao o tome. Za mene je to neprocenjivo blago i sigurno ću ga gledati još ko zna koliko puta. Ja bih mlađim bendovima preporučio da to pogledaju, da vide kako genijalni ljudi rade na muzici.

Dok sam gledao film “Get Back” povezao sam Evu Braun sa Bitlsima, jer su i kod njih u bendu bila tri jaka autora, kao i kod vas u prvoj fazi: ti, Milan Glavaški i Petar Pjer Dolinka. Fascinantno je kako je moguće da su se u tako malom gradu kao što je Bečej pojavila takva tri talentovana klinca i zajedno oformila bend.

– Opet se vraćamo na Bitlse. Mi smo se kao klinci već znali, Bečej je mali grad, mi smo ušli u muziku preko Bitlsa, inicijanalna kapisla je na žalost bilo Lenonovo ubistvo. Tad je počelo to da nas interesuje. Družili smo se zajedno, istu muziku smo slušali, jednostavno bili smo u tome zajedno od svoje desete-jedaneste godine. Verovatno smo imali jako puno vremena da sazrevamo. I nikad nas nije interesovalo da reprodukujemo muziku. Ja mislim da smo Pjer i ja prvu pesmu napisali kad smo imali po 12 godina. Jako rano smo počeli da pišemo. Stalno nas je interesovalo da imamo autorski bend. Mi smo sve svoje adolescentske dane proveli pišući muziku i prolazili smo kroz sve to i verovatno izrazli u koliko-toliki zrele autore.

Da li je među vama bilo razmirica kao i među Bitlsima?

– Kako da ne, mi smo sva trojica po temperamentu različiti, potpuno tri suprotna pola. Po karakteru, po načinu razmišljanja… Ja sam uvek bio neko ko je najviše težio komercijalnom aspektu muzike, hitovima. Njih dvojicu je uvek to nerviralo. Oni su više težili ka umetničkom, nekomercijalnom načinu razmišljanja. Ali kad se te stvari spoje kapiram da mora izaći nešto zanimljivo.

Da li pratiš ono što radi Milan Glavaški sa svojim bendom Rebel Star i da li ste u kontaktu?

– U kontaktu smo, kako ne. Mislim da je ovaj njegov poslednji album iz prošle godine i njegov najbolji album. Tačno se vidi koja je razlika kad pogledaš ono šta radi Eva Braun I Rebel Star u poslednjih 10 godina. Različito razmišljamo, ali svako je kvalitetan na svoj način. I Pjer Dolinka ima svoj bend, zove se “Svetionici severa”. Oni završavaju svoj debi album, ja ga teram da to što pre objavi jer mislim da su mu odlične pesme. Tako da od jednog benda sad imate tri.

Kako se živi u Bečeju danas, kakva je atmosfera u gradu?

– Mnogo bolje nego što je bilo, ja bih rekao. Zaista u svakom pogledu, nekako se baš budi grad. Je l’ znaš po čemu se to vidi? Skočile su cene nekretnina u celom gradu. Stvarno je ok, prilično sam zadovoljan kako se stvari odvijaju. Čini mi se da je grad počeo da diše i u privrednom i u kulturnom smislu. Topla preporuka ljudima da svrate.

Kada je umro Aki Rahimovski, emotivno si reagovao na Fejsbuku i iznenadio si možda neke ljude da si slušao Parni valjak.

– Ja sam veliki fan Parnog valjka i zaista me je pogodila Akijeva smrt. Prvi koncert na kojem sam ikada bio je 1983, na njihovoj turneji „Glavnom ulicom“. Tada sam imao 14 godina i sestra me je odvela u Novi Sad na koncert i tada sam se oduševio. Ja sam imao ogromno zadovoljstvo, i veliku privilegiju i čast pre 4-5 godina. Svirao je Parni valjak u Novom Bečeju u okviru festivala za Velike gospojinske dane i igrom slučaja sam se upoznao sa Husom. I ne samo što smo se upoznali, nego smo dva sata sedeli, pili pivo i pričali. Ja sam ga propisno ugnjavio da ga ispitujem sve te stvari, pošto mene to uvek zanima, kako je izledalo to zlatno doba jugoslovenske pop scene krajem 70-ih i početkom 80-ih. Složio se sa mnom da pesme „Bolja vremena“ i „Direktan put za nebo“ predstavljaju jedan od vrhunaca njihove karijere i ako te pesme nisu bile komercijalne. Ja nemam taj guilty pleasure fazon, ja se ne stidim svog ukusa. Na čuđenje mnogih, na mojoj listi omiljenih domaćih albuma iz 80-ih nalaze se jedno pored drugog Disciplinu kičme i Plavi orkestar.

Da se našalimo, Koja bi se ozbiljno naljutio kada bi to čuo.

– Da ti ispričam jednu anegdotu za Koju. Poznata je priča da on ne vili Bitlse. On je sjajan lik, svirao je na humanitarnim koncertima koje smo organitzovali, ali nismo se nikad sporazumeli u vezi sa Bitlsima. I svirali smo jednom zajedno u Pančevu i ja sam počeo da mu pričam kako može da ne voli Bitlse, a on se nešto branio, pošto sam ja bio dosadan. I on me u jednom trenutku uhvati za ruku i kaže mi „Ok, „Abbey Road“ nije bio loš album“.

Kakva je beogradska publika za Evu Braun?

– Neću da se šlihtam, ali zaista najbolja. Nas je Beograd stvorio. Kao prvo, ja Beograd volim kao grad. Volim da budem u njemu, sve ono što ima veze sa Beogradom mi je super. Zahvalan sam, jer mi kad smo krenuli 1992, za nas su čak govorili da smo beogradski bend, greškom su često tako pisali. „Heart Core“ je bio naš najtiražniji album i kad su mi tada pokazivali kako ide prodaja, 85 posto prodatih primeraka bilo je u Beogradu. Obožavam tu publiku, volim da sviram u Beogradu i jedva čekam koncert 14. februara.

Gosti na koncertu Eve Braun u Domu omladine biće novobečejski bend „Fjordovi“, a ulaznice su u prodaji na Ticket Vision Blagajni u DOB-u i onlajn, po ceni od 1200 dinara.

Luna park: Jelena Bogavac, Betmen Robin Boograd