0
Pred kraj godine dva nova naslova objavila je izdavačka kuća "Geopoetika" - "Mini-horor" iz pera Barbi Marković i "Ugašena zvezda turske diplomatije, ambasador Galip Balkar" čiji je autor skorašnji turski ambasador u Beogradu Tanžu Bilgič.
U prvom knjizi – zbirci „Mini-horor“, koju je s nemačkog prevela Tijana Tropin, Barbi Marković piše o Mini i Mikiju, dvoje mladih koji žive u Beču i trude se da se uklope i „urade sve kako treba“. Uprkos tome, njihov svakodnevni život prerasta u noćne more s duhovitim, nadrealnim i često mračnim obrtima. Ne progone ih samo brige, već i monstrumi, katastrofe i unutrašnje praznine. Barbi Marković promišlja „horor srednje klase“ – strah od savršenog porodičnog doručka, mobinga na poslu, nezadovoljavajućih odmora, ali i sveprisutne usamljenosti, stvarajući spomenik ljudima čija je svakodnevica ispunjena strahom.
Iz proze Marković izbija kombinacija apsurda, crnog humora i grotesknog, navode iz „Geopoetike“. Ova zbirka istovremeno nudi izuzetnu lakoću jezika, ali i filozofsku dubinu, a čitanje je zabavno, uznemirujuće i dirljivo iskustvo.
A druga knjiga „Ugašena zvezda turske diplomatije, ambasador Galip Balkar“ priča je o životu jednog od najistaknutijih pripadnika Ministarstva spoljnih poslova Turske – ambasadora Galipa Balkara, koji je bio meta i žrtva atentata dvojice jermenskih terorista 9. marta 1983. u centru Beograda. Bio je to prvi i poslednj slučaj atentata na nekog diplomatu u Jugoslaviji. Knjiga, koju je s turskog prevela Vesna Gazdić, otkriva i zanimljivu istoriju Balkarove porodice, koja se proteže od Osmanskog carstva do Republike. Saznaje se o ustrojstvu tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova, o turskom viđenju Balkana i Jugoslavije u senci hladnog rata, o jermenskim terorističkim organizacijama i, naravno, o napadu u Beogradu.
Delo je nastalo na osnovu dokumenata iz državnih arhiva Turske i Jugoslavije, kao i intervjua s neposrednim svedocima događaja. Neverovatna je bila hrabrost jugoslovenskih građana, slučajnih prolaznika, svedoka ubistva, koji su bez razmišljanja pojurili za atentatorima, a neki od njih su i stradali.
Susret s ovom knjigom vratio je Mustafu Isena u daleku prošlost, u period između 1981. i 1983. godine koji je proveo radeći kao predavač na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, zabeležio je u časopisu „Turski jezik“:
„Četrdeset godina nakon ovog nemilog događaja, za slučaj se zainteresovao Tanžu Bilgič, tadašnji ambasador u Beogradu, koji će upriličiti kutak u ambasadi posvećen uspomeni na stradalog ambasadora… Bilgič u predgovoru s čitaocima deli priču o nastanku knjige-studije, razotkrivajući svoju bezmalo sudbinsku povezanost sa Galipom Balkarom: ’Ovog posla sam se latio kako bih zabeležio diplomatske aktivnosti ambasadora Balkara i herojstvo nekih Jugoslovena i otrgao od zaborava uspomenu na Galipa Balkara’“, piše Isen.