U backstageu EXIT-ove Glavne bine vlada načelo: sloboda, jednakost, bratstvo. Sloboda je dabome umetnička, jednakost znači da svi ravnopravno ginu od posla, a bratstvo, to jest sestrinstvo, upražnjava se samo na trenutak, kada se okonča glavni događaj... a zatim, sve iznova. Velike zvezde, tehničari, hostovi, kuvari, menadžeri raznih sektora – ovde niko nema posebne priviliegije, jer svi danonoćno rade za vreme festivala, bez prava na grešku, da bi se EXIT uopšte desio.
Dobro došli! Evo nas u backstage delu Glavne bine na EXIT festivalu, jer ovde radimo, „idemo da radimo/a znamo tačno šta radimo/idemo, radimo, idemo, radimo“, što reče Konstrakta, i tako… bar dve decenije. Sudeći po pitanjima koja dobijamo već godinama, backstage Maina je teritorija koju bi rado i bez ikakvog premišljanja posetio svako ko ima ili samo misli da ima veze sa muzikom i priključenijima u našoj domovini. Ponekad se čini da bi cela Srbija jednostavno volela da se nekako udobno smesti u backstage EXIT-a i gluvari po celu noć sa čuvenim muzičarima koji ovde dolaze da nastupaju, a da u publici istovremeno ne mora da bude ama baš niko. Hajde da svi visimo sa Nickom Caveom, što da ne!
Kada bi postojala ulaznica za backstage, neki ljudi bi je možda plaćali milionima, a da ne pitaju… premda, znajući ovdašnje navike, verovatno bi radije iskamčivali kartu za ovako ekskluzivnu lokaciju, kako to uobičajeno u Srbijalendu biva. Fetiš boravka u backstageu, ukratko, dobio je takve razmere da urednici lome ruke i dovode telefone do usijanja, ne bi li došli do neke pikanterije – koje u stvari nema – jer je backstage zapravo velika udarnička površina natprosečnog intenziteta, u okviru koje se upražnjava isključivo ono što se u Srbiji definitivno najmanje ceni – RADI SE! Po merilima kafanske javnosti, to znači da se tamo – ne dešava ništa specijalno.
Uzmimo, na primer, Napalm Death. Njima za nastup skoro ništa ne treba osim čistih peškira i vode. Jer, oni su anarhisti i rade svoju stvar već celih četrdeset i kusur godina, od sada već davne 1981: nakon njihovih jasnih reči o tome šta misle o establišmentu svih boja, te njihovog radikalnog zasecanja u ukvareno tkivo popularne kulture i savremenog društva, sa onim uši-cepajućim grindcore izrazom koji nikog ne ostavlja ravnodušnim, pa ni gledaoce RTS – ceo festival izgleda skroz drugačije. Ako Napalm Death, rečju, mogu da otvore EXIT 2022 – i to u pravom trenutku, dok se konstrukcija sveta kakvog oduvek znamo opasno ljulja da zgromi sve ono što se još uvek ljudskim zove – onda posle Barneyja Greenwaya i ekipe, stanje u glavama prisutnih dobija ekstremno nov smisao, jer se karte u ovom špilu odjednom počinju nepredvidljivo da dele. Po završetku ovako brutalne lekcije, ni puka zabava više nije samo zabava i sve dobija gorču notu.
No, najslađe od svega jeste što se pred koncert Napalm Death sa pevačem Markom „Barneyjem“ Greenwayem, podrške radi, tu negde uz Main druži niko drugi do Wattie Buchan, pevač slavnog škotskog punk rock benda The Exploited („Punks Not Dead“) glavom i mohawk frizurom! Šta da se kaže – dve totalne legende kad je u pitanju istrajavanje u humanim načelima tokom decenija, takoreći savest muzičke scene, na jednom kvadratnom metru zajedno. Oni ne zahtevaju ništa osim ma kakve bine i ozvučenja da budu ono što jesu, pa da samo njihovo prisustvo odmah demistifikuje šou biznis kao takav. Još kad Wattie odgovori na pitanje gde će posle: „Idem da slušam Adama Beyera na Dance Areni, onog techno genija iz Švedske, pratim ga godinama“, postaje jasno da se prave muzičke ličnosti i dalje lože na muziku kao takvu, a ne na pakovanje. Eto, to se dešava u backstageu: odatle se jasno vidi ko ima šta da kaže, a ko je čist industrijski proizvod.
