Podeli:
Foto: Tetra Images / Tetra Images / Profimedia

Zatvoreni ste u stanu zbog epidemije koronavirusa, vreme provodite u (samo)izolaciji ili preventivno izbegavate da odete bilo gde, ali čak i da još niste na to prinuđeni nemate mnogo izbora: koncerti, predstave i razni drugi kulturni događaji se otkazuju i odlažu, kao i premijere novih filmova. Ali postoji rešenje da kulturne sadržaje unesete u svoje domove, pogotovu sada, kada za to imate više vremena. Mogućnosti za "kulturu u doba korone" ima više, a ovaj put preporučujemo vam i knjige vezane "za temu", kao i one čije čitanje traži vremena, ali su toliko dobre da će vam pomoći da se potpuno isključite.

Sa pojavom koronavirusa i njegovim širenjem do razmera pandemije, mnogi ljubitelji književnosti setili su se da to nije prvi put da su velike zaraze bile tema književnih dela, još od Homerove „Ilijade“, koja su vremenom postali klasici. Istoričari književnosti skrenuće pažnju pre svega na sledećih pet:

Đovani Bokačo – “Dekameron”

Grupa mladih sklanja se od epidemije kuge iz Firence u napuštenu vilu. Da bi prekratili vreme, svake večeri pričaju priče na zadate teme: primeri moći sudbine, ljudske volje, ljubavi sa tragičnim ili srećnim krajem, prevara, smicalica, vrlina… Rezultat je stotinu majstorski ispričanih priča punih požude, avantura, duhovitosti i mudrosti.

Foto:promo

Osim što je reč o vrhunskom književnom delu, renesansni “Dekameron” (Dereta, 2014, a objavljen je kod nas i u brojnim drugim izdanjima), prema tvrdnjama profesora organizovanog ponašanja na Univerzitetu u Londonu Andrea Spajsera pravi je izvor saveta kako se nositi sa epidemijom.

Bokačovu zbirku novela je u istoriju filma ubeležio italijanski reditelj, pesnik i pisac Pjer Paolo Pazolini svojim ostvarenjem “Dekameron” iz 1971. godine.

Tomas Man – “Čarobni breg”

Veliki društveno-idejni roman klasika nemačke i svetske književnosti odigrava se takođe u nekoj vrsti izolacije, u sanatorijumu gde glavni junak, Hans Kastorp, ostaje punih sedam godina.

Foto:promo

Delo na više od 600 stranica (ljubitelji klasika kod nas su se ovog neprolazno snažnog romana setili i tokom bombardovanja 1999.) ne samo što živo slika likove s početka 20. veka, nego i borbu života i smrti, humanističko-demokratskih i reakcionarno-konzervativnih pogleda na svet. Za “Čarobni breg” (“Vulkan”, 2003. ali i brojna ranija izdanja) Tomas Man dobio je 1929. Nobelovu nagradu za književnost.

Alber Kami – “Kuga”

U Oranu, gradu na obali Severa Afrike, iznenada se svuda pojavljuju pacovi kao predznaci epidemije kuge, koja zatiče stanovnike nespremnim, ali i nevoljnim da prihvate razmere katastrofe kakva im se sprema.

Foto: promo

Ova bolest postepeno postaje sveprisutna stvarnost, u kojoj se rastače prošlost, sadašnjost, a pogovoro budućnost, navodi se uz izdanje “Kuge” (Kontrast, 2018, Nolit, 1989, Prosveta 1963) , pored čuvenog “Stranca”, najpoznatijeg dela Albera Kamija, dobitnika Nobelove nagrade 1957. godine.

Gabrijel Garsija Markes – “Ljubav u doba kolere”

U romanu Gabrijela Garsije Markesa o 54 godine dugoj istoriji ljubavi između Fermine Dase i Florentina Arise, smeštenoj u lučki grad na Karibima, reč kolera ima i značenje ljudskog gneva (u ženskom rodu).

Foto: promo

Pojedini kritičari su za „Ljubav u doba kolere“ (Sezam book, 2010) primećivali da je sentimentalna i previše pojednostavljena, poput španskih serija, a drugi su je hvalili kao vrhunsko književno delo. Sam Markes je ove prve upozoravao: „Nemojte da upadate u moje zamke“, ukazujući na slojevitost svog dela. Kad smo kod Markesa, sasvim dobar izbor mogao bi biti i njegov Nobelom nagrađeni klasik „Sto godina samoće“.

Borislav Pekić – “Besnilo”

“Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije”, navodi se na poleđini jednog od brojnih izdanja romana Borislava Pekića (Laguna, 2011), sugerišući time i da se radi o žanrovskom romanu.

Foto: Promo

Pekić sam to ne bi negirao, a o ovom romanu, dubini Pekićevih (literarnih) uvida i njegovoj književnoj veštini piše i Aleksandar Jerkov u kolumni “Zarazite se, Pekićem i knjigama”. Izolacija ostavlja i dosta vremena da se posvetite Pekićevom “Zlatnom runu”.

Ali, ako vam je već muka i od samog pominjanja reči zaraza i epidemija i radije biste da se u glavi preselite u neki drugi svet, evo još nekoliko predloga kojim knjiigama biste mogli da ispunite sebi vreme.

