Predstava "Labudova jezera" sa komadima četvoro koreografa i izvođenju igrača kompanije Gotje dens iz Štutgarta, ispraćena je stajaćim ovacijama sinoć u prepunoj sali Opere Madlenianum.
Ovo provokativno čitanje baletskog klasika obeležilo je završnicu 19. Beogradskog festivala igre u Beogradu!
Međutim, ovacijama u Madlenianumu prethodila je prava avantura… Naime, dolazak igrača kompanije „Gotje dens“ (Gauthier Dance) u Srbiju bio je svojevrsni filmski zaplet. Jer, trebalo je da igrači stignu dan ranije, ali kasnio im je let do Minhena, odakle je trebalo da dođu u Beograd, i bili su prinuđeni da menjaju avion. Međutim, pronaći drugi let za 27 igrača i prateće članove kompanije bilo je gotovo nemoguća misija.
I dok bi neka druga trupa verovatno odložila nastup, direktor kompanije Gotje dens Erik Gotje nije od „te fele“. Po svaku cenu je želeo da dođe u srpsku prestonicu,evashodno zbog velikog poštovanja koje ima prema Beogradskom festivalu igre.
I pravo sa aerodroma došli su u Operu Madlenianum. Jedva da su se zagrejali, a već su izašli na scenu kako bi izveli komade koreografa Kajetana Sota, Mari Šuinar, Marka Gekea i Hofera Šehtera u novom, savremenom čitanju jednog od najčuvenijih baleta svih vremena – „Labudovog jezera“ Petra Iljiča Čajkovskog.
Publika Beogradskof festivala igre prvo je videla Sotov „Bez naslova“ za sedam igrača. Igrači u upečatljivim crnim kostimima, pred crnom pozadinom svedene scenografije, uz originalnu muziku Pitera Gregsona, prikazali su uzbudljive trenutke ljudskih transformacija, ponudivši neobične ideje i ekscentričnost, ali i nežan pogled na svet.
– Fasciniran sam time kako je izveden ovaj komad. Znate, stigli smo pre dva sata ovde i zaista je to trebalo izvesti. Pored Kajetanovog, tu su još tri komada. Kada sam razmišljao o tome koju celovečernju predstavu bi mogla da radi jedna kompanija koja se bavi savremenom igrom, pomislio sam: Pa „Labudovo jezero!“ Pred sobom sam imao spisak sa imenima četvoro velikih koreografa i nisam mogao da se odlučim koga bih od njih pozvao. A onda sam na jednom papiru slučajno umesto „jezero“ napisao „jezera“ i sinulo mi je: pozvaću svo četvoro! – ispričao je sa scene između dva komada Erik Gotje, igrač, koreograf i direktor kompanije.
Mari Šuinar, jedna od najvažnijih figura savremene igre, dobitnica nagrade „Jovan Ćirilov“ Beogradskog festivala igre za komad „Hijeronimus Boš: Vrt ovozemaljskih uživanja“ 2018, u svojim delima ukorenjenim u avangardi neretko ističe i društveno angažovane poruke. U komadu „Labudova pesma: Jezero“, uz muziku Čajkovskog koju je preradio kompozitor Luj Difon, slavna kanadska umetnica problematizuje tradicionalnu rodnu podelu uloga, a igrači/ce (sa baletskim patikama na rukama) na kraju uzvikuju snažne feminističke poruke o nedopustivosti nasilja nad ženama.
Nemački koreograf Marko Geke već se ranije bavio „Labudovim jezerom“, kada je kreirao duet Crnog labuda i Valcer na originalnu muziku iz ovog baleta. Međutim, u komadu Šara Nur, nazvanom tako po neobičnom jezeru u Rusiji, odlučio se da istraži savremenost romantične bajke koju je proslavio Čajkovski. Njegovi igrači se, uz muziku Bjork, suprotstavljaju romantičnoj tradiciji koja je labuda predstavljala u ženskoj konotaciji.
Koreograf Hofeš Šehter, nekadašnji igrač izraelske Kompanije Batševa, školovani kompozitor i perkusionista, takođe je poznat publici Beogradskog festivala igre, jer je njegova londonska trupa do sada dva puta gostovala, sa predstavama „Politička majka“ i „Sunce“. U njegovim se koreografijama inovacije spajaju sa insistiranjem na političkoj relevantnosti, tako da i u komadu Labudova torta, „nastalom od strane onih koji nemaju dom, mesto i izbor“, kroz njihova stremljenja, maštu i snove, pokazuje da u romantičnoj priči, koja se temelji na pretpostavci „lepog, nevinog i čistog“, zapravo ništa nije „ni čisto ni nevino“.
Završetak ovog komada sa dosta elemenata mjuzikla, za koji je Šehter sam pisao muziku, publika je dočekala na nogama, a izlazak svih igrača iz „Labudovih jezera“ na scenu posetioci su dočekali dugim ovacijama. Ansambl Gotje densa su iz publike pozdravili i nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib, kao i njegove kolege, ambasadori Holandije, Belgije, Izraela, ali i igrači kubanske Malpaso kompanije igre sa umetničkim direktorom i koreografom Fernandom Saezom, koji su na Beogradskom festivalu igre nastupili 7. i 8. aprila u Beogradu i Novom Sadu.