Uzmimo za primer Iggy Azaleau. Koliko god bila pod sumnjom da je industrijski proizvod, Azalea uživo dokazuje da je autentična – njen nastup, izraz je ulične kulture, predstavljene na upečatljiv način, sa trupom moćnih plesačica i koreografijom koja ne bode oči, a umetnički podiže predstavu na zavidan nivo. Iza scene, Iggy je raspričana, srdačna mlada žena, koja nipošto ne namerava da odustane od muzičke karijere, kako je to pisalo u nekim medijima – samo da pokuša da nađe svoj pravi put. Često zaboravljamo da je ona jedina bela dama koju danas možemo smatrati važećom zvezdom hip hopa. I, izgleda da joj se pravi put ukazuje – nakon nastupa deluje prezadovoljno reakcijom gomile mladih devojaka u publici.
Nick Cave: „Bilo mi je veoma prijatno ovde!“
Ili, još bolje, uzmimo Nicka Cavea. Ovaj neodoljivi zavodnik, mračne inspiracije, dugo je tumarao krivudavim putem koji se najzad, bar naoko, ispravio i u poslednjih desetak godina nekim čudom ga poveo pravo u rock panteon današnjice. Nick je istorijska pojava, jedna od najinteresantnijih persona na muzičkoj pozornici generalno, a ovo je već treći put da nastupa na EXIT festivalu. Prvi put došao je 2012. sa projektom Grinderman (u kome pamtimo Warrena Ellisa kako svira violinu ležeći!) – tad je njegov sin Luke kampovao u Novom Sadu, a Nick je kolima svratio po njega i odveo ga na ručak.
Ako to nije sudbinska povezanost sa lokacijom – ne znamo šta bi drugo bilo! Par tragedija kasnije i par osetljivih, artistički trijumfalnih albuma docnije, susrećemo jednog prilično veselog, sjajno izgledajućeg i odlično raspoloženog Nicka Cavea: suprotno svim očekivanjima, pa i napisima u raznim mistifikatorskim kritičarskim spisanijama, njegov nastup na EXIT-u 2022 bio je ekstremno pozitivan i druželjubiv. Iza bine, videli smo prizore kakvima nikad dosad nismo svedočili – Nicka kako se fotografiše sa prisutnim članovima našeg tima, Nicka što susretljivo pita: „Da li je to neko doneo nešto da se potpisuje?“, i potom rado uzima prinete ploče i knjige da stavi svoj autogram.
Konačno, Nicka koji se sam od sebe zahvaljuje, „onim“ svojim glasom za padanje u nesvest: „Bilo mi je veoma prijatno ovde!“. Kad to čujete iz njegovih usta, neminovno se zapitate zašto vas posle svakog festivalskog izdanja neko ponovo kritikuje kako ne znate da radite svoj posao, ili kako EXIT festival ne valja ništa, jer ima neizmerno kvalitetnijih od njega, kao i da je sve propalo, da je nekad bilo bolje… izvinite, ali Nicku Caveu ovde je realno bilo toooliko dobro.
A dobro je bilo i njegovoj mnogobrojnoj ekipi što je – uz našu tehničku i svaku drugu podršku – izvela složen zahvat višečasovne tonske probe i eksplozivnog koncerta, a zatim i njegovim muzičarima iz The Bad Seeds, sa kojima je posle koncerta u backstageu sedeo na večeri sasvim ravnopravno, kao član družine, jednako važan kao bilo ko drugi među njima. A posebno dobro bilo je Warrenu Ellisu, koji se izležavao u našoj bašti – po svemu ’glavnoj zvezdi’ backstagea – uživajući u lepom vremenu i razgovarajući sa nama o izuzetnom poetskom albumu kog je prošle godine snimio sa veterankom Marianne Faithfull.