Karl Uve Knausgor – “Moja borba”

Karl Uve Knausgor već prvim od šest delova njegovog monumentalnog autobiografskog dela “Moja borba” postao je nova literarna senzacija.

Foto:promo

Dok su čitaoci oduševljeni njegovim načinom pisanja i, pre svega, brutalnom iskrenošću kakvom preispituje svoj život s nestrpljenjem čekali svaki sledeći tom, bilo je i onih koji su u njegovom delu videli neku vrstu “rijalitija između korica” i odricali im književnu vrednost. Ali i jedni i drugi saglasni su da se radi o globalnom kulturnom fenomenu. Za čitanje svakog od šest obimnih delova (svi objavljeni kod nas, izdavač Booka) svakako je potrebno vremena, a u (samo)izolaciji ga svakako imate.

Elena Ferante – Napuljska tetralogija

Ako ste među onima koji još nisu pročitali knjige još jednog literarnog fenomena, prilika je da “uhvatite korak” sa ljubiteljima Elene Ferante. Bez obzira na to ko piše pod ovim pseudonimom (razna istraživanja znatiželjnika i rasprave još traju) do sada je objavljeno šest knjiga. Tetralogiju otvara “Moja genijalna prijateljica”, (sasvim je moguće da ste je vi ili neko oko vas dobili na poklon), o odrastanju dve devojčice u Napulju 50-ih godina, ali iz ugla Elene koja u zrelim godinama saznaje da joj je prijateljica Lila svojevoljno nestala, brišući svaki svoj trag.

Foto:promo

Nastavak, “Priča o novom prezimenu”, prati ih kao devojke koje sazrevaju u različitim smerovima: jedna se udaje i posvećuje porodici, druga gradi karijeru. Treća knjiga, “Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju” bavi se time kako se “svaka na svoj način bori da izbegne zagrljaj života u bedi, siromaštvu, neznanju i potčinjenosti kome su se otrgle”, a “Priča o izgubljenoj devojčici” predstavlja “grandiozno finale” serijala. Posle tetralogije (Booka, 2016/18), ako biste čitali još knjiga Elene Ferante, kod istog izdavača objavljeni su i romani „Dani napuštenosti“ (2018) i „Mračna kći“ (2019).

Sali Runi – “Razgovori s prijateljima” i “Normalni ljudi”

Irkinja Sali Runi je već prvim romanom „Razgovori s prijateljima“ (Geopoetika, 2018), u kom piše o odnosima dve mlade najbolje prijateljice i starijeg bračnog para, ustalasala svetsku književnu scenu, a ubrzo je usledio i roman “Normalni ljudi” (Geopoetika, 2019) u kom je motiv “momak sreće devojku” ispričan neočekivano, a bavi se “pitanjem mogućnosti iskrene komunikacije u komplikovanom, postironijskom svetu”.

Foto:promo

Renomirani magazin “Njujorker” Runijevu je nazvao “prvim velikim romanopiscem generacije milenijalaca”.

Lorens Darel – Aleksandrijski kvartet

Sastavljen od četiri romana, pisana između 1957. i 1965. godine, Aleksandrijski kvartet (Red Box/Obradović, 2017; Prosveta, 1965) doneo je Lorensu Darelu status modernog klasika. Prva tri romana (“Justina”, “Baltazar” i “Mauntoliv”) smešteni su u egipatsku Aleksandriju pred Drugi svetski rat, a “Klea” nakon njega.

Foto:promo

Ljubavni četvorougao, erotizam, tragedija, napuštenost, (političke) intrige i zavere, diplomatske igre, romantika, preispitivanje, filozofija… Sve je to samo mali deo teško opisivog četvoroknjižja prožetog bojama, mirisom i strastima Mediterana.

“1001 noć”

Klasično delo arapske književnosti jedno je od onih koje može, i trebalo bi, da čita cela porodica. U pričama koje Šeherezada pripoveda sultanu Šahrijaru najmlađi će prepoznavati mnoge junake iz Diznijevih crtaća, a stariji će uživati u motivima arapske, persijske, indijske, grčke, jevrejske i turske tradicije, utkanim u priče sa elementima fantastike, drame, horora, pa i zapletima svojstvenim detektivskim romanima, istovremeno uživajući u lepim, poetskim rečenicama u maestralnom prevodu Stanislava Vinavera.

Foto:promo

Kad smo kod Vinaverovih prevoda, pogledajte, možda je negde tu na policama i njegov prevod Rableovog “Gargantue i Pantagruela”, jer – humora nikada dovoljno.

E-knjige

“Kovid 19” skrenuo je pažnju javnosti i na izdanja sa polica žanrovske književnosti sa motivima epidemija posle “odbeglih” virusa ili onih svesno stvorenih kao biološko oružje. Među njima su i “Oči tame” Dina Kunca ili “Ženski muškarac” Džoane Rus. Ove knjige nisu prevedene kod nas, ali tu su elektronske knjige, kindl ili računari. Kad smo kod toga, “Laguna” i “Vulkan” su “otključali” svoje e-knjige i čitaoci mogu do 16. marta besplatno da preuzmu naslove po svom izboru.

(U narednom tekstu ovog mini-serijala preporučujemo filmove i serije)

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram