Za Aleksandra Sergejeviča Puškina vreme koje je provodio u karantinu bilo je izuzetno plodno, navode književni istoričari. Veliki ruski romantičarski pesnik je 1827. zemljacima, smešten u karantin zbog kolere, poslao i čestitku uz stihove, a tri godine kasnije, u samoizolaciji zbog iste pošasti, završio je dva poglavlja čuvenog romana u stihovima “Evgenije Onjegin”, “Male tragedije”, knjigu priča i brojne lirske pesme. Čak je meštanima svog sela održao i predavanje.
„Dozvolite mi, draga braćo i sestre, sugrađani i svi zemljaci, da Vam iz karantina čestitam veliki prolećni praznik“, poručio je veliki pesnik 1827. godine, dodajući i četiri katrena pesme:
Sve će otići i sve će proći, / otići će sve brige i panika, / opet će putevi postati ravni / i vrtovi će opet biti puni cveća.
Pozovimo u pomoć razum, / Pobedimo bolest silom znanja, / I dane teškog ispita / preživimo kao jedna porodica!
Postaćemo čišći i mudriji / ne podlegli mraku i strahu. / Uzdignimo se duhom i postaćemo
bliži i bolji jedni prema drugima!
I neka se za prazničnim stolom / Svi opet radujemo Životu, / I neka i na ovaj dan Svevišnji
pošalje komad sreće u svaki dom!
Tri godine kasnije, pesnik je ponovo morao u karantin. Taj period u njegovom životu postaće poznat kao „Jesen u Boldinu“, izraz koji je postao i fraza u ruskom jeziku koja označava plodno vreme provedeno u izolaciji.
Odloženo venčanje sa Natalijom Gončarevom
U septembru 1830. tada 31-godišnji pesnik doputovao je na porodično imanje u Boldinu, u oblasti Njižnjeg Novgoroda. Trebalo je da preuzme upravljanje selom Kistenjevo koje mu je otac poverio u vreme kada je pesnik trebalo da se venča sa Natalijom Gončarevom. Venčanje je odloženo za jesen, a onda se proširila epidemija kuge i otvoreni su karantini širom Rusije, piše „Raša bijond“.
Istog meseca, Puškin piše verenici: „Javljeno mi je da je pet zona odavde do Moskve stavljeno pod karantin, a u svakoj od njih moraću da provedem po 14 dana. Saberi sve to i zamisli kako sam raspoložen!”
Međutim, koliko god bio u lošem raspoloženju zbog zatvaranja, veliki pesnik iskoristio je to vreme da piše. I to ne tek usput, nego su tada nastali i delovi nekih od njegovih najpoznatijih dela.
Puškin je tada napisao osmo i deveto poglavlje „Evgenija Onjegina“, sumirajući i svoj rad u završnom poglavlju, scene iz života na selu poslužile su mu za „Belkinove priče“, završio je i „Male tragedije“, gde se nalazi i pesma „Gozba za vreme kuge“.
„Ne plaćate dažbine, a previše pijete“
Puškin je sa predikaonice lokalne crkve održao i predavanje o koleri za meštane svog sela. Slavni pesnik je, kako prenosi „Raša bijond“ pozivajući se na beleške Puškinovog savremenika Pjotra Boborikina, okupljenim seljanima rekao: „Kolera vam je poslata, braćo, jer ne plaćate dažbine, a previše pijete. Ako ovako nastavite, bićete bičevani. Amin!“.
Puškin se, prema pisanju biografa i istoričara književnosti, oglušio o zahtev vlasti da se, kao pripadnik aristokratije, lati javnih dužnosti, a čak je u jednom trenutku pokušao da prekrši zabranu kretanja da bi otišao do Moskve i video verenicu, ali je odustao kada je čuo da je ona evakuisana iz grada. Karantini su ukinuti u decembru te godine i Puškin se vratio u Moskvu.
„Karantini su obustavili privredu i teretni saobraćaj, poništili ugovore i uništili kočijaše, uskratili prihode seljana i gazda, i skoro izazvali pobune u 16 oblasti“, pisao je pesnik godinu kasnije.
Život u izolaciji
Međutim, u izolaciji je video i prednosti, sa zanosom opisujući stepe bez ljudi na vidiku, mogućnosti da u samoći jaše konje i piše koliko želi. U pismu Nataliji Gončarovoj opisao je i svoju dnevnu rutinu iz dana izolacije.
“Pustio sam i bradu, kao što stara izreka kaže: brkovi i brada na diku su momka mlada. Kad izađem, zovu me striče. Ustajem u sedam, pijem kafu i lenčarim do tri. Pisao sam mnogo poslednjih dana, i mnogo šta napisao. U tri idem da jašem, u pet se kupam i posle večeram krompire i varivo. Onda čitam do devet”, napisao je slavni pesnik u pismu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