Zvuči neverovatno, ali sâm je rekao: „Vi ste prvi na ovoj turneji koji mi prilazite da pričamo o ploči na koju sam toliko ponosan“, deleći usput elegantan kompliment Zorici kako ne samo da je napisala izvanredan tekst o tom albumu „She Walks in Beauty“ (kog smo mu preveli na njegov zahtev), nego i da izgleda predivno: „First of all, I can say that you look gorgeous“. Toliko o EXIT-u, gde se neprestano dešava neka delikatna konverzacija i viteška etikecija, i to na evropskom nivou.
Uzmimo, recimo, Calvina Harrisa. U redu, on je najbogatiji i najtraženiji di-džej na kugli zemaljskoj. Na njegov nastup došla je takođe nesaglediva količina ljudi, kao i na Nicka Cavea, ali su to ipak bile dve različite grupacije. I ovo je neki pokazatelj kako smo postali deo svetske baštine, što ne bismo mogli ni da budemo niti da to predstavimo – da nemamo EXIT. Konačno, ugostiti izvođača ovakvog kalibra u današnjoj popularnoj muzici na festivalu, govori i o poslovnom dostignuću čitave jedne sredine, pa i o njenom kulturnom formatu. Pri čemu, sam Calvin, istinski superstar, komunicira sa okolinom kao prostodušan momak, koji je potpuno svestan posebne veličine i značaja mesta na kome nastupa. I, verujte, poštuje to što vidi i oseća, jer apsolutno razume da je EXIT festival retkost među ostalim svetskim muzičkim ’mejdžorima’, što ih redovno pohodi.
Konstrakta: zaokruženje misije
Uzmimo, konačno, Konstraktu. Njen trijumfalni koncert zaokružio je EXIT 2022 više nego čovekoljubivom porukom, koja je svu ovu aktuelnu svetsku orvelovštinu a la 1984. učinila bar za trenutak podnošljivom i nadvladavajuće plemenitom. Dok prisustvujete ovako nadmoćnom nastupu domaće zvezde, ne možete a da se ne zapitate: kako je ovo uopšte moguće?! Jedna beogradska devojka, pametna, lepa, obrazovana i talentovana, za koju do Pesme Evrovizije ovdašnja Srbija gotovo da nije ni znala, superiorno širi svoje vibracije i snagu svog novootkrivenog bića na desetine hiljada okupljenih, svih boja, nacija, verskih, seksualnih, političkih i drugih opredeljenja, bez ostatka, prenoseći im isceljujući glas o ljubavi i ličnom poverenju da svi zajedno možemo bolje, uspešnije, štaviše monumentalnije.
E pa, ako ovo nije najviša tačka do koje naše lokalno bitisanje uspeva da se civilizacijski uzdigne, onda stvarno ne znamo šta bi to drugo moglo biti! Konstraktin nastup otprilike poručuje kako je lepota umetnosti ono što će zaista spasiti svet, a nikako ne mrzovoljno prenemaganje vlastodržaca širom planete, njihovi patetični otadžbinski diskursi, ili tobožnja briga za mir iza koje se valjaju milijarde profita u već nekakvoj valuti. Konstrakta sa Main stagea EXIT-a isijava ideju nedvosmislenog altruizma, poput bele golubice koja nadmašuje veroispovesti, rase, državne granice, generacije i ukuse.
I, kao da sa scene ubedljivo sugeriše, školujte se, deco, i sve vaše želje će se ostvariti. Radite naporno i verujte u sebe, pa ćete možda postati idol miliona. Čitajte knjige i bićete najlepše žene i muškarci na svetu. Ma, bravo! Konstraktu smesta za Ministarku kulture, ako ima iole pameti u nas Srba. Mada je ona već sada na takvoj poziciji, što se svih nas okupljenih tiče. Ovako se čovekov duh neprestano potvrđuje, kao što to već jednom davno Džojs reče. A to može samo na EXIT-u.
Bonus video: Konstrakta nastup na EXIT-u
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare