Gde god da odeš bićeš stranac: Zašto su imigranti, autsajderi i kvir umetnici u fokusu 60. Bijenala u Veneciji

Paviljon Srbije sa izložbom Aleksandra Denića "Exposition Coloniale" otvorile su juče pored autora, direktorka Jelena Medaković, komesarka Paviljona, i ministarka kulture Maja Gojković.

Denić se u svom govoru zahvalio istoričarki umetnosti Kseniji Samardžiji s kojom je radio na izložbi, kao i svima koji su pomogli i podržali realizaciju ovog ambicioznog projekta.

Jelena Medaković je iskazala veliko zadovoljstvo i čast što Srbija „sa svojom izuzetno bogatom kulturom, stoji uz rame sa zemljama koje su deo ove prestižne i dugovečne međunarodne manifestacije još od njenih početaka.“

- Venecijansko bijenale oduvek je bilo izvor nadahnuća, mesto gde su se rađale vizionarske ideje i gde su aktuelni tokovi savremene umetnosti dobijali svoj oblik. Za mnoge umetnike predstavljanje na Bijenalu definisalo je njihov dalji put, dok su neke od izložbi priređenih ovde postale antologijski trenuci istorije umetnosti - istakla je Medakovićeva.

„Stranci svuda“

Po koncepciji umetničkog direktora 60. Bijenala umetnosti u Veneciji Adrijana Pedrose, iz Brazila, naslov centralne izložbe “Stranci svuda” preuzet je od umetničkog kolektiva Kler Fonten iz Pariza i Palerma i njihove serije radova iz 2004. - neonskih skulptura u različitim bojama, koje na skoro svim jezicima ispisuju reči “Stranci svuda”. Ovo je ujedno prvo Bijenale u Veneciji koje je osmislio kustos koji se otvoreno izjašnjava kao kvir, a prvi je i koji je na tom mestu iz Latinske Amerike.

- Izraz "Stranci svuda" ima nekoliko značenja. Najpre, gde god da odeš i gde god da si uvek ćeš naići na strance - oni su svuda. A drugo, gde god se nađeš istinski se, u dubini, stranac - kaže Pedrosa.

Deo centralne izložbe, nazvan Nukleo kontemporaneo, fokusiran je na strance, domoroce, kvir i autsajder umetnike, dok je segment Nukleo storiko posvećen modernizmu globalnog juga i umetnika 20. veka, koji su delovali na tom području, što Pedrosa vidi kao "odavanje duga".

- Svako od nas može biti stranac. Srbija, zemlja raskršća, bogata je istorijom seoba, dolazaka, naseljavanja, odlazaka u svet i povrataka. Ispunjena je bogatstvom različitosti koje su u nju donele i prilike i neprilike. Čvrsto verujem da su upravo zato nama rasizam i ksenofobija strani. Stranac u Srbiji nikada nije samo tuđin, on je i gost i prijatelj. Kao što, s druge strane, i svaki čovek postaje sam sebi stranac ako živi u svetu koji ne prepoznaje. Srbija ima autentičan odgovor na pitanje ovog Bijenala. Kao ministar kulture, ovaj nastup smatram jednim od najznačajnijih dokaza naše pune posvećenosti slobodi, nezavisnosti i ljudskosti, koji se moraju braniti upravo umetnošću - kazala je, između ostalog, Maja Gojković.

Izložba „Exposition Coloniale“ Aleksandra Denića, prema mišljenju ministarke, direktno i jezgrovito odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala. Reč je, kako je istakla, o izuzetnoj snazi kreativnosti, o hrabrosti kritike svakodnevnih kolonizovanih oblika života i kategorija na koje smo navikli, prikazanih kroz originalnost u oblikovanju i preoblikovanju prostora i vremena.

Umetnici iz regiona

Među 88 nacionalnih paviljona u Arsenalu i Đardinima, kao i na različitim lokacijama u Veneciji, četiri zemlje učestvuju prvi put – Benin, Etiopija, Tanzanija i Istočni Timor, dok su Nikaragva, Panama i Senegal prvi put u sopstvenim paviljonima, a ne u gostima.

Kada je reč o regionu, Bosna i Hercegovina učestvuje projektom “Mera mora” Stjepana Skoka. Hrvatsku predstavlja Vlatka Horvat projektom “Priručnim sredstvima”, koji će se razvijati kao dinamična akumulišuća izložba umetničkih radova velikog broja međunarodnih umetnica i umetnika koji žive “kao stranci”.

Crnu Goru predstavlja Darja Bajagić projektom “Potrebno je ostrvo za ovako dobar osećaj”, koji je posvećen ostrvu i nekadašnjem logoru Mamula. Izložba Crne Gore, čiji je komesar Vladislav Šćepanović, a kustoskinja Ana Simona Zelenović, nije više u Palati “Mali Pjero”, već u venecijanskom distriktu Ospedaleto. Severnu Makedoniju predstavlja Slavica Janešlieva projektom “Inter Spem et Metum", dok iz Slovenije dolazi Nika Špan projektom „Baštenska tajna za tebe“. Kosovo predstavlja Doruntina Kastarti projektom “Eho tišine metala i kože”.

Italijanski paviljon predstavlja projekat “Slušati” Masima Bertolinija, koji uključuje kontribucije specijalno kreirane od muzičara i pisaca. Paviljon Vatikana sa izložbom “Mojim očima” smešten je ovoga puta u ženski zatvor na Gvideki, a poseban paviljon ima i sam grad Venecija.

Rat nad umetnošću

Na Bijenalu, ponovo svojevoljno, nema Rusije, koja je ustupila paviljon Boliviji, a i ove godine nad umetnošću se "nadvio oblak rata”. Za razliku od prošlog izdanja Bijenala, kad je počeo da besni rat u Ukrajini, ovoga puta je to onaj u Pojasu Gaze.

Umetnica Rut Patir, koja je prošlog septembra izabrana da predstavlja Izrael, odlučila je da digne svoj glas i iz protesta zbog rata u Gazi ne otvori izložbu u Paviljonu Izraela “sve dok ne bude postignut sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca u Pojasu Gaze“.

Palestina, s druge strane, nikada nije imala nacionalni paviljon u Veneciji, jer Italija ne priznaje njenu suverenost.

Svečano otvaranje 60. Bijenala proteklo je uz tradicionalnu dodelu nagrada, o kojima je odlučio žiri kojeg su činili: američka kustoskinja i profesorka na Kolumbija univerzitetu Džulija Brajan-Vilson (predsednica), indonežanska kustoskinja i autorka Alia Svastika, nigerijski kustos i likovni kritičar Čika Okeke-Agulu, italijanska kustoskinja Elena Kripa i francusko-kolumbijska kustoskinja Marija Injes Rodrigez.

Posebno priznanje dobilo je delo ''Odjekujuća tišina metala i kože'' umetnice sa KiM Doruntine Kastrate. Nagradu Zlatni lav za nacionalno učešće osvojilo je australijsko delo ''Porodica i krvno srodstvo'', umetnika Arčija Mura, a za najboljeg učesnika međunarodne izložbe dobio je Mataaho Collective sa Novog Zelanda, dok je Srebrnog lava odnela britansko-nigerijska umetnica Karima Ašadu. Žiri je odlučio da dodeli specijalna priznanja Palestinki Samiji Halabi i argentinskoj umetnici La Ćola Poblete.

„Zlatnog lava“ za životno delo dobile su brazilska umetnica rođena u Italiji Ana Marija Maiolino i turska umetnica Nil Jalter, koja živi i radi u Parizu.

Bonus video: Bijenale u Veneciji