Direktor kompanije Erik Gotje između izvođenja komada iz „Labudovih jezera“ duhovito se obraćao publici i pričao kako je pozvao četvoro vrhunskih koreografa da se poduhvate klasika umetničke igre. Publika je tako čula da Mari Šuinar zapravo ne voli „Labudovo jezero“, da je Geke svoj komad zamislio sa „pet, šest“ kompozicija Bjork, što bi zbog autorskih prava kompaniju koštalo više od cele predstave, a sve je rešeno kada je koreograf sam sebe snimio na telefon kako peva pesme islandske zvezde iskoristivši ih u komadu, dok je Šehter kompletnu muziku i koreografiju završio za samo tri nedelje.
– Srećni ste što imate Beogradski festival igre i Aju Jung. I ja organizujem festival u Nemačkoj i znam koliko je to teško. Taj naš festival postoji četiri godine, a Beogradski festival igre dogodine će napuniti 20, pa mogu samo da zamislim koliko je snage potrebno za to – poručio je Gotje publici.
Podsetimo, Erik Gotje se publici Beogradskog festivala igre kao igrač prvi put predstavio na petom festivalskom izdanju, sa predstavom „Don Q“, a zatim i tokom 16. izdanja sa solom „Poklon“. Međutim, trenutno, ne igra, niti radi koreografije, što ovako objašnjava:
– Nemoguće je biti i igrač, i koreograf, i direktor kompanije. Trebalo bi da date sve od sebe. To je lekcija koju sam naučio u životu: ako želite da nešto radite, onda to radite kako treba. Trenutno ne mogu da radim druge stvari, jer vodim kompaniju, organizujem festival igre, a pored toga sam otac troje dece i važno mi je da provodim što više vremena sa njima. Možda se nekad vratim igri, razmišljam ponekad o tome…
Balet Čajkovskog izvođen je bezbroj puta, širom sveta, u različitim verzijama. Međutim, kao direktor kompanije odlučio se za „Labudovo jezero“, znajući da je taj komad duboko utkan u svest publike:
– A onda ih iznenadite, kao sa ovom predstavom. Očekuju „Labudovo jezero“, a vide nešto drugo, potpuno savršeno, i budu iznenađeni. Ljudi uvek ustanu, zadovoljni su. Postoji taj trenutak na kraju kada vidite sve igrače, u kostimima iz prethodnih komada, sve njih zajedno, i pomislite: ovi ljudi ovde su sve to uradili. A to je predstava koja traje bezmalo dva sata. Prijem je uvek odličan, ali je možda to što sam spomenuo da smo stigli samo dva sata pre predstave uticalo na beogradsku publiku da pokaže još više respekta i emocija prema igračima, koji dolaze iz Nemačke, Bolivije, Tajvana, Španije, Belgije, Italije, Švajcarske… – objašnjava, a na pitanje koji od četiri komada iz „Labudovih jezera“ mu se najviše dopada odgovara:
– Rekao bih sva četiri, jer je svaki od njih poseban. Tu je odličan komad Kajetana Sotoa za sedam igrača, sa upečatljivom crnom odećom. Komad Mari Šuinar je ono što žene imaju da saopšte. Znate, ljudi obično kažu labud je žensko i misle da zato nije jaka životinja, nego je samo lepa. Ali labudovi su, zapravo, veoma jaki, posebno kada su ljuti. Ona želi da kaže da labudovi, osim što su možda lepi, imaju i šta da kažu. I to mi se jako dopada. Markov komad je zadivljujuć, vidi se da je bio inspirisan, a tu je i taj kvalitet pokreta i njegov poseban koreografski jezik. A Hofešov komad je kao neka žurka, ali kakva! Odavno nije bilo ovako dobrih „Labudovih jezera“!
Već sledećeg meseca kompaniju očekuje premijera predstave „Sedam smrtnih grehova“ sa komadima koreografa Šaron Ejal, Saše Valc, Sidija Larbija Šerkauija, Hofeša Šehtera, Marka Gekea, Markosa Moraua i Ažur Barton. Pre te premijere napraviće Gotje kratku pauzu kako bi otputovao u Kanadu u posetu roditeljima. Rođen je u Montrealu, a sticaj okolnosti je hteo da u finalu ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre dve predstave, 11. i 12. aprila u Novom Sadu, odigraju igrači Džez baleta Montreal.
– Gledao sam ih pre tri godine. Jako su dobri – smatra Gotje, koji je u Montrealu i počeo da se bavi igrom, usavršavao se u Torontu, a pre četvrt veka usledio je poziv iz Štutgarta. Ljubitelji igre u Nemačkoj prepoznaju ga i neretko mu traže autograme ili žele da se slikaju s njim:
– Znate, u Štutgartu sam 25 godina. Proveo sam tu 10 godina kao igrač, bio sam solista Štutgartskog baleta, a poslednjih 14 godina vodim Gotje dens. Ljudi me znaju, naravno. Pored toga i sviram, bavim se rok muzikom. Ako Aja ponovo pozove kompaniju na Beogradski fesival igre, možda bi trebalo da organizujem i koncert – kaže na kraju kroz smeh Erik Gotje.
Bonus video: Otvaranje Beogradskog festivala igre
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare